Organizacije u saopštenju tvrde da je od primirja u oktobru došlo do „napretka“ u Gazi, navodeći da nijedna oblast teritorije zvanično nije u stanju gladi. Ipak, ističu da se većina stanovništva nalazi u stanju teške nesigurnosti u snabdevanju hranom i neuhranjenosti, što dovodi do povećanog rizika od smrtnosti.
„Prema novom izveštaju IPC-a, najmanje 1,6 miliona ljudi, odnosno 77 odsto stanovništva, i dalje se suočava sa visokim nivoima akutne nesigurnosti u snabdevanju hranom u Pojasu Gaze, uključujući više od 100.000 dece i 37.000 trudnica i dojilja za koje se procenjuje da će patiti od akutne neuhranjenosti do aprila naredne godine“, navodi se u saopštenju.
Takođe se ističe da je, iako je određena količina hrane ušla u Gazu, veliki broj porodica ostao bez izvora prihoda i ne može da priušti kupovinu hrane. Čak 79 odsto domaćinstava ne može da kupi hranu ili nema pristup čistoj vodi, navode nevladine organizacije. Nijedno palestinsko dete koje živi u Gazi ne dostiže minimalnu preporučenu raznovrsnost ishrane, dok dve trećine dece trpi tešku prehrambenu deprivaciju, što znači da konzumiraju samo jednu do dve grupe namirnica, dodaju.
Pored uslova nalik gladi, u saopštenju se dodaje da Palestinci i dalje žive u prenatrpanim šatorima, bez pomena da Izrael blokira ulazak mobilnih kuća koje bi Palestincima obezbedile zaklon od surovih zimskih oluja. Tokom genocida, Izrael je takođe oštetio kanalizacionu i vodovodnu infrastrukturu, što povećava širenje bolesti u Gazi.
„Agencije upozoravaju da bi, bez odlučne akcije sada, postignuti pomaci od primirja mogli brzo da se uruše. Samo širok i neometan pristup, dovoljne zalihe i finansiranje mogu sprečiti povratak gladi i pomoći Gazi da pređe sa pukog preživljavanja na oporavak“, zaključuje se u saopštenju. Ko bi trebalo da preduzme „odlučnu akciju“ prepušteno je mašti čitalaca.
A.M.
