Otkako su građani pokrenuli „decentralizovani kontrolisani haos“ širom države, organi reda su se našli, možda i prvi put u skorijoj istoriji, u itekako nezavidnoj situaciji. Organizovanost i akcije građana, odnosno konstantan pritisak blokadama ispostavilo se, barem za sada, kao dobitna formula. Jednostavno, brojnost blokada, ali i njihova mobilnost, teško je kontrolisati i pratiti.
Video snimci gde ljudi menjaju lokaciju blokade u istom trenutku kada policija dolazi na teren preplavile su društvene mreže. Scene isti tih pripadnika MUP-a, koje građani „vozaju“ u punoj opremi, gotovo kao da govore „mi ne želimo ovo da radimo“.
Situacija je toliko eskalirala da je javnost prisustvovala i probijanju policijskog kordana u Užicu. U Beogradu je već uveliko primetno da nema dovoljno žandarma da pokrije sve tačke blokada širom prestonice, ukoliko se više njih odvija u toku istog dana.
Upravo se tu i postavlja pitanje – koliko uopšte pripadnika broji MUP?
Na ovo pitanje Bokić ukazuje da je teško dati čak i okvirni odgovor, jer se broj pripadnika MUP-a drži u nekoj vrsti tajnosti. Ipak, kako kaže, može se reći da se brojka kreće na oko par hiljada, kada je u pitanju uniformisani deo policije. Međutim, dodaje da one jedinice koje sada gledamo na ulicama su IJP (Interventne jedinice policije) i Žandarmerija.
„IJP je najmasovnija jedinica, ali ona nije stalnog karaktera. Ta jedinica je sastavljena od ’običnih’ policajaca tako što svaka stanica daje po nekoliko službenika za potrebe IJP. Dakle, to su policajci koji se angažuju za IJP po potrebi, a prepoznatljivi su po belim šlemovima. Iako najmasovnija, IJP je i najmanje obučena jedinica, iz prostog razloga što nije stalna i njenim pripadnicima to nije osnovni posao. Žandarma ima manje od IJP, ali je to stalna jedinica, prvenstveno namenjena za javni red i mir, koja je mnogo obučenija od IJP, ali i opremljenija. Postoje četiri odreda Žandarmerije (Beograd, Novi Sad, Kraljevo i Niš). Pored njih imamo i Policijsku brigadu, koja je stacionirana u Beogradu i retko se angažuje van grada. Njih ima par stotina i takođe su namenjeni za javni red i mir. SAJ je antiteroristička jedinica i za proteste i demonstracije se koristi u krajnjoj nuždi. Njih nema mnogo, ali su izuzetno dobro opremljeni i naša su najelitnija jedinica“, objašnjava Bokić.
Međutim, kako dodaje sagovornik Mašine, koliko god da ih ima, u slučaju da se blokade održavaju na više mesta u Srbiji (naročito manja mesta), nema ih dovoljno.
„U slučaju opštenarodne pobune ni jedna zemlja nema kapacitet da se nosi sa tim. To se i sinoć najbolje videlo. Posebna prednost građana na blokadama u odnosu na policiju je ta što oni ne ulaze u direktne sukobe sa policijom, već traže način da eskiviraju policiju i zauzmu određenu saobraćajnicu. Policiji bi lakše bilo da kontroliše masu koja joj se konfrontira na jednom mestu, to smo na primer videli 28. juna. Ukoliko bi se u više manjih gradova u isto vreme ponovilo ono što smo gledali u Užicu, nema šanse da bi policija mogla to da spreči. Njih prosto nema dovoljno da u svakom gradu budu prisutni, a kamoli da još i intervenišu“, rekao je Bokić.
Vremenske (ne)prilike
Otkako se nakon vidovdanskog protesta počelo sa kreativnim vidovima građanske neposlušnosti, u Srbiji je temperatura svaki dan bila iznad 30 stepeni. To znači da su žandarmi i pripadnici IJP-a u punoj opremi izloženi tropskim temperaturama. Mogućnost kretanja u takvim okolnostima, odnosno jurnjava s građanima, je itekako upitno.
Kako kaže Bokić, po njemu je upravo to pitanje možda i ključno, ukoliko pričamo o tome koliko policija može da parira ovim blokadama. Jer, kako ilustruje, policija je u odnosu na građane „teška“.
„Njoj je mnogo više vremena potrebno da se postavi na lokaciju, ali i da je napusti, nego građanima. U oklopima su, sa sobom vuku dosta opreme i vozila. To je čitava jedna mašinerija koja mora da ima poredak i hijerarhiju. Na sve to imamo i tropske temperature. Na plus 40 stepeni u oklopu, niko ne može na suncu da boravi duže od dva i po sata. Sa druge strane, imamo građane koji su u šortsevima i patikama, nije im toplo i što je najbitnije oni mogu u par minuta da se organizuju i promene lokaciju. Policija u ovom slučaju ima samo silu na svojoj strani, ali ta sila u ovom trenutku malo znači“, smatra Bokić.
On dodaje da ni pitanje moral u policiji nije zanemarljivo, te da ono ne može biti na istom nivou kao moral građana.
„Svaki građanin na blokadi je tu isključivo svojom slobodnom voljom, dok je policija tu jer mora. Tako da moral policije može samo da opada ukoliko se ovo nastavi. Policija je preumorna i iscrpljena, naposletku to je i sam predsednik države Aleksandar Vučić rekao. Ti policajci sigurno nisu ni u dobrom psihičkom stanju, jer osim što rade skoro neprekidno, narod nikada nije mrzeo više policiju nego danas. Trpe uvrede građana na blokadama, vređaju ih na društvenim mrežama, a i u privatnom životu ljudi ne gledaju više blagonaklono na njih. Na to čovek ne može da bude imun, koliko god sebe smatrao profesionalcem“, ocenio je bivši pripadnik MUP-a.
Za kraj, Bokić smatra da policija nema nikakve šanse ukoliko blokade nastave da se održavaju istim intenzitetom kao u Užicu u više gradova. Ipak, po njemu takav scenario ne mora nužno biti pobedonosan za građane Srbije.
„Pitanje je samo dana kada će posustati. Ipak, u svemu tome me brine reakcija vlasti, jer mislim da će režim teško da se pomiri sa tim, pa se bojim da u svojoj nemoći policiji ne budu data naređenja koja bi iziskivala veću brutalnost van zakonskih okvira“, zaključuje Bokić.
M.B.
