Nacrt Zakona o dobrobiti životinja treba da doprinese usklađivanju zakona Srbije sa propisima Evropske unije, sa fokusom na proizvodne i eksperimentalne životinje, odnosno na korišćenje životinja u eksperimentalne svrhe.
Srbija je za te namene kroz projekat za jačanje sistema zdravlja i dobrobiti životinja dobila 1,38 miliona evra.
Joksimović iz ZLF-a kaže za Mašinu da se tim „formalnim” usklađivanjem zakona sa evropskim propisima pravdaju sredstva koja su dobijena iz IPA fonda, a da se nigde ne vidi promena, odnosno da se, kako kaže, „ne vidi gde su te pare, zapravo, potrošene”.
Ukazuje i na to da su ovim Nacrtom brojna pitanja prepušta ministru poljoprivrede da ih naknadno precizira kroz pravilnike
„Mislim da se govori o nekih 20 novih pravilnika, a mi zapravo sada, u trenutku kada je taj nacrt predložen i šta treba da se desi do njegovog usvajanja, ne znamo kako će ta pravila izgledati, da li će biti u standardima Evropske unije”, napominje Joksimović.
Prethodni predlog zakona naišao je na brojne kritike, o čemu smo tada pisali.
Nema kontrole za eksperimente na neregistrovanim životinjama
Jedna od ključnih odredbi je, navodi Joksimović ta što će sada kućni odgajivači moći da daju odobrenje za eksperimente na životinjama.
„Kućni odgajivač, kao vlasnik svojih legla, može da dostavi za eksperimente svako štene koje mu je višak i koje ne uspe da proda. I svako može da se definiše kao vlasnik pasa, mačaka ili nekih drugih životinja i da potpiše da ih predaje tim laboratorijama. Mislimo da je to jedna stravična mogućnost koja se otvara”, zaključuje ona.
Kada je reč o neregistrovanim životinjama, Zakon ne predviđa bilo kakvu kontrolu eksperimenata nad njima.
Joksimović smatra da zakon suštinski ne dira u sistemske uzroke problema napuštanja životinja u Srbiji, već da se gotovo legalizuju kućne odgajivačnice.
„To znači da se podržava i da na neki način abolira sve te odgajivačnice koje se reklamiraju preko Kinološkog saveza Srbije, za koje je utvrđeno da su zlikovci koji grabe pare, a zapravo se sve vreme nalaze u zakonskom protokolu”, navodi Joksimović.
Nema značajnih zakonskih pomaka ni kada je reč o uslovima života za pse u prihvatilištu, obavezu čipovanja ili sterilizacije.
„Menjanje samog zakona ne znači ništa ukoliko se taj zakon ne implementira, ukoliko ne postoje posledice za, recimo, ljude koji napuste životinju. Ne može da se otkrije ko je vlasnik koji je napustio životinju ako životinja nije čipovana i tako u krug”, navodi Joksimović.
Ona kaže da se novci daju za kastraciju i sterilizaciju, a da i dalje u Srbiji postoji biološki priraštaj na ulicama,
„Tu, zapravo, samo vidimo da ovaj zakon ne rešava problem, nego prosto uvodi neke promene koje su dubiozne, a rešenja nikakvog nema. A iza svega toga je zapravo jedna velika patnja bića koja su više nego sposobna da osećaju”, zaključuje Joksimović.
Ona dodaje da su organizacije koje se bave dobrobiti životinja još pre godinu dana dostavile predloge kako da se rešava problem napuštenih pasa, ali da nije postojala volja da se razmotre predlozi aktivista koji, kako kaže, imaju najbolji uvid u situaciju na terenu.
Dodaje da i ZLF, čiji je ona deo, insistira na tome da Beograd bude grad u kom se brine o dobrobiti ljudi i životinja zbog čega su izdali publikaciju „Pet mera za poboljšanje zakonskog okvira za zaštitu životinja u Republici Srbiji“.
Razočaravajuće su, navodi za Mašinu pesnikinja i muzičarka Ognjenka Lakićević, izmene zakona u ovom domenu.
„Zakon ne predviđa bilo kakve sankcije za jedinice lokalne samouprave ako godinama ne uspevaju da smanje populaciju napuštenih životinja na svojoj teritoriji, uprkos ogromnom budžetskom novcu. Jasno je da je gomila novca potpuno zloupotrebljena, jer ne postoje vidljivi rezultati. Građani godinama plaćaju rešavanje problema koji se ne rešava”, navodi ona.
Dodaje da pošto institucije ne rade, ceo teret spasavanja pasa „pada na leđa malobrojnih aktivista dobrog srca koji izgaraju na terenu – u bukvalnom smislu te reči”.
Kakvo je trenutno stanje sa napuštenim psima u Srbiji?
Katastrofalno – odgovara za Mašinu pesnikinja i muzičarka Ognjenka Lakićević.
Ona kaže da većina ljudi misli da nema ništa s tim i da na napuštene pse gleda tako što ih zaobilazi, iako su oni saputnici ljudi i u potpunosti zavise od čoveka.
„Tačan broj napuštenih pasa nije poznat jer ne postoji jedinstvena nacionalna evidencija, ali ceni se da ih u Srbiji trenutno ima oko 400.000. Problem je i dalje veoma ozbiljan, naročito u manjim gradovima i ruralnim sredinama, gde, kada se nagomilaju, lovci nelegalno rešavaju problem tako što rade ono što najbolje znaju – ubijaju”, objašnjava Lakićević.
Ona ističe da je patnja pasa na ulici ogromna, da žive kratko u proseku i da preživljavaju bolesti, povrede, zlostavljanja, glad, žeđ, da često ne prežive „automobile i zle ljude”. Gore je, dodaje, psima u državnim azilima, izuzev primer iz Leskovca.
„Posle toliko godina nerešavanja problema, teško je govoriti o tome da je dobrobit životinja uopšte prioritet institucijama. Stid me je ponekad zbog svega ovoga, jer sam čovek”, navodi ona.
Podseća da psi na ulicama najčešće završe „zahvaljujući ljudima bez savesti” i da su ulični psi „uglavnom posledica ljudske neodgovornosti, a ne prirodnog razmnožavanja na ulici”.
Vlasnici neretko, objašnjava, izbace psa kada im dosadi ili kada ga uzmu „kao igračku”, ostavljaju neželjena legla pored puta, a da se nesterilisani psi sa ulice slobodno razmnožavaju ili se desi da psi pobegnu, a nisu čipovani.
„Nekontrolisani uzgoj i prodaja štenaca predstavljaju posebno poglavlje ove ljudske bede koju proživljavaju ova nedužna bića”, navodi ona.
Kao psihoterapeut, dodaje, uvek se pita šta se događa u čoveku koji može da ostavi biće koje od njega potpuno zavisi.
„To nije samo pitanje odgovornosti prema životinji, već i pitanje empatije. A kakav primer time daju sopstvenom detetu, to je posebna priča”, zaključuje.
Institucije koje treba da se bave problemima napuštenih pasa, navodi Lakićević, funkcionišu katastrofalno.
„Negde postoje pristojni azili i programi sterilizacije, ali u većini sredina se problem uglavnom svodi na povremeno hvatanje pasa, bez dugoročnog plana. Nedostaje bolja kontrola trošenja javnog novca, transparentnost rada prihvatilišta, dosledno kažnjavanje napuštanja životinja i koordinacija između države, lokalnih vlasti i udruženja”, objašnjava.
Lakićević smatra da je ove probleme moguće iskoreniti „strogim zakonom i još strožom primenom”, odnosno uvođenjem obaveznog čipovanje svih pasa, masovnom i subvencionisanom sterilizacijom, strogim kaznama za napuštenje životinja, kontrolom odgajivača, aktivnim udomljavanjem i edukacijom građana, kao i kvalitetnijim prihvatilištima koja, kako kaže, treba da služe kao privremeni smeštaj, a ne trajni ‘zatvori’.
Kada bi se te mere sprovele, navodi, broj napuštenih pasa bi tokom nekoliko godina počeo značajno da opada, što, kako kaže, potvrđuju i iskustva iz drugih zemalja koje su sistemski rešile ovaj problem.
„Ovaj problem je apsolutno rešiv, nismo mi nesposobni, već oni koji su odgovorni za ovo nemaju nameru da problem reše. Ali dok se ovde ne promeni sistem, neće biti dobro ni za ljude ni za životinje”, zaključuje Lakićević.
Nacrt Zakona o dobrobiti životinja je na javnoj raspravi do 10. avgusta, a tim povodom će 31. jula od 8.30 do 10.30 časova, biti organizovan okrugli sto u Beogradu (sala 368 Palate Srbije, Bulevar Mihajla Pupina 2).
Zainteresovani se mogu prijaviti još sutra putem imejl adrese dobrobitzivotinja@minpolj.gov.rs.
D.S.
