„Savremena borba protiv terorizma, radikalizacije i nasilnog ekstremizma zahteva koordinisano delovanje policije, službi bezbednosti, pravosuđa i drugih državnih organa, zbog čega slični koordinacioni mehanizmi postoje i u državama članicama EU“, kaže Predrag Petrović iz BCBP-a.
Stoga, naš sagovornik smatra da sama ideja o postojanju ovakvog tela nije sporna.
Međutim, on kao problem navodi to što je NKT u Srbiji od osnivanja imalo veoma malo vidljivih praktičnih rezultata i ističe da najave o intenziviranju rada ovog tela treba posmatrati i u širem političkom kontekstu.
Usvajanje Programa za borbu protiv terorizma i svih oblika radikalizacije i nasilnog ekstremizma predstavlja jedan od koraka povezanih sa obavezama Srbije u okviru Plana rasta EU, a kako smatra Petrović „Vlada ga je nedavno usvojila kroz izrazito neinkluzivan i netransparentan proces“.
„Programom je upravo NKT predviđen kao telo koje treba da koordinira aktivnosti i prati njegovu realizaciju. Ponovno političko aktiviranje NKT se zato uklapa u nastojanje vlasti da obnovi narativ o svojoj posvećenosti evropskim integracijama, ublaži kritike iz EU i ispuni uslove za pristup finansijskim sredstvima iz Plana rasta“, navodi Petrović.
Ističe da nije zanemarljiva ni činjenica da se sve to događa u periodu u kojem se vlast priprema za nove izborne cikluse.
Marina Kostić Šulejić iz Strukovnog udruženja sektora bezbednosti (SUSB) je sličnog mišljenja. Ona za Mašinu objašnjava da ovo telo treba efektivno da sprečava, kako navodi, na primer finansiranje terorizma i omogući zaštitu granice, kritične infrastrukture i saradnju obaveštajnih službi.
Kako se navodi u Programu, ostvaren je značajan napredak na polju sprečavanja zloupotrebe neprofitnih organizacija u svrhu finansiranja terorizma, a Radna grupa za vršenje kontrole nad neprofitnim organizacijama je sprovela obuku za više desetina inspektora za prepoznavanje indikatora finansiranja terorizma.
„Ono što može da izazove kontroverze i čemu se vrlo oprezno treba pristupiti zbog mogućnosti zloupotrebe jeste praćenje rada organizacija civilnog društva u kontekstu borbe protiv finansiranja terorizma i ‚ideološki ekstremizam‘ kako ga Program naziva“, objašnjava Kostić Šulejić.
U Programu piše da su nosioci takozvanog „ideološkog ekstremizma“ levičarski i desničarski pokreti, kao i organizacije i grupe. U njemu se navodi i da ove grupe u Srbiji povezuje to što pokušavaju da „izvuku korist na račun globalnih i lokalnih problema kako bi ostvarile veći uticaj na društveno-političkoj sceni Republike Srbije“.
NKT je formirano 2019. godine, pre svega kao deo ispunjavanja obaveza Srbije u procesu evropskih integracija. Na čelo ovog tela prvobitno je postavljena Dijana Hrkalović, ali je, nakon snažnih reakcija stručne javnosti i kritika iz EU, ubrzo zamenjena direktorom policije.
„Postavljanje Marka Krička na bilo koju (odgovornu) funkciju u ovom sistemu predstavlja ozbiljno problematičan signal, imajući u vidu brojne javno iznete navode i svedočenja studenata i građana o njegovom izrazito neprofesionalnom i nezakonitom postupanju koje nadležne institucije nisu istražile. Istovremeno, Odalović nema značajnije operativno iskustvo u oblasti borbe protiv terorizma“, ocenjuje Petrović iz BCBP.
Naš sagovornik zato smatra da „postoji osnovana pretpostavka da bi Kričak, bez obzira na formalnu hijerarhiju, mogao imati veoma važnu, pa i faktički koordinirajuću ulogu u radu NKT“.
S druge strane, Kostić Šuljejić kaže da Uprava kriminalističke policije u svom sastavu ima Službu za borbu protiv terorizma, te u tom smislu njen rukovodilac jeste najpozvaniji da bude i među rukovodiocima Nacionalnog tela.
„Institucionalno, nema ničeg spornog što je Marko Kričak zamenik koordinatora. Drugo pitanje je kadrovsko rešenje samog šefa UKP. Takođe, zanimljivije od toga je to što je za koordinatora izabran Veljko Odalović, što daje političku dimenziju ovom telu“, navodi ona.
Tokom protekle godine predstavnici vlasti i provladini mediji sve češće političke protivnike, studente, aktiviste i kritički orijentisane građane označavaju kao „ekstremiste“, „teroriste“, „anarhiste“ ili pripadnike „ekstremne levice“.
Predrag Petrović iz BCBP smatra da takva retorika nije bezazlena.
„Etiketiranje domaćih protivnika vlasti na ovaj način može imati dvostruku funkciju: da ih delegitimiše pred domaćom javnošću, ali i da ih prema evropskim partnerima predstavi kao bezbednosni problem“, govori on i dodaje da se time namerno zamagljuje granica između nasilnog ekstremizma i legitimnog političkog protesta.
On ocenjuje i da postoji realna opasnost da antiteroristički mehanizmi budu korišćeni za bezbednosno etiketiranje i pritisak na političke protivnike.
„Zato ne bi trebalo da iznenadi ukoliko NKT, posle godina marginalnog rada, odjednom počne veoma aktivno da „koordinira borbu protiv terorizma i ekstremizma. Ključno pitanje neće biti samo koliko će telo biti aktivno, već protiv koga će ta aktivnost biti usmerena i po kojim kriterijumima će neko u Srbiji biti označen kao bezbednosna pretnja“, objašnjava naš sagovornik.
Petrović zaključuje da u „političkom sistemu u kojem vlast već koristi pojmove poput „anarhista“, „ekstremista“ i „terorista“ za diskreditaciju svojih protivnika, aktiviranje ovakvog tela nosi ozbiljan rizik da se politička represija zaodene u jezik evropske bezbednosne politike“.
L.M.
