Đinović navodi da su studenti tokom svoje borbe uspeli da izgrade širok front društvenih grupa koje su ih podržavale i tokom organizacije protesta, ali im pomagale i oko političke artikluacije ideja. On smatra da će tako biti i u nastavku borbe – do izbora i nakon, kako on navodi, pobede na izborima.
„Trenutno je u toku pisanje programa studentske liste, i taj program se, pored, naravno, predstavnika same studentske liste, piše u dogovoru i saradnji sa stručnjacima iz tih društvenih grupa. Tu su poljoprivrednici, lekari, prosvetni radnici, socijalni radnici, kulturni radnici… To su ljudi od kojih očekujemo da će i nakon naše pobede na izborima biti tu za nas i zajedno sa nama nastaviti da budu nosioci te narodne volje”, smatra Đinović i dodaje da ovo više nije samo studentska borba, već „borba čitavog naroda”.
On navodi da je bilo jasno od samog početka da „promena trinaest godina trulog režima ne može da dođe preko noći”. Ipak, veruje da je studentski pokret uspeo nešto što nije viđeno do sada, a to je da probudi sve društvene grupe i manja, lokalna mesta u Srbiji.
„Uspeli smo da prevaziđemo sve podele koje je vlast, kako ranije, tako i tokom ovih protesta uporno pokušavala da nametne. To jedinstvo i ta kolektivna snaga su glavna svrha ovih naših protesta, odnosno njihov glavni rezultat”, navodi Đinović.
Studenti su, smatra on, i sami kroz taj proces učili i razvijali se, ali je, navodi, najvažnije bilo to što su bili tu jedni za druge – kako studenti međusobno, tako i sa profesorima i drugim društvenim grupama.
Komentarišući poteze vlasti, Đinović navodi da je vlast isprva pokušavala da potkupi studente, da bi se pritisci završili otvorenom represijom režima.
„Počelo je sa pokušajima podmićivanja jeftinim stanovima, pa je nastavljeno medijskim targetiranjem, ucenama, i na kraju je došlo do otvorene policijske brutalnosti – kidnapovanja, prebijanja ljudi, uključujući i zdravstvene radnike. Prva pomoć je više puta nastradala na protestima, bili smo svedoci brutalne sile i policijske represije.”
Student Đinović ističe da su i u trenucima najveće policijske represije, studenti i građani pokazali da se nisu uplašili.
„Najbolji primer naše reakcije su događaji koji su sledili nakon 29. juna – kada je vlast ponovo bespravno pohapsila veliki broj studentata, pokušavajući da ih optuži za rušenje ustavnog poretka. Građani su se digli, krenuli u masovne blokade raskrsnica širom Srbije, u Zapadnoj Srbiji, Užice, Valjevo, Čačak, u Vojvodini i u južnoj Srbiji. Cela Srbija je ustala i poručila – nećemo stati, nećete nas uplašiti.
Mnogi građani su, podseća Đinović, trpeli pritiske, ucene i dobijali otkaze, pogotovo, kako tvrdi, u javnim preduzećima i školama.
„Ali u svakoj tih situacija, najskorije – u Valjevskoj gimnaziji, građani su opet pokazali jedinstvo i da su u ovoj borbi svi kao jedan. Svaki put kad je ova vlast pokušala da bude nasilnija, naš odgovor je ostao miran i dostojanstven, ali uporan i izuzetno snažan i pokazali smo da se nećemo povlačiti pred nasiljem”, zaključuje Đinović.
D.S.
