Par hiljada građana okupilo se danas ispred zgrade „Geozavoda“ u Hercegovačkoj ulici na protestu organizovanom na poziv Inicijative Ne da(vi)mo Beograd. Protest „Za grad protiv fantoma na vlasti“ održan je na lokaciji na kojoj su pre tri godine tokom izborne noći maskirana lica bagerima bespravno srušila više objekata, uz maltretiranje svedoka događaja, nakon koga je kasnije jedan od radnika obezbeđenja preminuo.
Na protestu su istaknuti zahtevi za izmenu gradskih politika i smenu odgovornih za katastrofalnu situaciju u gradu.
Odgovorna lica, nalogodavci i izvršioci rušenja u Hercegovačkoj ulici i nakon tri godine nisu pronađena, niti je istraga o ovom slučaju do danas završena.
Inicijativa Ne da(vi)mo Beograd, koja se od početka protivi projektu Beograd na vodi, zbog rušenja i ne reagovanja nadležnih institucija do sada je organizovala više protesta na kojima se okupilo više hiljada ljudi.
Na protestu su govorili Monika Milosavljević, docentkinja na Arheološkom fakultetu i jedna od organizatorki peticije protiv izgradnje gondole na Kalemegdanu. U svom govoru naglasila je da zamenik gradonačelnika Goran Vesić manipuliše procedurama kako bi došlo do izgradnje, dok se struka iz oblasti arheologije ne uzima u obzir. Istakla je i da bi šipovi za postavljanje gondole izbušili i izbrisali naslage znanja i informacija koje leže vekovima na Kalemegdanu.
Miloš Injac, aktivista Združene akcije Krov nad glavom i Ne da(vi)mo Beograd, ukazao je na kuriozitet da ista policija koja pre tri godine nije reagovala na pozive građana pri rušenju u Hercegovačkoj, gotovo svakodnevno asistira izvršiteljima koji izbacuju ljude iz jedinog doma koji imaju. Zahtev Združene akcije Krov nad glavom je da se prinudna iseljenja momentalno zaustave i da se donese zakon kojim bi se onemogućili iseljenje ljudi iz jedinog doma u kome stanuju.
U Beogradu i širom Srbije dešava se urbicid, ubijaju se gradovi, trgovi, parkovi i druge javne površine zarad izgradnje gondola, šoping molova, kula i jarbola, naveo je Zoran Stojiljković, predsednik sindikata Nezavisnost i profesor na fakultetu Političkih nauka, uz poziv prisutnima da se priključe sindikatima u prvomajskom protestu.
Rastislav Dinić iz Udruženog pokreta slobodnih stanara iz Niša, naglasio je da fantomi ruše i kradu svuda i da je to zajednički problem Beograda, Niša, Stare planine i mnogih drugih mesta u Srbiji i da se sistemski otimaju javna dobra i resursi u korist privatnog kapitala. U svom govoru je izjavio da: „oni imaju sve resurse a mi imamo samo solidarnost u toj borbi“.
Radomir Lazović iz Inicijativa Ne da(vi)mo Beograd ponovio je da protest nije organizovan samo u znak obeležavanja godišnjice rušenja kao i otimanja celih gradskih oblasti čiji je Beograd na vodi najveći primer, već kao reakcija na sve gradske politike koje idu na štetu većine stanovnika. Povod za protest su između ostalog i izgradnja gondole i seča drveća, planirana izgradnja jarbola, loš kvalitet javnog prevoza i vazduha, izgradnja spalionice otpada u Vinči, nelegalni objekti koji ugrožavaju Savski nasip i vodoizvorište, učestala izbacivanja ljudi iz svojih domova, privatizacija PKB-a, kao i svi drugi projekti za izvlačenje javnog novca iz budžeta zarad zadovoljenja privatnih interesa malog broja ljudi.
Nakon završetka govora krenulo se u šetnju do gradske skupštine. Ispred gradske skupštine otvoreni su improvizani spomenici, Goranu Vesiću i Siniši Malom. Obraćajući se prisutnima ispred improvizovanih spomenika, Dobrica Veselinović iz inicijative Ne da(vi)mo Beograd je rekao da su to spomenici korupciji, bahatosti, privatizaciji, fantomima i svemu onome što Beograd nije.
Pored članova Inicijative protestu su prisustvovali i aktivisti i aktivistkinje novoformiranog Građanskog fronta, Levog samita Srbije, Marks21, Socijaldemokratske unije (SDU), protesta jedan od pet miliona, dok su na protestu viđeni i pojedini lideri Saveza za Srbiju.
P.M.
