Povodom javnog odgovora Sekretarke za kulturu grada Beograda, Nataše Mihailović Vacić, na peticiju kojom se traži njena ostavka i ostavka ministra kulture, Asocijacija NKSS koja je peticiju i pokrenula ističe da Sekretarka sadržinom svog odgovora jasno demonstrira razloge zbog kojih smatraju da ona nema kompetencije da odgovorno i stručno upravlja sektorom kulture u gradu Beogradu.
U izjavi za N1 Sekretarka je obelodanila da nije izvodljivo sprovesti konkurs i realizovati ga budući da je do kraja godine ostalo nešto više od četiri meseca a na osnovu propisanih rokova.
Razlog tome je činjenica da je Grad Beograd bio u privremenom finansiranju devet meseci, pa je tek nakon konstituisanja Skupštine grada Beograda i izbora gradonačelnika, na sednici Skupštine grada 1. jula 2024. doneta Odluka o budžetu grada Beograda za 2024. godinu.
Prema njenim rečima, naredni konkurs će biće raspisan tek nakon usvajanja budžeta za 2025, „u zakonom predviđenom roku“, obrazloživši takvu odluku komentarom da konkursi nisu jedini vid podrške i da Sekretarijat za kulturu i nezavisna udruženja umetnika „nisu suprotstavljene strane“.
Optuživši Asocijaciju NKSS za iznošenje manipulacija, „spinovanje i politizaciju kojom dodatno baca u senku i otežava položaj nezavisnih umetnika u Srbiji“, Nataša Mihailović Vacić je istakla kako Grad Beograd iz budžeta redovno izdvaja 320 miliona dinara godišnje za doprinose i poreze samostalnih umetnika, te da gradske ustanove kulture redovno ustupaju svoj prostor nezavisnim umetnicima i umetnicama, „dajući im mogućnost da predstave svoje inovativne projekte široj publici“, kao i da udruženja NKSS redovno učestvuju i u programima gradskih manifestacija kao što su Bitef, Belef, „što je još jedan pokazatelj naše kontinuirane podrške“, naglasila je.
Zašto o tome odmah nije obaveštena kulturna javnost Beograda?
Ipak, činjenice i stvarnost na svakom koraku pobijaju izjave aktuelne Sekretarke za kulturu iz redova Socijaldemokratske partije Srbije, na šta su je podsetili, stavku po stavku, iz Asocijacije NKSS.
Između ostalog, iz NKSS su Sekretarku podsetili da je finansiranje doprinosa i poreza samostalnim umetnicima zakonska obaveza, „a ne neko izuzetno dostignuće“, te da ovakav mehanizam podrške postoji već više od sedam decenija. „Krajnje je vreme da se on unapredi tako da umetnicima osigura dostojanstvenu socijalnu zaštitu i status u društvu, a ne potpunu ekonomsku i socijalnu marginalizaciju“, naglasili su.
Dodatno su se osvrnuli na njenu izjavu o korišćenju prostora javnih gradskih institucija za programe umetnica i umetnika, kao i njihovo učešće u programima gradskih manifestacija, istakavši da to nije nikakav ustupak, nego društvena obaveza.
Ipak, u realnosti, ovakav vid saradnje poslednjih godina sveden je na incident koji zavisi od dobre volje rukovodilaca kulturnih ustanova, što, prema njihovim rečima, negativno utiče na rezultate rada javnih institucija koje ostaju bez društveno i kulturno relevantnih programa, „što, na žalost, sekretarka za kulturu očigledno ne zna“.
Odazivajući se na „konstruktivni dijalog“ na koji se pozvala Sekretarka za kulturu, iz NKSS su uputili niz pitanja i tema koja su goruća za civilni sektor u kulturi.
Pre svega ih je zanimalo zašto se tek sada objavljuju informacije o konkursima, te su skrenuli pažnju na poražavajuće stanje u sektoru kulture, naročito na nezavisnoj sceni:
„Zašto konkurs za finansiranje i sufinansiranje projekata u oblasti kulture nije raspisan odmah po usvajanju budžeta grada Beograda, 1. jula 2024. godine? Ako je 1. jula 2024. godine doneta odluka da konkursa za finansiranje i sufinansiranje projekata u oblasti kulture 2024. godine neće biti, zašto o tome odmah nije obaveštena kulturna javnost Beograda?“ zapitali su.
Za relevante nema, a za sumnjive ima
„Koje druge mehanizme podrške umetnicama i umetnicima i umetničkim programima grad planira da obezbedi u 2024. godini?“, nastavili su sa upitima navodeći niz sumnjivih i netransparentnih dotacija, poput stavke “Dotacije nevladinim organizacijama” u iznosu od 352.760.000 dinara (oko 3 miliona evra), upitavši: „Koje su to nevladine organizacije podržane i po kom osnovu?“
Dodatno su skrenuli pažnju da bi javnost i nezavisni akteri u kulturi morali da dobiju obrazloženje zašto je na konkursima Sekretarijata za kulturu Grada Beograda za finansiranje i sufinansiranje projekata iz oblasti kulture 2021. godine podržano 29 sumnjivih projekata, 2022. godine 15 sumnjivih projekata i 2023. godine 54 sumnjiva projekta fantomskih organizacija u ukupnom iznosu od 96.930.000 dinara (ili 830 hiljada evra)?
Ono što zabrinjava jeste i činjenica da se za neke programe izdvaja veliki deo budžeta a da se ne zna po kojim konkursima i kriterijumima, za koje organizacije i sa kojim ciljevima, poput manifestacije „Dani porodice” za koju Sekretarka kaže da nije u nadležnosti Sekretarijata za kulturu, međutim propustila je da odgovori – u čijoj je onda nadležnosti? „Koliko je koštala i kako to da je za ovu svrhu bilo novca, a za konkurse za finansiranje i sufinansiranje projekata nije?“ zapitali su.
NKSS: Za prostor Magacina u Kraljevića Marka su se izborili sami umetnici i umetnice
Iako je Mihailović u odbranu svoje pozicije navela „da nije zanemarljiva činjenica, koja je gotovo nepoznata široj javnosti“, da prostor Doma omladine u ulici Kraljevića Marka, godinama unazad samostalno koristi nezavisna kulturna scena. „Za ovaj prostor se uredno plaćaju svi troškovi iz gradskog budžeta svakog meseca, što predstavlja još jedan konkretan vid pomoći i osnaživanja udruženja, umetnika i umetnica iz tzv. ANKSS“, izjavila je.
Međutim iz Asocijacije poručuju da su se za prostor Magacina u Kraljevića Marka izborili sami umetnici i umetnice i uložili ogromna sredstva u obnovu infrastrukture „koja je nebrigom upravo Sekretarijata bila izložena propadanju“. Kako su objasnili, prostor koristi veliki broj umetnica i umetnika i više od 60 organizacija i to je jedan od retkih dostupnih i besplatnih prostora u gradu Beogradu koji se koristi za rad umetnika, produkciju, probe, ali i mnoštvo javnih programa. „Jedina dostupna sala za savremeni ples nalazi se upravo u prostoru Magacina i izgradili su je sami umetnici bez ikakve podrške Grada Beograda i Sekretarijata za kulturu“, skrenuli su pažnju.
„Gospođa Mihailović tokom svog mandata nijednom nije posetila Magacin da se upozna sa programima, potrebama korisnika i mogućnostima koje bi ovaj prostor dodatnim ulaganjima i podrškom Grada mogao da otvori za mnogobrojne umetnice i umetnike, umetničke kolektive i organizacije koji svojim radom i programima ovaj grad čine onim što on jeste. Očigledno je i da nije upoznata ni sa činjenicom da se Dom omladine povukao iz prostora Magacina 2015. godine (odbivši da dalje upravlja prostorom i ima ikakve obaveze prema njemu) i da je od tada zajednica umetnika i umetnica više puta inicirala saradnju sa Sekretarijatom, koji je to odbijao i ignorisao,“ istakli su.
Ono što dodatno zabrinjava je činjenica na koju se Mihailović uopšte ne osvrće a odnosi se na zabrinjavajuće teške uslove rada i na činjenicu da su nekima javna sredstva za kulturu ponekad i jedini izvori prihoda:
„Da li Sekretarka za kulturu grada Beograda razume da su određenom broju umetnika/umetnica i kulturnih radnika/radnica honorari dobijeni u okviru projekata na konkursima Ministarstva kulture i Sekretarijata za kulturu Beograda jedan od izvora mesečnih prihoda – uprkos često minimalnim iznosima budžeta – i da je to za njih egzistencijalno pitanje?“
Zahtev za hitnu ostavku ostaje
Zbog svega navedenog, iz Asocijacije NKSS su saopštili da nakon ovakvih izjava gradske čelnice za kulturu „sa još više uverenja i žara“ traže hitnu ostavku sekretarke za kulturu i pozivaju sve koleginice i kolege da im se pridruže u borbi za dostojanstvene uslove rada, za odgovornu i transparentnu upravu sektorom kulture i protiv „identifikacije javnih resursa koji pripadaju svim građanima sa bilo kakvim pozicijama lične moći“.
Dodatno su podsetili da je Sekretarijat za kulturu grada Beograda javni servis građana i „dužnost, odgovornost i obaveza svih zaposlenih u Sekretarijatu jeste da servisiraju potrebe sektora kulture, da odgovorno ulažu sredstva poreskih obveznika u održavanje i razvoj sektora, kontinuirano i aktivno razvijaju dijalog sa svim akterima u kulturi kako bi rešavali probleme, adekvatno održavaju postojeću infrastrukuru, programe i instrumente podrške, menjaju strategiju u skladu sa savremenim trenutkom i potrebama, razvijaju nove mehanizme saradnje, podrške, razvoja, ali i da pravovremeno izveštavaju građane o svom radu i planovima“.
„Sve to stoji iza onoga što se zove: javni interes“ što prema njihovom mišljenju već dugo nije ključni motiv nadležnih za kulturu grada te stoga pozivaju na njihove ostavke.
V.K.
