Na osnovu procurele baze podataka sajta Progress, novonastali sajt očisti.net kao svoju misiju navodi „poražavanje mreže SNS botova.“ Na novom sajtu omogućena je pretraga podataka po prebivalištu, opštini, nalogu na mrežama ili broju telefona, kao i deo interne prepiske koji daje uvid u način organizacije i podele poslova unutar botovske mreže.
Kao komunikološkinja, Jelena Kleut smatra da botovski nalozi nisu toliko učinkoviti u menjanju mišljenja ljudi, ali su efektni u unošenju sumnje i zagađivanju digitalnog prostora.
Usled dugoročne politizacije tradicionalnih medija, veliki broj građana okreće se digitalnom porstoru kako bi se informisali, objašnjava Kleut koja u tome vidi razlog da i vladajuća stranka deluje u digitalnom prostoru na ovaj način.
Kleut dodaje da po pitanju sadržaja botovski nalozi rade nekoliko stvari: napadaju neistomišljenike režima i kritičare režima, ali i šire laži, neistine i sumnje o ljudima ili organizacijama koje kritikuju režim.
„Sa druge strane one imaju zadatak da propagandno deluju promovišući pre svega Aleksandra Vučića, ali onda i Srpsku naprednu stranku. Jednim trećim delom oni usmeravaju saobraćaj društvenih mreža ka tabloidnim i režimskim glasilima kako bi onda jedan deo ljudi doneo protok informacija,“ kaže Kleut i podseća da je ovaj princip ustanovljeni u akcijama koje su se odvijale proteklih godina, a da ova novopronađena mreža deluje sa vrlo sličnim ciljevima.
Kleut za Mašinu ističe kao značajno što su ovi nalozi razotkrili ne samo određeni krug ljudi, već i njihovu hijerahiju, uloge i zadatke unutar ove mreže.
„Ovo je čini mi se jedan značajan korak zato što pokazuje kako su neka mišljenja i neki stavovi u digitalnom prostoru bili potpuno veštački generisani i mislim da je ona jako važna zato što razotkriva još jednu stavku manipulacije koju režim sprovodi u predizbornoj kampanji, ali i pre nje.“
Što se daljeg delovanja ove mreže tiče, Kleut misli da kako je ostalo manje od nedelju dana do izbora neće biti mogućnosti da se izgradi podjednako razgranata struktura.
Moguće kršenje više različitih propisa
Pregledom botovskih naloga se moglo utvrditi da su pojedinci iza njih zaposleni u javnim preduzećima i da su ove aktivnosti sprovodili tokom radnog vremena. Analiza koju je sprovelo Vreme pokazala je da se mreža botova prostire na 231 javnu instituciju u Srbiji kao i da se iz tih institucija prijavljivao 1.241 korisnik platforme.
Dodatno, pregledom prepiska i analizom aktivnosti na mrežama, došli su do saznanja da je 94 odsto prijava preko mreža državne uprave obavljeno usred radnog vremena, između 7 i 16 časova.
Nemanja Nenadić iz nevladine organizacije „Transparentnost Srbija“ za Mašinu govori kako je objavljivanje ove baze veoma dragoceno zato što ukazuje na masovno kršenje više propisa.
„Između ostalog kršenje Zakona o finansiranju političkih aktivnosti ali i svih onih propisa koji se odnose na rad državnih organa, lokalne samouprave, javnih ustanova, javnih preduzeća. Dakle svi onih institucija gde su zaposleni ili čije su resurse koristili stranački aktivisti radi obavljanja nekih aktivnosti na internetu, na društvenim mrežama.“
Nenadić objašnjava kako, kada je reč o Zakonu o finansiranju političkih aktivnosti, nije protivno zakonu da stranka plaća svoje aktiviste koji će nešto pisati po internetu, po komentarima itd., niti je protivno zakonu da oni to čine sami u svoje slobodno vreme i o svom trošku.
„Međutim, ukoliko to rade dok su zaposleni, dok bi trebalo da obavljaju neke poslove za te javne institucije, onda je u stvari reč o zloupotrebi javnih resursa, pre svega radnog vremena koje je trebalo da posvete nečemu drugom.“
Nenadić dodaje da ovo predstavlja zabranjen vid finansiranja političkih aktivnosti iz razloga što javne institucije ne smeju ni posredno ni neposredno da pomažu političke stranke na bilo koji drugi način osim onako kako je zakon predvideo.
„Sve ovo zajedno, pošto je reč o organizovanoj akciji, a ne o delovanju pojedinca, ukazuje i na prekršaje iz Zakona o finansiranju političkih aktivnosti, ali i na vrlo verovatno krivično delo u kojem je bilo više učesnika i koje bi zbog toga trebalo da se razjasni-bilo od strane Tužilaštva za organizovani kriminal, bilo od strane hijerarhijski nižih tužilaca koji bi ispitivali postojanje krivičnih dela i svoje nadležnosti.“
Izostanak reakcije državnog ili opštinskog organa vlasti, prema Nenadiću je upadljivo, ali on dodaje da ništa nije ukazalo na to da će neko ispitati sve ove činjenice ukoliko je reč o zaposlenima u tim institucijama
„Neophodno je ići na nekoliko koloseka. Jedno je krivična istraga, jedno je postupak pred Agencijom za sprečavanje korupcije, pre svega u odnosu na utvrđivanje nezakonitog finansiranja stranaka, a takođe u obzir dolaze i brojni drugi postupci ukoliko je reč o zaposlenima koji su sprovodili neke nezakonite aktivnosti korišćenjem javnih resursa i u radno vreme, što podrazumeva između ostalog disciplinske postupke iz odgovarajućih radnih propisa,“ zaključio je Nenadić.
M.P.
