„Apsolutno jasan javni i državni interes da Srbija ima tačnu i od zloupotreba zaštićenu evidenciju birača mora da bude iznad svih partikularnih, partijskih interesa. Namera bilo koje partije da za sebe obezbedi kontrolu nad procesom revizije biračkog spiska nije legitimna i ne ukazuje na istinsku volju da se dođe do celovitog rešenja“, rekao je Pavle Dimitrijević, šef pravnog tima Crte.
Crta je upozorila da zakonski predlog koji vlast gura kroz proceduru – i pored šest verzija koje su se formalno približile predlogu te organizacije – i dalje ne garantuje nezavisnost i efektivnost rada komisije za reviziju biračkog spiska. Prema tom predlogu, komisija ne bi imala ključne nadležnosti, niti institucionalnu snagu da sprovede temeljnu reviziju.
Nasuprot tome, Crtin model predviđa stroge kriterijume za validaciju biračkog spiska i formiranje nezavisne komisije koju bi činili predstavnici vlasti, opozicije i civilnog sektora – po troje iz svake grupacije – s obaveznim dvotrećinskim odlučivanjem i javnošću rada. Komisija bi imala pristup svim relevantnim registrima, mogućnost terenskih provera, nadzor nad sprovođenjem kontrole, kao i iniciranje postupaka protiv odgovornih za eventualne nezakonitosti.
Na skupu je bilo reči i o brojnim zloupotrebama koje su zabeležene u prethodnim izbornim ciklusima – od manipulacija identitetom i fiktivnih prebivališta, do problema sa dvojnim državljanstvima i bezbednošću softverskih rešenja.
Crta je posebno upozorila na mogućnost da se, nakon usvajanja izmenjenog Zakona o jedinstvenom biračkom spisku, sprovode kozmetičke i neefikasne revizije koje neće rešiti suštinske probleme.
Javnom razgovoru prisustvovali su predstavnici političkih stranaka, civilnog društva, akademske zajednice, studentskih inicijativa, medija i građanskih udruženja.
M.B.
