Ministar spoljnih poslova u Vladi Republike Srbije, Marko Đurić, tokom posete Vašingtonu naveo je da postoji značajan potencijal za razvoj partnerstva Srbije i NASA u narednom periodu i izrazio zadovoljstvo povodom pristupanja Srbije Artemis sporazumima.
Ministar je naglasio da pristupanje sporazumima Artemis predstavlja važan korak ka jačanju međunarodnog ugleda naše zemlje u oblasti nauke, inovacija i naprednih tehnologija. Takođe, kako je dodao, to je i potvrda opredeljenja Srbije da bude deo globalnih inicijativa koje oblikuju budućnost miroljubivog istraživanja svemira.
Prema rečima ministra, članstvo u zajednici država potpisnica otvara prostor za intenzivniju saradnju srpskih naučnoistraživačkih institucija, univerziteta i visokotehnoloških kompanija sa vodećim svetskim partnerima. Đurić je ocenio da to može doprineti razvoju domaće nauke i tehnologija, kao i većem uključivanju Srbije u međunarodne istraživačke i inovacione projekte, kao i da ovaj korak predstavlja i dodatni podsticaj razvoju mladih naučnika i inženjera, kao i jačanju konkurentnosti Srbije u oblastima visokih tehnologija.
Kako da sav taj potencijali ne ostane slovo na papiru, kakve kapacitete već imamo i šta Artemis sporazum znači za nauku u Srbiji – pitanja su za sagovornike Mašine.
Šta sporazum znači za Srbiju
Dr Milana Ćirkovića, astrofizičara i naučnog savetnika Astronomske opservatorije u Beogradu upitali smo koja bi uloga Srbije mogla da bude u ovakvom programu i kakav bi značaj to moglo imati za naše naučnike i istraživače.
Ćirković pre svega objašnjava da postoji prilično relevatna razlika između Artemis sporazuma i programa, te podseća da je Srbija pristupila sporazumu – koji se odnosi na opšta načela kosmičkih istraživanja i drugih kosmičkih aktivnosti u budućnosti, ne samo konkretnog Artemis programa, koji je serija Nasinih misija sa ciljem povratka ljudi na Mesec.
Dr Nemanja Martinović, astrofizičar i direktor Istraživačke stanice Petnica, smatra da je pristupanje Srbije Artemis sporazumu veoma dobra i važna vest i takođe ističe da treba napraviti razliku između programa i sporazuma.
„Potpisivanje sporazuma ne znači da je Srbija automatski postala neposredni učesnik neke konkretne misije na Mesec, niti samo po sebi donosi finansiranje, ugovore ili pristup NASA projektima. Sporazum predstavlja politički i institucionalni okvir za buduću saradnju i potvrđuje da Srbija prihvata principe mirnodopskog i odgovornog istraživanja svemira“, objašnjava Martinović.
Ćirković dodaje da je Artemis sporazum pre svega pravni i organizacioni dokument koji sadrži načela poput transparentnosti, interoperabilnosti i drugih poželjnih karakteristika budućih kosmičkih aktivnosti potpisnika.
Sporazum je važan, ali tek prvi korak
„Srbija je još daleko od značajnijeg učešća u misijama i programima, posebno onim sa ljudskom posadom kao što je Artemis Program, ali je svakako vrlo značajno da je pristupila Sporazumu, jer je tako pokazala spremnost da sarađuje sa najznačajnijim državama u domenu kosmičkih istraživanja“, navodi Ćirković i dodaje da treba imati u vidu da su među 70 potpisnika Sporazuma ogromna većina vodećih naučnih, ekonomskih i kulturnih sila na planeti.
Naravno, dodaje Ćirković, to je tek jedan od prvih koraka u pravcu formulacije ozbiljnog i realističnog domaćeg programa kosmičkih aktivnosti, što je nešto što dobija značajan zamah sa projektom „Mozaik“ prvog srpskog satelita, sa osnivanjem Jedinice za kosmička istraživanja pri Astronomskoj opservatoriji u Beogradu, već nekoliko međunarodnih skupova posvećenih kosmičkim istraživanjima i kosmičkoj tehnologiji i drugim aktivnostima.
„Kosmos je pitanje budućnosti, a ne kratkovidih, ad hoc, od-danas-do-sutra politikantskih manipulacija“, ističe on.
Martinović navodi da je neposredni značaj sporazuma u tome što se Srbiji otvara više mogućnosti za povezivanje sa partnerima iz sada već 70 država potpisnica i dobija prostor za saradnju sa tržištima tih zemalja u prostoru svemirskih tehnologija.
„Potpisivanje je, naravno, samo prvi korak. Da bi se maksimalno iskoristile mogućnosti ovog sporazuma, sledeći korak su konkretni zajednički projekti, javni pozivi, programi mobilnosti, razmena podataka, razvoj opreme i uključivanje domaćih timova u međunarodne konzorcijume. Potrebno je aktivno angažovati sve zainteresovane strane iz Srbije i definisati u kojim oblastima najviše možemo da doprinesemo. Drugim rečima, sporazum otvara vrata, ali kroz ta vrata tek treba da prođemo“, kaže Martinović.
Gde je Srbija u istraživanju svemira?
Upitali smo astrofizičara i direktora Petnice o svemirskim istraživanjima i programima koje Srbija ima.
„Srbija u ovom trenutku nije među državama koje imaju razvijen, objedinjeni nacionalni svemirski program ili kapacitete za samostalne kompleksne misije. Međutim, to ne znači da nemamo znanje i potencijal“, ističe Martinović i dodaje da u Srbiji postoje kvalitetni pojedinci i istraživačke grupe, kao i privreda koja već nalazi pojedine niše gde može da postane deo međunarodnog lanca dobavljača svemirske industrije.
„Naš glavni problem nije nužno odsustvo stručnosti, već njena rasutost. Nedostaju jasna nacionalna strategija, koordinacija institucija i dugoročno finansiranje“, navodi Martinović.
Prema njegovom mišljenju, Srbija verovatno ne treba da pokušava da kopira velike svemirske sile. Realističniji put je, kaže naš sagovornik, da prepozna nekoliko oblasti u kojima može biti konkurentna (npr softver, senzori, elektronika, robotika, materijali, zemaljske stanice, itd) i da u njima sistematski gradi rešenja, prisutnost u prostoru svemirskih tehnologija i međunarodna partnerstva.
Ulaganja u nauku u Srbiji
Kada je u pitanju ulaganje u nauku u Srbiji, Martinović smatra da saradnja na programu ovakvih razmera može biti snažan razvojni podsticaj, ali samo ukoliko je prati ozbiljna domaća politika ulaganja u nauku, obrazovanje i tehnologiju.
„Ne možemo očekivati ravnopravno učešće u najzahtevnijim međunarodnim programima ako se domaći istraživački timovi bore sa neizvesnim finansiranjem i nedostatkom dugoročnih programa“, ističe on.
Ćirković odlučno kaže da se ne ulaže dovoljno i da tu nema nikakvih dilema, te da je tako prethodnih osamdeset i više godina.
„Sa časnim izuzetkom kratkotrajnog perioda vlade dr Zorana Đinđića, kada smo se uspešno pridružili Framework Programu Evropske Unije i drugim značajnim međunarodnim inicijativama, finansiranje nauke u Srbiji je konzistentno na začelju Evrope“, navodi Ćirković.
Kako naš sagovornik ocenjuje, „opšta naučna nepismenost“, spojena sa „standardnim mistifikacijama i lažima“ o tome kako imamo odlične škole dovodi do toga da se nauka tretira kao potrošnja – i to luksuzna.
„Kad prosečnom glasaču kažete da, npr. Francuska ulaže oko 2.2% BDP-a u naučna istraživanja u razvoj od svog velikog BDP-a, dok je u Srbiji to oko 0.4% BDP-a (podaci za 2025. godinu), obično se samo sleže ramenima i sugeriše kako je to luksuz bogatih zemalja, umesto da se razume da je uzročno-posledična veza dijametralno suprotna, tj. Francuska je bogata zato što je u dugom periodu vremena posvećivala veliki deo BDP-a nauci i tehnologiji. I obratno za druge sredine poput ovdašnje“, ističe Ćirković.
Martinović pak kaže da u Srbiji poslednjih godina postoje pozitivni pomaci.
„Uvedeni su novi mehanizmi projektnog finansiranja, ulaže se u infrastrukturu, podstiču se inovacije i postoji veće razumevanje značaja povezivanja nauke i privrede. Postoje odlični istraživači i timovi koji postižu rezultate uporedive sa mnogo razvijenijim sredinama. Međutim, osnovni problem ostaje velika nekonzistentnost kroz vreme“, objašnjava Martinović.
Nauka, kaže on, ne može da se razvija kroz jednokratne konkurse i promene prioriteta na svakih nekoliko godina.
„Za ozbiljan razvoj potrebni su predvidivo i višegodišnje finansiranje, stabilni uslovi za rad istraživača, podrška mladim naučnicima i jasna veza između obrazovanja, fundamentalnih istraživanja i tehnološkog razvoja“, zaključuje astrofizičar.
Prostor za napredak
Ćirković navodi da nema nikakve dileme da će se ulaganja u kosmička istraživanja i kosmičku tehnologiju povećavati veoma brzo.
„Istinska revolucija u sistemima za lansiranje do koje je dovela inovativnost Ilona Maska i njegove kompanije SpaceX koja je od 2015. uspela nešto što je prethodno ismevano i smatrano za potpuno nemoguće – ponovna iskoristivost lansirnih sistema, otvorila je vrata za ,Novi svemir‘ ili ,svemirsku revoluciju v2.0‘. Upravo ovo je uzbudljiva prilika za inovativnost koja se može pronaći i u malim sredinama poput Srbije“, zaključuje Ćirković.
U Srbiji, Martinović vidi prostor za napredak pre svega u većim izdvajanjima za nauku i stabilnijem finansiranju, kao i u stvaranju programa u kojima država deli rizik razvoja novih tehnologija sa naukom i privredom.
„Recimo, na primeru Artemis sporazuma, bilo bi dobro da se nakon potpisivanja Artemis sporazuma napravi konkretan nacionalni plan: da se mapiraju domaći kapaciteti, odrede prioritetne oblasti i obezbede početna sredstva. Bez toga postoji opasnost da sporazum ostane lep i važan politički gest, ali bez većeg praktičnog efekta. Zato potpisivanje treba pozdraviti kao veoma dobar početak. Ali njegov pravi uspeh će se meriti brojem projekata, istraživača, studenata i domaćih kompanija koji će u narednim godinama zahvaljujući tom okviru postati deo međunarodnih svemirskih istraživanja“, smatra Martinović.
A.G.A.
