„To se pre svega pokazalo na primeru Univerziteta u Beogradu, gde smo u prvom upisnom roku imali sedamsto novih studenata više nego prethodne godine, što je sjajan uspeh, ali i potvrda da mladi ljudi, ali i njihovi roditelji, veruju našem najstarijem i najvećem Univerzitetu”, navodi rektor Univerziteta u Beogradu Vladan Đokić.
Podsećamo, da su u poslednjih nekoliko meseci predstavnici izvršne vlasti i narodni poslanici vladajućih stranaka u više navrata svojim izjavama diskreditovali državne univerzitete.
Ministar za javna ulaganja Darko Glišić, nakon tragičnog događaja na Filozofskom fakultetu u Beogradu, kada je preminula jedna studentkinja, poručio roditeljima da ne upisuju decu na „blokaderske fakultete”, jer će im ih vratiti u kovčegu,
„Ja sam svestan težine reči koju ću sada izgovoriti, ali moram javnosti da poručim. Ne upisujte decu na blokaderske fakultete, jer će vam ih vratiti kao što su vratili ovu devojku iz Šapca, u kovčegu”, naveo je Glišić tokom gostovanja na televiziji sa nacionalnom pokrivenošću u martu ove godine.
Nedelju dana kasnije, ministar informisanja Boris Bratina, na Dan studenata 4. aprila, izjavio je da studenti „nisu svesni da tamo ona policija ima pravo da ih bije i da ih ubije“.
Najviši državni funkcioneri su u više navrata najavljivali reformu obrazovnog sistemu, a polovinom juna je predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao da će, pre nego što podnese ostavku, dati sve od sebe da obezbedi većinu u Skupštini za promenu obrazovnog sistema, a posebno visokog.
„Hoću da imamo konkurenciju, da deca koja imaju manje para mogu da se školuju na univerzitetima koji su bolji nego mnogi naši. A naše ćemo da popravljamo. Uradiću to da prođe kroz Skupštinu, taman da me streljaju kada pobede, da imaju razlog”, naveo je Vučić.
Dolazak stranih univerziteta najavljivan je i ranije, a krajem 2024. godine izmene Zakona o visokom obrazovanju predviđale su povlašćene uslove za strane univerzitete, odnosno propisivale su da im neće biti potrebne akreditacije za rad u Srbiji.
Nakon što se akademska javnost tome usprotivila, zakon je povučen.
Strani univerziteti, ali i osnivanje novih visokoškolskih ustanova, sagovornici Mašine su ranije opisivali kao pokušaj političkog disciplinovanja univerziteta koji su ostali među retkim autonomnim institucijama u društvu.
Šta građani misle o državnim univerzitetima?
Građani Srbije, uprkos kampanji vlasti, trenutno najviše poverenja od svih institucija imaju u državne univerzitete, pokazalo je novo istraživanje koje je sprovela CRTA. Ukupno 71 posto građana kaže da uglavnom ima poverenje ili ima veliko poverenje u univerzitete.
Najviše poverenja u univerzitete imaju glasači Studentske liste, njih 87 posto, ali je to poverenje iznad polovine i kod glasača Srpske napredne stranke (SNS) 58 posto, kao i kod neopredeljenih birača (69) i apstinenata (58).
Činjenica je, navodi Đokić, da poverenje u Univerzitet raste, uprkos svim finansijskim, administrativnim ili političkim pritiscima.
„Rezultati istraživanja organizacije CRTA samo su potvrda stvarnog stanja, veoma smo ponosni što je tako. Kredibilitet Univerziteta u Beogradu potvrđen je i međunarodnim rangiranjem, koji nas svrstava u dva odsto najboljih na svetu”, objašnjava on.
Univerziteti temelj promena
Građani koji su više obrazovani, više su i demokratični, pokazalo je istraživanje CRTE. Demokratičnost, vidi se iz izveštaja, opada sa godinama, odnosno mlađi ljudi su češće demokratični od starijih, a istovremeno su i više razočarani trenutnim funkcionisanjem demokratije u Srbiji.
Na pitanje da li ove podatke povezuje sa aktuelnim studentskim pokretom, koji je pokrenuo veliki talas protesta u Srbiji, rektor Univerziteta u Beogradu odgovara da se na studentskim okupljanjima videlo da studenti nisu „elitistički pokret” već da su građani, kako kaže, bez obzira na nivo obrazovanja, i u gradovima i u selima njima dali podršku i prihvatili njihove zahteve kao svoje.
„Studentski pokret pokazao je da je jedinstvo moguće i da razlike mogu da se premoste, ukoliko se pronađe zajednički sadržalac.”
On kaže da je ovaj pokret pokazao da se građani mogu okupiti oko zajedničkih zahteva.
„Vladavina prava, jačanje institucija, odgovornost, borba protiv korupcije, sve su to teme koje su građani prepoznali kao ključne ukoliko želimo da imamo bolje društvo. A talas protesta je upravo iznikao na tim temama”, objašnjava Đokić.
Upitan kako u budućnosti vidi ulogu državnih univerziteta u društvenim promenama u Srbiji, rektor navodi da univerziteti obrazuju stručnjake u svim oblastima i da su zato oni temelj promena.
„Državni univerzitet je baza za napredak celog društva. Ulaganje u obrazovanje i znanje je ulaganje koje se najviše isplati. Jak Univerzitet treba da bude cilj svake vlasti”, kaže rektor.
On navodi da je u državama u kojima se ulaže u obrazovanje jaka i privreda, upravo zahvaljujući tome. Mladi ljudi, dodaje, treba da imaju motiv da ostanu i posle završenih fakulteta u Srbiji, da ovde iskažu svoje veštine i da pokrenu stvari „svojim inovativnim idejama”.
„S obzirom da državni univerziteti obrazuju naše najbolje stručnjake, u svim sferama, humanističkim, prirodnim, tehničkim, medicinskim, upravo ti ljudi temelj su promena i napretka. Zato ulaganje u obrazovovanje nikako ne može biti trošak, već najbolja investicija u budućnost Srbije”, zaključio je Đokić.
Podsećamo, i rektor Đokić je česta meta negativne kampanje predstavnika vlasti i prorežimskih medija, budući da je, kako je sam izjavio ranije za medije, potvrdno odgovorio da li bi hteo da bude na njihovoj izbornoj listi.
Đokić je tokom proteklog vikenda u sklopi akcije „Student u svakom selu” sa studentima obilazio Rašku.
