Sutra se očekuje nastavak pregovora štrajkača i rukovodstva u Gorenju.
Štrajk u ovoj fabrici je pokrenut prethodne srede nakon što su radnici druge smene obustavili proizvodnju u večernjim časovima. Oni su se odlučili na ovaj korak nezadovoljni tokom pregovora koje je sindikat vodio sa poslovodstvom.
Nezadovoljstvo radom fabričkog sindikata je vodilo i tome da radnice i radnici međusobom odaberu petnaest predstavnika koji će ih zastupati u pregovorima sa menadžentom. Nastavak pregovora se očekuje za sutra nakon što se direktor Valjevske fabrike vrati sa konsultacija u centrali kompanije u slovenačkom Velenju.
Inače, kao i u nekim drugim fabrikama u Srbiji, u Gorenju su loši radni uslovi na visokim temperaturama i niske plate bile razlog nezadovoljstva radništva. Kao i u kragujevačkom Fiatu i ovde su zahtevi radnika prilično skromni, ali, kako deluje, za upravu neprihvatljivi.
Zahtev štrajkačkog odbora je povećanje zarada proizvodnim radnicima u iznosu od 5000 dinara, dok je rukovodstvo ponudilo po 2000 dinara za sve radnike i od 500 do 3000 dinara za najniže plaćene radnike, kako javlja lokalni portal Kolubarske.rs.
Gorenje je još jedna od stranih kompanija koje uživaju veoma visoke subvencije iz državnog budžeta. Prema istraživanjima Insajdera ova kompanija subvencijama pokriva svoje troškove još od 2006. godine, a pitanje dodeljivanja „pomoći“ Gorenju je 2011. godine dovelo do sukoba unutar tadašnje vlade.
Ono što se javnosti prikazivalo kao sukob dva grada, Valjeva i Zaječara, je zapravo bio sukob elita koje su videle svoju korist u otvaranju fabrika i dodeli subvencija ovoj kompaniji. Rezultat je da je Gorenje otvorilo fabrike u Valjevu, Zaječaru i Staroj Pazovi, sve uz subvencije, niske plate i neadekvatne radne uslove.
Kao i druge strane kompanije tako i ova sada preti da će se povući iz Srbije, što se kako izgleda, koristi zarad pritiska na vladu da produži ugovore o subvencijama ili poveća iznos istih.
U Zaječarskoj fabrici nema sindikata, dok je u fabrici Gorenje u Staroj Pazovi pokušaj osnivanja sindikata prekinut otpuštanjem sedmoro radnika koji su činili sindikalni odbor. Ovo je za Mašinu potvrdio jedan od otuštenih inicijatora sindikata u toj fabrici koji nam je rekao i da je sudski proces u toku već tri godine pošto se direktor firme ne pojavljuje redovno na ročištima.
Ipak, odnos Gorenja prema sindikalnom organizovanju i zahtevima radnika nije svugde isti. U svojoj matičnoj zemlji ova kompanija, iako nerado udovoljava zahtevima radnica i radnika, drugačije postupa prema sindikatima. Ovo je u razgovoru za Mašinu potvrdila Lidija Jerkič predsednica Sindikata metalske i elektronske industrije Slovenije (SKEI Slovenia).
Prema njenim rečima upravo su u julu plate u slovenačkom Gorenju podignute za tri do pet procenata. Istina, to se desilo nakon „dugotrajnog pregovaranja“, ali se ipak desilo. Postoje i tamo pritisci „na kolektivni ugovor, a naročito je na udaru godišnji odmor“, međutim „nema puno prigovora na radne uslove“ kako nam je rekla Jerkič.
Kolege sindikalisti iz Gorenja Velenje bili su u Valjevu nakon čega je uprava centrale kompanije bila upozorena na uvjete rada i zahtjeve za više plate od strane valjevskog sindikata.
Na naše pitanje da li postoji mogućnost da slovenački sindikat utiče na poslodavca po pitanju poboljšanja uslova rada u fabrici u Valjevu, Jerkič je rekla:
Mi to svo vreme i pokušavamo. Ali ipak: odgovornost za rad fabrike je u rukama uprave poduzeća u Valjevu. Oni odlučuju i snose posledice svih odluka. Jasno je, da se uvijek mogu „vadit“ na vlasnika i njegove zahtjeve, ali ako niso dobro komunicirali sa sindikatom i radnicima, snosit će i posledice.
Na kraju Jerkič je poslala i solidarnu poruku podrške radnicama i radnicima u Valjevu:
Sa strane SKEI radnice i radnici fabrike Gorenje u Valjevu imaju svu podršku u borbi za bolje uslove rada, uključujči i više plate. Podržavamo zahtjev, da su standardi ponašanja poslodavca isti, bez obzira dali je poduzeće u Sloveniji, Srbiji ili bilo kojoj drugoj državi. Apelujemo i na sve, da se udruže u borbi protiv poslodavca iako možda osjećaju u ovom trenutku drugčije, jer je to jedini način, da efikasno dostignu svoja prava.
