„Očigledno je banka sa Viberom, odnosno sa firmom Rakuten, napravila ugovor o saradnji, da se, kad god se ukucaju neke reči koje asociraju na novac, na banku, na pozajmicu, izbaci link prema ProCredit banci – prilično jedno nasrtljivo ponašanje, koje će, siguran sam, banci doneti dosta negativnog publiciteta”, navodi Dejan Gavrilović iz Udruženja za zaštitu potrošača Efektiva.
Ovo udruženje je uputilo prijavu Narodnoj banci Srbije, pozivajući se na Zakon o zaštiti potrošača.
„Prema definiciji nepoštene poslovne prakse i obmanjujuće poslovne prakse, reklo bi se da banka na ovaj način radi nešto što je zabranjeno i da verovatno obavlja čak i nasrtljivu poslovnu praksu”, navodi Gavrilović.
Efektiva će, dodaje, uputiti žalbu i tržišnoj inspekciji, prema Zakonu o oglašavanju jer je ovakvo direktno oglašavanje zabranjeno bez pristanka korisnika.
Nema razloga za brigu da li vam Viber čita poruke u ovom slučaju, ali nema razloga ni za poverenje u ovu aplikaciju
U pitanju je, verovatno, automatizovano prepoznavanje ključnih reči, smatra Andrijana Ristić iz SHARE fondacije, ali to se ne može sa sigurnošću tvrditi jer je Viber vlasnički softver zatvorenog koda.
„Mi nemamo način da proverimo bilo šta o načinu funkcionisanja Vibera ili bilo koje detalje o saradnji između Vibera i ProCredit banke. Ono što smo videli na Viberu je najverovatnije, ne znamo zasigurno, automatizovano prepoznavanje ključih reči u samom tekstu poruke, kao što se dešava kada napišemo, recimo, „srećan rođendan” ili „čestitam” ili kada se koriste specijalni karakteri za formatiranje teksta”, navodi ona dodajući da je pre to slučaj nego da neka kompanija ili server čitaju poruke korisnika.
Ona za Mašinu kaže da je Viber, prema tvrdnjama kompanije Rakuten, u okviru koje posluje, enkriptovana aplikacija, što znači da je komunikacija korisnika privatna. Problematično je, dodaje, to što se takvi navodi ne mogu proveriti jer je u pitanju aplikacija zatvorenog koda.
„Ono što je generalno problem sa ovim servisima jeste nedostatak transparentnosti i kontrole nad korisničkim podacima. Biznis model takvih kompanija se zasniva na podacima korisnika, tako da to treba da brine građana na duže staze, ali ne mislim da treba da ih brine sada konkretno da li im neko čita poruke”, zaključuje Ristić.
Kristina Obrenović iz organizacije Partneri za demokratske promene smatra da ovo narušava ustavno pravo na nepovredivost i privatnost svake komunikacije.
„Ovo može da ima dalekosežne posledice po privatnost, jer možemo da zamislimo da se sigurno neće zaustaviti na kreditima. Kada razgovaraš sa nekim o bilo čemu intimnom, na primer, o bolestima, mogu na osnovu toga da te targetiraju i da ti plasiraju reklame”, navodi ona.
Obrenović smatra da su u pitanju pilot projekti Vibera za tržišta koja nisu deo Evropske unije i da se ovde, zapravo, testira kako bi ovakva vrsta promocije mogla da izgleda i na drugim mestima. Ona dodaje da je Zakon o zaštiti podataka u Srbiji sličan evropskom GDPR-u, ali da su ovde kazne manje i da velike aplikacije zbog toga ne doživljavaju Srbiju podjednako ozbiljno kao države članice Evropske unije.
„Evropska komisija poslednjih godina baš radi na tome da se ovakve prakse, posebno bilo šta što se odnosi na targetiranje korisnika društvenih mreža, aplikacije za komunikaciju i plasiranje proizvoda ograniči na najmanju moguću meru”, navodi Obrenović.
Građani mogu da se obrate institucijama ili, jednostavnije, da koriste alternativne aplikacije, poput Signala
Iz udruženja Efektiva navode da građani mogu da upute prijavu Narodnoj banci Srbiji ili da se, navodi Kristina Obrenović iz Partnera, žale Povereniku za zaštitu podataka o ličnosti.
„Poverenik treba da reaguje na ovo, pre svega, ka Viberu kao aplikaciji koja prikuplja podatke, a onda i ka banci, sa obzirom na to da je ona korisnik takve usluge koja je, pre svega neetična, a onda i kojom se potencijalno krše različiti zakoni. On može postupati i po predstavci građana, a može i po sopstvenom nahođenju kada utvrdi da postoji nešto što je potencijalna povreda Zakona”, navodi ona.
Obrenović i Ristić preporučuju građanima da korste alternativnije aplikacije za komuniciranje.
„Preporuka je da se pređe na neke druge, alternativne aplikacije poput Signala koje su otvorenog koda, odnosno kojima možemo da verujemo zato što možemo da proverimo da li funkcionišu na način na koji kažu da funkcionišu”, zaključuje Ristić.
D.S.
