Prihvatilište za odrasla i stara lica čeka rekonstrukcija, ali kako se navodi u saopštenju, bez jasnih planova o zbrinjavanju korisnika za vreme izvođenja radova. Mreža za borbu protiv beskućništva je slala dopis Sekretarijatu za socijalnu zaštitu Grada Beograda, sa kako navode, molbom za informacije o daljim planovima i pružanjem usluga u Prihvatilištu, ali kažu da odgovore nisu dobili.
„Zahvaljujući praktičnom iskustvu stručnih radnica i radnika članica Mreže saznali smo da su od jula korisnici ove usluge premešteni i da aktuelno Prihvatilište radi u prostoru Gerontološkog centra Beograd, Dom za stare Voždovac. Javnost, institucije, pa čak i sami korisnici nisu do danas o ovim činjenicama adekvatno obavešteni“, navode u saopštenju.
Takođe dodaju i to da nije poznato na koji je period ovakav smeštaj obezbeđen i šta će biti sa starim objektom Prihvatilišta u Kumodraškoj ulici. Upozoravaju na to da „ovakvo stanje ima višestruke negativne posledice, poput nedovoljne informisanosti institucija i samih korisnika, stvaranja osećaja konfuzije, neizvesnosti i nesigurnosti kod ljudi u situaciji beskućništva“.
Mreža za borbu protiv beskućništva poziva nadležne da hitno obezbede jasne i tačne informacije o statusu Prihvatilišta i da uvaže potrebe sugrađana kojima je ova usluga od životne važnosti, navode da njihova prava i dostojanstvo moraju biti prioritet. Kažu da najnovije izmene Zakona o izvršenju i obezbeđenju neće zaštititi one kojima beskućništvo najviše preti, a da zbog previše strogih uslova, tek mali broj građana moći će da se zaštiti od prinudnih iseljenja.
„Propisano je da se zaštita od iseljenja odnosi samo na stanove do 60 kvadrata, bez obzira na broj članova domaćinstva. Tako zakon može zaštititi pojedinca koji živi u stanu od 60 kvadrata, ali ne i porodicu sa decom koja stanuje u nešto većem prostoru. Ove izmene, donete bez javne rasprave i u trenutku kada je kriza stanovanja sve izraženija, ne doprinose njenom rešavanju – naprotiv, dodatno je produbljuju“, navode u saopštenju i zaključuju da „beskućništvo nije lični, već društveni problem, koji zahteva zajednički i sistemski odgovor države i čitavog društva“.
A.T.
