Gledajući unazad, mladi u Srbiji nisu bili u značajnijoj meri adresirani kao biračko telo, mada su pojedine mere, poput jednokratne pomoći, ili njihovog simboličkog prisustva u promociji bile namenjene mladima, objašnjava za Mašinu komunikološkinja i bivša profesorica Filozofskog fakutleta u Novom Sadu Jelena Kleut.
Kaže da su istraživanja uglavnom beležila apatiju i nezainteresovanost među ovom grupom pa se činilo da je do njih teško doći.
Ujedno, dodaje, TikTok i Instagram, kao njihove mreže, nisu bile prirodni prostor političkih stranaka, pa su i pokušaji da se ovim kanalima stigne do mladih bili nezgrapni i ne naročito uspešni.
„Retko smo viđali neke predloge javnih politika koje bi se pozabavile potrebama mladih. Čini mi se da su jedino ekološke teme i politički akteri koji su ih kandidovali uspevali da zadobiju pažnju mladih, koji su nešto više nego starije generacije zainteresovani za životnu sredinu i njeno očuvanje”, objašnjava Kleut.
Ukazuje i na to da su mladi heterogena kategorija, koju, kako kaže, ne možemo gledati samo kroz godine, jer imaju i niz karakteristika, vrednosti i stavova po kojima se razlikuju.
„To otežava formulisanje poruka u kampanji koje bi se obraćale mladima u celini. Zato se stranke pre opredeljuju da stilom komuniciranja svoje ideje približe mladima”, navodi ona.
Politike mladima treba da daju viziju zašto treba ostati u Srbiji
Narodna poslanica Zeleno-levog fronta (ZLF) Natalija Stojmenović kaže za Mašinu da je njen utisak da većina stranaka priča o tome kako mladi odlaze, ali da svojim politikama ne nude viziju i uverenje mladima zašto treba da ostani u Srbiji.
Kaže da je jedan od najvećih problema mladih skupoća stanovanja, koja im često otežava ostamostaljivanje i podseća na 2022. godinu kada su kirije za stanove porasle toliko da je stan od 200 evra, nakon par meseci koštao 500 evra.
„Tada smo predložili da se uvede Zakon koji ograničava cenu kirije i uređuje ugovor između stanodavca i zakupca, ali nije bilo mnogo političkih aktera koji su eto na jedan realan problem dali neka dugoročna rešenja”, navodi Stojmenović.
Ona smatra da je neophodno da politike odgovore na to kako vi možete da vidite budućnost u svom gradu – od Vranja, iz kog je ona, do Beograda.
„Kao mlada osoba se i u svojoj partiji trudim, a mislim da je to ono što zapravo bi značilo, da program odgovara na pitanje mladih, a to je da li i kakav vrtić ću imati ako želim dete, da li ću moći da dišem u svom gradu i što je najbitnije da vodim kvalitetan život od svoje plate. Mladima treba perspektiva i budućnost i to moramo i da ponudimo”, smatra narodna poslanica.
Studentkinja Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, koja je aktivna u studentskom pokretu, smatra da mladi treba da budu izuzetno važni političkim partijama, ne samo kao potencijalni birači već i kao društvena grupa čije potrebe i probleme stranke treba da zastupaju.
Ipak, njen utisak je da su se partije mladima do sada uglavnom obraćali površino ili se nisu obraćali. Dugo je, ističe, vladao stav da su mladi nezainteresovani za politiku, ali su studentski protesti to demantovali.
Iako pretpostavlja da stranke u svojim programima imaju definisane stavove o mladima, problem je, kaže, što se ono što je napisano često ne podudara sa realnošću.
Neka obećanja, kaže, nisu ostvariva, dok za druga ne postoji dovoljno volje da se sprovedu u praksi.
„Vlast i opozicija imaju donekle različite pristupe, ali suštinski prave sličnu grešku, ne slušaju dovoljno šta mladi zaista žele i šta smatraju svojim problemima. Razlozi za to su, naravno, različiti kada govorimo o vlasti i opoziciji, ali posledica je ista: mladi se ne osećaju dovoljno zastupljeno”, zaključuje ona.
Većina mladih navodi da bi izašla na izbore
Sagovornice Mašine smatraju da su studentski protesti značajno uticali to što se mladi danas više interesuju za politčka dešavanja.
U pitanju su, kaže Kleut, tektonske promene prvo u načinu na koji mladi poimaju sebe kao društvene aktere, a posledično i u načinu na koji ih drugi vide.
„Ne samo da više nisu nezainteresovani i uglavnom ignorisani birači, već su aktivni činioci javnog i političkog prostora. Istraživanja beleže da mladi intenzivnije prate vesti, a i sami su prisutniji u vestima i sve češće ih sami proizvode. Ovi trendovi se međusobno osnažuju, prekidajući prethodni začarani krug odsutnosti”, zaključuje komunikološkinja.
Gotovo 90 posto mladih navelo je da bi izašlo na parlamentarne izbore da se oni održavaju naredne nedelje, pokazuju podaci iz Alternativnog izveštaja o položaju i potrebama mladih Krovne organizacije mladih Srbije (KOMS).
Efekat studentskih protesta i blokada ostao je i ove godine prisutan kada je reč o povećanju zainteresovanosti mladih za politiku, zaključak je ovog istraživanja. U njemu se navodi da je skoro 80 posto mladih reklo da je zainteresovano za politička dešavanja, dok je samo tri posto njih naveo da uopšte nisu zainteresovani.
Da su mladi danas znatno više zainteresovani za politička pitanja nego ranije, vidljivo je, kaže studentkinja Olga Pantić, kroz delovanje studentskog pokreta.
„Čini mi se da mladi danas prvi put imaju osećaj da postoji opcija koja ih zaista predstavlja i u kojoj mogu da prepoznaju svoje stavove, zbog čega su spremniji i da svoje političko opredeljenje iskažu kroz glasanje”, tvrdi ona.
Većina mladih u Srbiji, pokazuje istraživanje KOMS-a, podržava aktivnosti studentskog pokreta. To je navelo 85 posto ispitanika i ispitanica, dok većina njih tvrdi i da je studentski pokret uticao njihovo aktivnije učešće u političkim procesima.
Uz to što je doprineo većoj mobilizaciji mladih, veoma je značajno, smatra narodna poslanica Natalija Stojmenović, što je studentski pokret pokazao da „ljubav i solidarnost mogu da nas pokrenu, od pešačenja od grada do grada gde se videlo ono najbitnije da imamo zajednicu koja brine”.
„Ono što mislim da je bitno razlikovati i što je sledeći korak za sve nas jeste da mlade uključimo u institucionalne tokove, da njihov glas oblikuje pitanja koja im svakodnevno utiču na život”, zaključuje ona.
Većina mladih u Srbiji, pokazalo je istraživanje KOMS-a, smatra da politički sistem u Srbiji uopšte ne omogućava uticaj mladih. To smatra skoro 85 posto ispitanika i ispitanica, dok samo 1,5 posto mladih smatra da politički sistem u potpunosti omogućava uticaj mladih na političke procese i odluke.
Učešće u stranačkom životu u Srbiji kao mlada osoba, Stojmenović opisuje rečima – zanimljivo i dinamično.
Ima, kaže, puno negativnih aspekata, ali je bitno da postoji volja da se to menja i da trenutno postoji momentum da deo opozicione javnosti više nego ikad sluša mlade.
„Meni je jako bilo značajno to što u prethodne dve godine su baš mladi govorili o mentalnom zdravlju i tome koliko protesti, nasilje, neizvesnost utiču na nas a to je realno pre bila tabu tema i smatrao si se slabićem ako ne izdržiš u takvom okruženju i pod takvim pritiscima”, navodi Stojmenović.
Druga važna stvar je, kaže, to što se veliki broj mladih žena „koje su bile na prvoj liniji svake borbe pokazao i izborio za to da promena društva ide ka tome da je svako nasilje neprihvatljivo”.
„Moja poenta je da u svemu lošem što se dešava dok čekamo promene jedna od napozitivnijih stvari je to da su mladi postali najbitnije političko u našem društvu i da neki temelji za budućnost u našoj borbi postoje”, zaključuje poslanica.
D.S.
