Hiljade demonstranata okupilo se u ruskim gradovima da iskaže protivljenje ratu u Ukrajini i solidarnost sa običnim građanima ove zemlje. Ruska policija je na to reagovala pritvaranjem demonstranata. Kako javljaju mediji, u četvrtak, 24. februara, privedeno je oko 1.700 ljudi u čak 53 ruska grada, pretežno na najvećim skupovima u Moskvi i Sankt Petersburdu. Manje od polovine Rusa podržava napad na Ukrajinu, tvrdi Gardijan, pozivajući se na nezavisnu rusku organizaciju za istraživanje javnog mnjenja, Levada Center.
Antiratni skupovi, mahom održani ispred diplomatskih predsedništava Ruske Federacije, održani su i u Tokiju, Istanbulu, Madridu, Berlinu, Pragu, izveštava Dojče Vele, kao i u nekoliko gradova u SAD.
Aktivisti i ruski državljani koji ne podržavaju agresiju okupili su se sinoć i u Beogradu ispred ruske ambasade, odakle su se u protestnoj šetnji i noseći antiratne transparente uputili ka Trgu Republike.
Domaći opozicioni politički akteri takođe su osudili rat u Ukrajini. Koalicija Moramo je izrazila solidarnost sa građanima Ukrajine i „duboku tugu zbog svakog ljudskog života koji je u ovom sukobu izgubljen“. Konstatujući da ljudi sa Balkana iz iskustva znaju da cenu rata plaćaju nedužni, iz Moramo su apelovali da se hitno zaustavi vojna intervencija, poštuje suverenitet država priznat međunarodnim pravilima, a pre svega zaštiti stanovništvo.
„U ovom trenutku, više nego ikada, Evropi i svetu potrebni su dogovor, mir i oporavak od pandemije, a ne rat i destrukcija.“
Iz Stranke slobode i pravde (SSP) se takođe ocenjuje da „građani Srbije bolje od svih drugih u Evropi znaju za sav užas i besmisao rata” i poziva na mir, obustavljanje vojnih sukoba u Ukrajini i povratak dijalogu, „kao jedinom načinu za trajno rešavanje međunarodnih sporova”, prenosi European Western Balkans. Ruska vojna dejstva u Ukrajini su osudili i Pokret slobodnih građana i Demokratska stranka, dok se proruski orijentisani akteri zalažu za to da Srbija pokuša da zadrži neutralnost u odnosu na sukob.
I.K.
