Studentski zahtevi za ostavkama generalne direktorke, rukovodstva, uredništva informativnog programa i članova Upravnog odbora RTS-a ponovo su u prvi plan stavili pitanje odgovornosti javnog medijskog servisa.
Posle višegodišnjih kritika zbog načina izveštavanja, a naročito zbog predstavljanja političkih aktera i događaja od javnog značaja, zahtev za promenama na RTS-u nije samo pitanje kadrovskih rešenja, već i pitanje načina na koji ova institucija razume svoju ulogu u društvu.
Ostavke kao prvi korak, a ne završetak reforme
Kremer studentske zahteve vidi kao opravdan pokušaj da se odgovornost za stanje u institucijama ne odlaže do završetka formalnih političkih i institucionalnih procedura. Prema njegovom mišljenju, promene bi trebalo da počnu povlačenjem ljudi koji su godinama upravljali javnim institucijama, uključujući RTS.
„Ovi zahtevi koji su poslati rukovodstvu RTS-a potpuno su zdravorazumski i opravdani i ja ih shvatam kao deo šireg napora studentskog pokreta i studentske liste, dakle pobednika na parlamentarnim izborima, da se ne čeka nužno kroz zakonske rokove za formiranje parlamenta i vlade, što će ipak potrošiti neke mesece, nego da se krene sa promenama na način da se apeluje na savest, ako ima savesti kod tih ljudi koji su do sada rukovodili ne samo u RTS-u nego i u lokalnim samoupravama, mnogim institucijama, javnim preduzećima i tako dalje, da se jednostavno povuku, da daju ostavke i da odu sa svojih položaja i omoguće da krenu promene“, kaže Kremer.
Kao jedno od mogućih prelaznih rešenja, on navodi formiranje privremene uprave u dogovoru predstavnika političkih opcija koje smatra relevantnim za promene i sindikata u RTS-u. Takvo rešenje, prema njegovom viđenju, moglo bi da omogući početak reforme pre nego što se sprovedu sve dugoročne institucionalne promene.
Ipak, Kremer upozorava da bi ostavke, čak i kada bi do njih došlo, predstavljale tek početak procesa. Dosadašnje iskustvo, smatra on, pokazuje da su pojedinačne smene, promene televizijskih lica i programske intervencije uglavnom ostajale na površini, bez trajnog uticaja na funkcionisanje institucije.
„Nikakve pojedinačne ostavke, smene ljudi na čelnim položajima, naročito ne promene takozvanih TV lica, promene u programskoj šemi, neće dati nikakve pozitivne dugoročne rezultate. To smo gledali od 2000. naovamo. Dakle, više od četvrt veka se rade te šminkerske, površne i navodno reformske promene koje nisu uspele. Zakoni se poboljšavaju, a problemi su sve veći sa ovim što RTS radi, a naročito sa onim što ne radi u javnom interesu“, ocenjuje Kremer.
RTS-u potrebna potpuna transformacija
Kremer ide korak dalje od zahteva za promenom rukovodstva i zagovara radikalnu transformaciju javnog servisa. On smatra da su problemi RTS-a istovremeno finansijski, tehnološki, novinarski i etički, te da postojeći sistem ne može da se popravi jednostavnom reorganizacijom ili dovođenjem pojedinačnih profesionalaca.
„Ja već godinama zagovaram teoriju koja je pre tri-četiri godine zvučala svima sasvim jeretički, da ne kažem da su me smatrali ludakom, a od pre dve-tri godine počinje da dobija više pristalica i sad već počinje ozbiljno da se razgovara o tome. To je da Gordijev čvor, kao što znamo iz istorije, mora da se preseče i da se krene od nule. Dakle, potpuna transformacija. Da pojednostavim: svi napolje. RTS mora da bankrotira jer je već toliko propao i finansijski i tehnološki i novinarski i etički. Svima otkaz, mogu leks specijalisom da se reše te stvari. Idu na minimalac, idu na biro. Potpuno se transformiše ceo sistem Radio-televizije Srbije“, navodi Kremer.
Njegov predlog podrazumeva drugačiju organizaciju produkcije, manji broj radnih mesta i raspisivanje novih konkursa za jasno definisane poslove. Zaposleni koji nisu kompromitovani mogli bi ponovo da konkurišu za radna mesta, ali bi istovremeno prostor dobili i novi ljudi. U takvom modelu, dosadašnje iskustvo u RTS-u ne bi automatski garantovalo ostanak, već bi se vrednovalo u odnosu na profesionalne kriterijume.
„Onda se raspisuju konkursi sa jasnim opisima poslova i na potpuno profesionalnim, transparentnim konkursima biraju ljudi za ta mesta. Neki od njih će biti među izabranima verovatno od starih zaposlenih koji nisu kompromitovani. Mnogi će biti potpuno novi i to je u redu. Imamo profesionalaca, obrazovanih i iskusnih za sve profile koji su potrebni. Nekima koji su radili u RTS-u dugo godina to će biti plus na tom konkursu. Nekima će, bogami, biti minus, a neki će možda i tada već biti na sudu ili čak u zatvoru“, kaže Kremer.
Kremer je uveren da se bez radikalnog prekida sa dosadašnjom praksom ne može izgraditi moderan javni medijski servis.
„Čak i to što se obično kaže, da tamo ima poštenih profesionalaca i novinara od integriteta – da, verovatno ih ima, ali su dugogodišnjim radom u toj nezdravoj atmosferi i oni zaraženi. Oni svi moraju da izađu odatle. Neki će se oporaviti, neki neće, a zatim da se vrate u sistem koji će biti organizovan kao moderan javni medijski servis“, smatra Kremer.
Loše izveštavanje i neispunjavanje javne uloge
Pravnica i istraživačica NUNS-a Marija Babić ističe da dosadašnje izveštavanje javnih medijskih servisa nije zadovoljilo potrebe građana i građanki. Posebno problematičnim smatra raskorak između zakonskih obaveza RTS-a i RTV-a i načina na koji su oni u praksi obavljali svoju ulogu, naročito tokom predizborne kampanje.
„Što se tiče prethodnog perioda izveštavanja, on je svakako bio loš. O tome smo dosta puta pričali kao NUNS, a i prosto kada posmatramo šire, kada vidimo koliko su građani bili zadovoljni izveštavanjem RTS-a i RTV-a, to nije na zadovoljavajućem nivou, ni blizu zadovoljavajućeg nivoa. Pogotovo kada se pogleda šta piše u zakonima i šta je RTS, pa i RTV. Mi nekako u prvi plan stavljamo RTS, ali u suštini to su oba javna medijska servisa i treba ih podjednako gledati“, kaže Babić.
Babić posebno ističe razliku između formalnog ispunjavanja izbornih obaveza i stvarnog pružanja uravnoteženih informacija. Organizovanje debata i uključivanje određenih sadržaja u program, samo po sebi, ne znači da je javni servis građanima omogućio potpuno, pravovremeno i nepristrasno informisanje.
„Predizborna kampanja što se tiče RTS-a formalno je podrazumevala ispunjavanje određenih debata koje su morale da uvrste u svoj program. Međutim, kada vidite izveštavanje u glavnim informativnim emisijama i kako je to sve izgledalo, to naravno nije ni blizu onoga što bi trebalo i kako bi RTS trebalo da izveštava“, objašnjava Babić.
Promena rukovodstva nije dovoljna bez promene uređivačke strukture
Kada je reč o konkretnim zahtevima za ostavkama, Babić smatra da bi odlazak generalne direktorke bio važan prvi korak, ali da bi odgovornost morala da obuhvati i druge nivoe upravljanja i uređivanja programa.
„Nije dovoljno samo da generalna direktorka da ostavku, što bi, naravno, bila jedna od glavnih stvari, minimum koji bi trebalo da urade jeste upravo ono što se desilo na RTV-u – da se podnese ostavka i da se izvine građanima za ono što su radili u poslednjih ne znam ni ja koliko godina. Međutim, nije to jedino. Tu imamo i celo drugo rukovodstvo RTS-a, ali i glavne i odgovorne urednike, i ne samo glavnog i odgovornog nego i ostale urednike koji su radili kako su radili i koji su, mogu slobodno da kažem, srozali RTS kada je u pitanju posebno informativni program“, kaže Babić.
Istovremeno, smena rukovodstva i urednika, kako ističe, ne bi smela da bude jedini rezultat promene. Bez procedura koje garantuju profesionalnu autonomiju, transparentnost odlučivanja i odgovornost prema javnosti, novi ljudi mogli bi da se nađu u istom sistemu koji je prethodno omogućavao politički uticaj.
„Suštinski mora da se promeni RTS. Nije dovoljno samo da se zamene generalna direktorka i Upravni odbor, već mora suštinski da dođe do određene promene kako u budućnosti ne bismo ponovo došli u situaciju da se RTS dovede u stanje kakvo je bio, kakvo je sada, gde je potpuno okrenut ka nekoj političkoj strani. On mora da se vrati, rekla sam, u zakonske okvire i mora da bude u službi građana, što je i suština javnih servisa“, zaključuje Babić.
A.Đ.
