U intervjuu koji je dao listu Kurir, ministar za rad Zoran Đorđević je govorio o izmišljenom harmoničnom odnosu države i radnika, kao i o nepostojećim povoljnim uslovima za zapošljevanje i privređivanje.
Red, rad i disciplina
Tako je glasila prvomajska poruka ministra za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Zorana Đorđevića. Pored tog pokušaja šale, Đorđević je u intervjuu za Kurir imao i niz izjava koje krivo predstavljaju realni položaj radništva u Srbiji.
Ministar poručuje da se „Odnos države prema radnicima drastično promenio nabolje“, kao i da su „sada mnogo bolji uslovi rada i mnogo je bolja briga o radnicima nego ranije“.
Međutim stvarnost nam pruža osnovu da posumnjamo u ispravost ovih tvrdnji.
Proteklih dana smo čitali o Nacrtu zakona koji reguliše sezonski rad u poljoprivredi, umesto da omogući bolju pravnu zaštitu u toj oblasti, odnos radnika i poslodavca prepušta usmenom dogovoru.
Ulaganje u dostupnost i kvalitet javnih usluga, poput zdravstva i obrazovanja bi zaista bio znak da se „odnos države prema radnicima promenio nabolje“ – budući da bi standard života manje zavisio od visine plata. A kad smo već kod plata, valja se podsećati da polovina odraslog stanovništva ne zarađuje više od 25 hiljada dinara mesečno.
Svoje preživljavanje mnoštvo ljudi nastoji da osigura putem radne migracije. Iako Đorđević kaže da na sajtu ministarstva „postoji spisak sigurnih agencija sa licencom preko kojih ljudi sigurno mogu da idu“ niz primera pokazuje da vlast dopušta neregulisan i netransparentan rad posredničkih agencija i udruženja koji bez prepreke mogu da iskoriste ranjiv položaj onih koji odlaze na rad u inostranstvu. Takođe, mogli smo da vidimo da se država ne libi sklapanja po radnike štetnih sporazuma o zapošljavanju s drugom državom.
Zaprvavo, od početka procesa privatizacije i takozvane tranzicije, teško da bi bilo šta moglo i približno da potvrdi Đorđevićeve optimistične zamisli o položaju radništva i odnosu države prema njima.
Protekle godine, posle dugo vremena, svedočili smo talasu radničkih štrajkova, a ni ovo proleće ne prolazi bez radničkih aktivnosti.
Za bolje društvo, sigurniji i kvalitetniji život neophodno je nastaviti radničko organizovanje.
Prvomajskim protestima se oživaljava sećanje na pobede radničkog pokreta širom sveta i šalje se poruka da je bolji svet moguć.
Zato sutra, svi na ulice!
