Ekspertski tim za finansije formiran je sa ciljem da se prati realizacija četvrtog zahteva studenata u blokadi, koji su tražili povećanje budžeta za visoko školstvo za 20 odsto.
Zaključci su juče prosleđeni studentskim plenumima na izjašnjavanje, rečeno je Danasu na Univerzitetu.
Kako Danas piše, prošireni rektorski kolegijum je u zaključku nabrojao principe na kojima je neophodno da se zasnivaju institucionalna rešenja povezana sa finansiranjem visokog obrazovanja:
1. Obezbediti ispunjenje četvrtog zahteva plenuma studenata, uključujući i deo zahteva koji se odnosi na pokriće troškova studenata po osnovu školarine, tako što bi se, izmenom zakona i drugih propisa i odgovarajućim finansijsko-pravnim aranžmanom između države i studenata, osiguralo da država studentima pokrije trošak plaćene školarine u iznosu od 50 odsto.
2. Obezbediti punu autonomiju univerziteta i fakulteta čiji je osnivač Republika Srbija u pogledu utvrđivanja visine školarine, njene naplate u punom iznosu i raspolaganja punim iznosom tako stečenih prihoda kao sopstvenim sredstvima, na način definisan opštim aktima univerziteta i fakulteta, što predstavlja jedan od suštinskih preduslova autonomije univerziteta garantovane članom 72. Ustava Republike Srbije, a u skladu sa članom 71. Zakona o visokom obrazovanju;
3. Svim fakultetima čiji je osnivač Republika Srbija obezbediti pokriće punog iznosa stalnih troškova, kao i punog iznosa troškova po osnovu prava zaposlenih u skladu sa zakonom i posebnim kolektivnim ugovorom za visoko obrazovanje, te obezbediti pokriće troškova materijala fakultetima najmanje u iznosu srazmernom udelu budžetskih prihoda, koje fakulteti ostvaruju od Ministarstva prosvete u zbirnom iznosu prihoda svakog fakulteta, koji čine budžetski prihodi od Ministarstva prosvete i sopstveni prihodi od školarina;
4. Utvrđeni modalitet ispunjenja zahteva studenata ne sme da dovede do pada budžetskih ni sopstvenih prihoda niti jedne visokoškolske ustanove čiji je osnivač Republika Srbija, u odnosu na iznos koji bi bio ostvaren bez ispunjenja zahteva studenata.
„Pored gore navedenih principa koji se odnose na promene u domenu finansiranja u vezi sa ispunjenjem zahteva studenata, posebno naglašavamo da je neophodno u budžetu Republike obezbediti sredstva za izjednačavanje osnovice za obračun plata zaposlenih u visokom obrazovanju sa osnovicom za obračun plata zaposlenih u ustanovama drugih nivoa obrazovanja”, ističe se u zaključku.
Sa Univerziteta podsećaju da je Senat Univerziteta u Beogradu 2022. godine doneo Platformu o pravnim, akademskim i materijalnim aspektima finansiranja visokoškolskih ustanova.
„Bez rešavanja navedenih problema bio bi doveden u pitanje redovan rad Univerziteta. Univerzitet u Beogradu će kao i do sada aktivno učestvovati u izradi propisa iz oblasti visokog obrazovanja”, piše u saopštenju koje prenosi Danas.
Dodaje se da je u skladu sa navedenim, inoviran nacrt izmena i dopuna Zakona o visokom obrazovanju, koji je Univerzitet izradio u decembru 2024. godine, a koji će biti upućen Ministarstvu prosvete.
A.G.A.
