Srbija nije među zemljama iz kojih će se videti potpuno pomračenje Sunca, poput Grenlanda, Islanda i Španije, ali će, naročito na severu zemlje, biti vidiljivo delimično pomračenje, koje će se odvijati u vreme zalaska Sunca na severozapadnom horizontu. Zatim, oko 21 čas, iz Srbije će se videti meteorska kiša Perseida, a organizovana su i zajednična posmatranja u više gradova.
NVO „Carpe Noctem“, Klub fizičara sa PMF-a, ADNOS i AD „Pod zvezdama“ organizuju posmatranje Perseida i delimičnog pomračenja Sunca večeras na Petrovaradinskoj tvrđavi. Okupljanje počinje u 19.15 kod sata, a pomračenje će se posmatrati pomoću teleskopa. U 20 časova sledi predavanje u Planetarijumu, a u 21 čas se planira posmatranje meteorska kiša Perseida.
Kako ove organizacije navode na svojim društvenim mrežama, meteorska kiša Perseida nastaje prolaskom Zemlje kroz trag prašine i sitnih čestica koje iza sebe ostavlja kometa 109P/Swift-Tuttle tokom svog obilaska oko Sunca svakih 133 godine. Kada se kometa dovoljno približi Suncu počinje da se topi i raspada, ostavljajući tragove. Svetlost koju vidimo zavisi od hemijskog sastava čestice i atmosferskih gasova koji jonizuju pod visokom temperaturom. Perseidi su poznati po tome što često daju zelenkaste i plavičaste bljeskove, kao i po stvaranju dugotrajnih svetlećih tragova koji ostaju vidljivi i po nekoliko sekundi.
U objavi organizacija navodi se da za posmatraje Perseida nije potrebna posebna oprema.
U Beogradu, Astrononomsko društvo „Ruđer Bošković“ organizuje posmatranje delimičnog pomračenja Sunca večeras na Kalemegdanu.
„Mesec će početi da zaklanja Sunce u 19:26, a onda će zajedno zaći ispod horizonta — u Beogradu u 19:49, u Novom Sadu u 19:52, u Nišu u 19:40, a u Banjaluci u 20:02. Tok pomračenja Sunca iznad horizonta biće vidljiv u Beogradu 23 minuta, u Novom Sadu 27, u Nišu 13“, navodi se u saopštenju astronomskog društva.
Pomračenje će na Kalemegdanu moći da se posmatra uz okular sa solarnim filterom ili tako što će se prenositi slika sa Seestar teleskopa na tablet ispred ulaska u Narodnu opservatoriju.
Pomračenje će moći da se gleda i sa Avalskog tornja, a vidikovac radi do 20 časova.
Uz stručno vođenje astronoma, u Leskovcu se zajedničko posmatranje meteorske kiše organizuje na brdu Hisar od strane Naučnog kluba i Grada, pišu Južne vesti.
Astronomsko društvo „Alfa“ iz Niša neće organizovati teleskopsko posmatranje večerašnjih pojava jer, kako kažu, pomračenje će u Nišu trajati kratko, a za meteore nije potrebna posebna oprema – svako može izabrati mračno mesto i posmatrati Perside odakle god želi. Zajedničko posmatranje zato organizuje Zoo planet u Kamenici, prenose Južne vesti.
Subotički FortRest organizuje „Lov na Perseide“ i veče posvećeno nebu i muzici od 19 časova do 1 ujutro.
Astronomsko društvo „Milutin Milanković” iz Zrenjanina i Zrenjaninska grupa NPN (nastavnika prirodnih nauka) organiuzuju posmatranje pomračenja u Botošu. Mesto posmatranja je nasip na kanalu Dunav-Tisa-Dunav, nedaleko od mosta, prenosi Astronomski magazin.
U ostalim gradovima širom Srbije građani mogu posmatrati večerašnje pojave iz mesta koja nemaju visok nivo svetlosnog zagađenja, poput šuma, jezera i uzvišenja sa otvorenim nebom.
U Srbiji ne postoji idealno tamno mesto
Dajana Kovačević iz NVO „Carpe Noctem“ za Mašinu navodi da svetlosno zagađenje nema naročito veze sa posmatranjem pomračenja Sunca, ali ima sa meteorskom kišom.
„Za posmatranje meteorske kiše nam je potrebno zaista tamno područje“, objašnjava Kovačević.
Sagovornica Mašine dodaje da treba biti umeren u obećavanju koliko će meteora građani moći da vide jer to dosta zavisi od uslova.
„Pogotovo blizu gradova. Mi smo sada organizovali posmatranje u najtamnijem kutku tvrđave, ali prosto svetlosno zagađenje iz Novog Sada, okolnih naselja i Petrovaradina se preliva faktički čak i u te mračne delove tvrđave“, kaže Kovačević i dodaje da u Srbiji trenutno ne postoji idealno tamno mesto.
„Ne postoji ni u većem delu Evrope, nismo mi po tome izuzetak“, navodi sagovornica Mašine. Prema njenim rečima, dobar izbor mogu biti pogranična naselja i oblasti, kao što su Đerdap, Tara i Stara planina. Fruška gora je dobar, ali ne idealan izbor.
„To su sve neke lokacije koje su pri granici, pa sam tim i manja je naseljenost, a manje je i svetlosno zagađenje“, objašnjava Kovačević.
Pored posmatranja astronomskih fenomena, implikacije svetlosnog zagađenje su mnogo veće, kaže naša sagovornica.
„Zagađenje utiče i na živi svet, na naše zdravlje, remeti bioritam i uopšte pravilnu smenu doba dana i doba noći koja je postojala otkako postoji planeta. U tom smilu, Carpe Noctem se zalaže za smanjenje svetlosnog zagađenja, zagovaramo ekološko i korisno ulično osvetljenje, dakle ne zalažemo se da se osvetljenje gasi, ali se zalažemo da ono bude pravilnije, da manje šteti i da bude usmerenije i smislenije“, zaključuje Kovačević.
Bezbednosne napomene
Astrononomsko društvo „Ruđer Bošković“ uputilo je bezbednosne napomene svim zainteresovanim građankama i građanima: da ne gledaju direktno u Sunce, ukoliko koriste zaštitne naočare one moraju biti zvanično sertifikovane ISO 12312-2 standardom. Iz astronomskog društva apeluju na građane da ne gledaju u Sunce dvogledom, teleskopom, durbinom ili bilo kojim optičkim sredstvom i upozoravaju da izbegavanje pridržavanja bezbednosnim napomenama rizikuje teško i trajno oštećenje vida.
A.G.A.
