Ne baš neočekivano, na skupu podrške televiziji N1 pojavili su se i novinari i urednici medijskih kuća koje otvoreno podržavaju režim i politike vladajuće stranke. U trenutku kada su oni došli sa transparentima već okupljeni novinarke i novinari su pokušali da naprave tampon zonu oko njih kako bi sprečili eventualne sukobe.
Građani su vidno negodovali zbog njihovog dolaska, što je zabeležio i naš reporter, a sve se završilo sa verbalim okršajima.
Urednik nedeljnika Vreme, Filip Švarm, za Mašinu je komentarisao da položaj novinarki i novinara poslednjih godina ide od, kako kaže, goreg ka zlu.
„Ono što je najstrašnije, to je što se više novinari ne mogu da se zaštite ni na koji način. Za nas očigledno ne vredi ni Zakon ni Ustav. Ono što smo videli ovde razbijanje kamere, dok policija mirno i mrtva hladna gleda nasilnike i ne štiti kolege iz N1. Mislim da je to dno, koje smo svašta videli, svašta prošli, ali to ipak nismo videli“, naveo je.
Dragoljub Draža Petrović, urednik lista Danas za Mašinu navodi da situacija nije loša samo poslednjih godinu dana.
„Pozicija novinara i medija je već deceniju vrlo rizična zato što imamo vlast koja nas smatra neprijateljima, odnosno medije smatra neprijateljima, odnosno medije koji nisu naklonjeni njima, odnosno koji se kritički odnose prema vlastima. I onda imate situaciju da svaka budala može da dođe i da vam razbije kameru i misli da je to bogugodno delo, zbog čega smo danas i ovde“, rekao je.
Posle kamere na redu je nečija glava
Ovo je ocena velikog broja kolega i koleginica sa kojima smo večeras razgovarali.
Mladen Savatović, novinar televizije N1 sa kojim se redovno srećemo na terenu kada izveštavamo navodi da je položaj novinara i novinarki u poslednjih godinu dana znatno pogoršan. „Sve je neizvesnije kad se izađe na teren. Pitanje je samo dana kada će nasilje da eskalira toliko da će lomljenje opreme da preraste u lomljenje glave. To su rekle i kolege sa kojima sam razgovarao u poslednja tri četiri dana. I najgore od svega je što svoj posao više ne možemo da obavljamo ni usred grada, usred belog dana naočigled policije koja neće biti tu da nas ipak zaštiti.“
Sličan odgovor daje i Žana Bulajić, takođe novinarka N1. Ona navodi da se profesionalni novinari i novinarke nalaze kako na udaru predstavnika vlasti, tako i, nekih ljudi koji se predstavljaju kao kolege a ustvari su ljudi koji rade u službi, vladajuće stranke. „Iz ličnog iskustva mogu da kažem da smo mnoge moje kolege i ja vrlo često targetirani. To što smo nazivani izdajnicima teroristima, to je nekako postalo već, ko dobar dan. Bukvalno uvrede svakog dana, a možemo da slušamo od tih istih ljudi koji će sutra da kažu da su samo radili svoj posao. Dakle, ovi ljudi koji su se ovde skupili, skupili su se zato što brane čast ove profesije i zato što znaju da je neko od njih mogao da bude na Majinom i mestu Ivana, našeg snimatelja i što umesto kamere mogla da nastrada nečija glava. E to je razlika između nas i njih“, navodi Bulajić za Mašinu.
„Ako ste zaista novinar i ako objektivno i slobodno izveštavate onda je pozicija sve teža i teža, opasna i ja mogu da kažem, od trenutka kad se dogodio ovaj incident na mestu na kojem smo, baš veoma opasna, jer tada je razbijena kamera. Samo je pitanje kada će biti sledeći put razbijena nečija glava“, navela je Žaklina Tatalović za Mašinu.
Gde smo bili 2025.?
Atmosfera u društvu nikad napetija. Svakodnevne kampanje blaćenja, fizičkog ugrožavanja redakcija, novinara i novinarki na terenu ali i onih koji stoje iza kamere.
U duboko podeljenom društvu koje je na ivici eskalacije i sunovrata, mediji potvrđuju zašto su neophodni kako bi se demokratije gradile, jačale i sačuvale.
Miodrag Sovilj u komentaru za Mašinu navodi nešto što će biti važno pitanje u budućnosti – gde smo bili 2025.
M.M. I.P.
