U više gradova u Srbiji danas su organizovani protesti na kojima je izraženo nezadovoljstvo aktuelnim sistemom i rezultatima izbora za predsednika republike. Na masovnim okupljanjima uglavnom su učestvovali mladi ljudi.
U Beogradu je održan drugi po redu „Protest protiv diktature“ koji je organizovan preko društvenih mreža. Prema procenama medija, prvog dana protesta, okupilo se nekoliko hiljada pretežno mladih ljudi. Na večerašnjem protestu, prisustvovalo je nekoliko desetina hiljada ljudi. Nije bilo incidenata, a policija je bila malobrojna.
Bez organizovanih nastupa sa govornice, prisutni su kao glavni razlog okupljanja isticali nezadovoljstvo rezultatima na predsedničkim izborima. Isticana je mogućnosti izborne krađe („Gde su naši glasovi“ i „Vučiću lopove pokrao si izbore“) a postavljeno je i pitanje legitimnosti izbornog procesa s obzirom na apsolutnu medijsku dominaciju kampanje sada već izglasanog predsednika.
Demostracije u Beogradu su počele ispred Skupštine republike Srbije a zatim je protesna šetnja krenula ka Trgu republike, da bi se nastavila do zgrada RTS-a i Vlade te završila ponovo kod Skupštine. Na završetku skupa učesnici protesta su prišli skoro do samog ulaza u parlament gde su povicima „Sutra u šest“ najavili novo okupljanje.
Nosioci ovog protesta, odnosno najprisutnija grupa, su mladi ljudi. Imajući u vidu postojeću društvenu i političku situaciju u Srbiji poslednjih nekoliko godina, takva pojava ne treba nikoga da čudi.
Zaposlenost mladih u Srbiji je oko 30%. Pored tog izuzetno niskog procenta, mladi koji su u radnom odnosu su mahom potplaćeni i ekonomski ucenjeni, dok je više od dve trećine mladih u Srbiji direktno egzistencijalno ugroženo.
Izašla sam da bi se u ovoj zemlji obezbedila promena sistema tako da se mladima otvori neka perspektiva za zapošljavanje i za njihov život. Diplome im ništa ne znače, rade za 15000 dinara na najgorim mogućim poslovima – Penzionerka, učesnica protesta.
Došao sam da podržim građane koji su se samorganizovali protiv situacije koja je socijalno katastrofalna u našem društvu i da istovremeno izraze bes protiv nelegitimnosti ovih izbora. Ovde se radi o ljudima kojima je apsolutno dosta da ih prave idiotima i siromasima do bezperspektivnosti – Nemanja, student, učesnik protesta
Radnica iz obližnje pekare izjavila je za Mašinu: „Ja sam na radnom mestu ali rado bih bila na protestu. Na žalost moram da radim da bih uštedela za letovanje“.
Radnica iz cvećare nam je rekla da je „Važno izaći na ulice i nekako pokazati koliko smo nezadovoljni“.
Parolom „Hoćemo posao“ su danas u Čačku mladi istakli svoje socijalne probleme. Protest u tom gradu su održali učenici i učenice i studenti i studentkinje lokalnih škola i fakulteta. Prema izjavama učesnika, kako ne bi izostajali s nastave i kako bi uključili i nastavnike, oni su se odlučili da skup počne već u 12:45.
Vreme održanja tog protesta pokazuje kako premijer-predsednik nije u pravu kada izjavljuje da na proteste izlaze samo ljudi koji za to imaju vremena. To će ostati samo još jedan zabeleženi pokušaj diskreditovanja upravo onih koji za ovu državu najviše mare.
Ukazujući transparentima na probleme sa kojima je naše društvo suočeno („Stop diktaturi“, „Sloboda medija“ itd.) mladi svoje nezadovoljstvo iskazuju na ulicama jer im je svaki institucionalni i demokratski put političke borbe uskraćen. Ovome doprinose i nefunkcionalnost studentskih i učeničkih parlamenata koji de facto ne mogu uticati ni na jednu političku odluku.
Protest u Nišu je okupio dve hiljade ljudi. Ovog puta, za razliku od nedavnih protesta u ovom gradu to su mahom bili mladi koji su se spontano priključivali protestnoj šetnji.
U Zrenjaninu se okupilo oko tri stotine demonstranata u neposrednoj blizini sedišta vladajuće stranke.
Mirni protestni skupovi su održani i u u Boru, Leskovcu, Novom Sadu, Užicu, Šapcu, Kraljevu, Somboru, Kragujevcu, Vranju, Paraćinu, Kikindi, Kanjiži, Lazarevcu i Subotici.
Politički potencijal ovog protesta u ovom trenutku se čini velikim. Bez obzira što trenutno postoje nedoumice oko toga da li su protesti spontani ili pak organizovani od strane postojećih političkih struktura, nota socijalnog nezadovoljstva je sve izraženija. U tom smislu ne bi nas trebalo čuditi ako već sutra vidimo još masovnije proteste pošto je onih koji teško žive sve više.
