„Zakon o javnim medijskim servisima izričito upućuje na primenu propisa o sprečavanju sukoba interesa koji se odnose na članove upravnih odbora, u smislu Zakona o sprečavanju korupcije. Prema članu 25 stav 3 Zakona o javnim medijskim servisima, za generalnog direktora ne može biti imenovano lice koje ne može biti član Upravnog odbora. Istovremeno, zakonom je propisano da lice koje je u sukobu interesa ne može biti izabrano za člana Upravnog odbora. Iz ovih odredbi jasno proizlazi da se pravila o sprečavanju sukoba interesa neposredno primenjuju i na postupak izbora generalnog direktora“, navode u saopštenju iz Nezavisnog udruženja novinara Srbije.
Kako se navodi, ukoliko predsednik odbora podnosi kandidaturu za funkciju koju Upravni odbor imenuje, otvara se i pitanje postojanja potencijalnog sukoba interesa, s obzirom na to da se radi o odnosu u kome kanditat može imati ličnu korist, kao i uticaj u postupku odlučivanja.
„Smatramo da je neprihvatljivo da se ova kandidatura tretira kao nesporna, bez prethodnog jasnog stava nadležnih institucija – pre svega Agencije za sprečavanje korupcije i REM-a – o tome da li ovakav položaj kandidata jeste ili nije sukob interesa. Ukoliko se utvrdi postojanje sukoba interesa, takvo lice ne može biti ni član Upravnog odbora, a samim tim ni kandidat za generalnog direktora“, navode iz NUNS-a.
Takođe, podsećaju i na izmene Zakona o javnim medijskim servisima koje su na snagu stupile 25. juna ove godine, a da RTS i RTV imaju rok od šest meseci da usklade svoje akte sa zakonom. Konkurs do tada nije zabranjen, ali RTS je u obavezi da konkurs, kao i izbor sprovede u skladu sa izmenjenim zakonom i da, kako navode u saopštenju „ignoriše sve statutarne odredbe koje su s njim u koliziji – uključujući i one koje praktično ‚prećutkuju‘ ili relativizuju sukob interesa“.
„Član 30 Zakona o javnim medijskim servisima propisuje da se Statutom bliže uređuju unutrašnja organizacija, način rada javnog medijskog servisa i njegovih organa, donošenje opštih akata, ovlašćenja u raspolaganju sredstvima kojima posluje, postupak imenovanja generalnog direktora, postupak i uslovi imenovanja i razrešenja glavnih urednika i direktora medija i druga pitanja značajna za rad i funkcionisanje“, navode iz NUNS-a i objašnjavaju da isti član predviđa da saglasnost na Statut mora da da Savet REM-a, ali i podsećaju na to da on u punom sastavu ne postoji od 4. novembra prošle godine.
„Konkurs za direktora RTS-a jeste sadržao minimalne uslove koje propisuje novi Zakon o javnim medijskim servisima u članu 25, ali pravo pitanje je da li su kriterijumi za izbor usklađeni sa novim standardima nezavisnosti i odgovornosti, i da li će odluka o izboru generalnog direktora biti obrazložena i učinjena dostupnom javnosti, kako sada izričito nalažu član 19 stav 1 tačka 7 i član 24“, objašnjavaju iz NUNS-a.
Iz NUNS-a podsećaju da je 7. oktobra ove godine doneta odluka Upravnog odbora RTV, a na osnovu mišljenja Ministarstva informisanja i telekomunikacija da poništi raspisane konkurse za direktora programa, kao i za glavne i odgovorne urednike.
U tom mišljenju Ministarstva navodi se da se „moraju poništiti predmetne odluke o raspisivanju javnih konkursa“ jer je nakon njihovog donošenja stupio na snagu novi zakon u kome su promenjena pravila za izbor direktora programa i urednika, pri čemu novi tekst zakona ne predviđa kako da se okončaju već započeti konkursi. Kako u saopštenju navode, ovakav stav iskorišćen je da se konkursi na RTV ponište, pozivajući se i na zabrane retroaktivnosti, dok se u slučaju RTS-a isti organi do sada nisu oglasili o dilemama koje prate konkurs za generalnog direktora.
„Ovakva praksa stvara utisak dvostrukih aršina i dodatno narušava poverenje javnosti u upravljanje javnim servisima. Sa jedne strane, formalno-pravna logika kaže da javni servisi moraju odmah da primenjuju zakon, a da svoje akte usklade u ostavljenom roku; sa druge strane, Ministarstvo svojim mišljenjem utiče na poništavanje konkursa na RTV, dok u vezi sa RTS-om izostaje jasno i dosledno tumačenje istih odredbi“, navode iz NUNS-a.
Kako kažu u saopštenju, neophodno je da javno, RTS i RTV objasne kako primenjuju novi Zakon o javnim medijskim servisima u postupcima izbora rukovodstva, ali i da Upravni odbori poštovanje pravila o dukobu interesa i transparentnost konkursa.
„Javne medijske servise nije moguće reformisati ni učiniti zaista javnim ako se ključne odluke donose u ambijentu pravne nesigurnosti, političkog pritiska i neujednačene primene zakona. Bez rešavanja ovih pitanja, svaki izbor generalnog direktora RTS-a biće trajno opterećen sumnjom u zakonitost i legitimnost, a javni servis dodatno udaljen od svoje zakonske uloge – da bude nezavisan, profesionalan i odgovoran pre svega građanima, a ne političkim centrima moći“, zaključuju iz NUNS-a.
A.T.
