Tužba Južne Afrike za genocid protiv Izraela i beskorisnost međunarodnog prava

Južna Afrika je početkom godine pokrenula tužbu za genocid protiv Izraela pred Međunarodnim sudom pravde. Zločini koje Izrael čini nad Palestincima neće ostati bez ikakvog odgovora međunarodne zajednice, nažalost istorija pokazuje da će međunarodno pravo teško zaustaviti genocid koji se događa u Pojasu Gaze.

Međunarodni sud pravde

Sredinom januara Međunarodni sud pravde (ICJ) u Hagu razmotrio je tužbu koju je Južnoafrička Republika podnela protiv Izraela, optuživši ga za genocid. Tužba se našla na dnevnom redu nakon više od 100 dana izraelske ofanzive na Pojas Gaze što je dovelo do, kako smo ranije pisali, stope ubistava neviđene u bilo kom drugom ratu u 21. veku.

Haški sud je najviše sudsko telo povezano sa Ujedinjenim nacijama (UN) i razlikuje se od Međunarodnog krivičnog suda (ICC), koji sudi pojedincima u krivičnim tužbama. Iako je tužba Južne Afrike izazvala određenu pozornost međunarodne zajednice, ovo nije prvi put da se Izrael našao pred ovim sudom. 2004. godine, Međunarodni sud pravde je razmatrao zakonitost izgradnje zida na Zapadnoj obali i zaključio da je takvo ograđivanje teritorije i stanovništva protiv međunarodnog prava. Međutim, Izrael je odbio da učestvuje ili prizna presudu, rekavši da „ne priznaje autoritet tog tela.“

Na sličan način Izrael odbacuje i aktuelnu tužbu za genocid koju je pokrenula Južna Afrika, nazvavši je „neosnovanom“.

Šta stoji u tužbi Južne Afrike

Kako bi se dokazao genocid, prema međunarodnom pravu, potrebno je pokazati da je određena grupa ljudi napadnuta upravo zbog njihove rase ili nacionalnosti. Broj ubijenih nije ključni deo, već da je ta namera izražena na visokim pozicijama bilo koje grupe koja vrši nasilje. U skladu sa tim, južnoafrički pravni tim je u svoju tužbu uključio razne citate izraelskih ministara – od ministra odbrane, Jaova Galanta, koji je nazvao Palestince „ljudskim životinjama“ do ministra „nasleđa“, Amihaja Elijahua, koji je rekao da ne postoje „nedužni civili“.

Namere genocida se vide u objetivnim uslovima u kojima žive i stradaju Palestinci, pravnici Južne Afrike veruju da „namera Izraela da počini genocid postoji i da je cilj njegovih vojnika da unište Gazu, te da su Palestinci izloženi neprekidnom bombardovanju, gde god da se pomere i da su ubijani gde god se okrenu i da više od 80% stanovništva Gaze pati od gladi“.

Izrael tvrdi da su svi citati koje je Južna Afrika istakla „izvađeni iz konteksta“, a što se tiče vanredne situacije smrti i gladi, Izrael insistira da je sve što radi u Gazi odbrana od napada Hamasa koji se desio 7. oktobra prošle godine. Odnosno, da su sve akcije Izraela u Gazi odgovor u ime „samoodbrane“. Međutim, ICJ je još 2003. godine presudio da okupatorska sila nema pravo na samoodbranu. Zapravo, s obzirom na okupaciju i opsadu Gaze od 2007. godine, napad Hamasa se može smatrati samoodbranom Palestinaca.

To što Izrael učestvuje u sudskom procesu u Hagu treba da znači da će i poštovati odluku suda, međutim, imajući u vidu dosadašnje ponašanje ove države, verovatnoća je da neće. Premijer Izraela, Benjamin Netanjahu je prošle nedelje rekao: „Niko nas neće zaustaviti, ni Hag, ni osovina zla niti bilo ko drugi.“

Licemerje suda i čitavog „međunarodnog društva“ još je očiglednije kada se zainteresovanost istražnih organa i njihova ulaganja u Ukrajini uporede sa ratom u Gazi. Pre oktobra 2023. nijedan inspektor ICJ-a nije posetio Palestinu da ispita situaciju. Budžet palestinske istrage bio je manji od drugih slučajeva, što je vrednost od svega jedne petine budžeta istrage u Ukrajini.

Nažalost, čak i kada Haški sud zvanično „naredi“ da se genocidno nasilje zaustavi, to se je dešava. Na primer, ICJ je poslednjih godina utvrdio da je Mjanmar počinio genocid nad narodom Rohinja 2019. godine, kao i da je Rusija isto počinila u Ukrajini 2022. Međutim, oba ova rata i dalje traju.

Foto: The Palestinian Information Center / Facebook

Istorija „genocida“

Pre svega zahvaljujući Americi, Izrael ima dugu istoriju izvrdavanja međunarodnog prava. U Savetu bezbednosti UN-a, SAD su stavile veto na čak 45 rezolucija koje su kritikovale Izrael. Tih 45 rezolucije predstavlja više od polovine ukupnog broja veta koje je Amerika stavila u istoriji tog tela. Štaviše, i kada neka rezolucija „prođe“, poput one o izgradnji izraelskih naselja na zapadnoj obali, Izrael i dalje ne poštuje autoritet ovog tela.

Kontradikcije međunarodnog prava mogu se videti i u samom uvođenju pojma genocida u upotrebu. Godine 1944. Rafal Lemkin, poljski Jevrejin, skovao je termin „genocid“ i ubedio UN da uspostave Konvenciju o genocidu 1948. godine. Međutim, kada je pokušao da za ovo lobira u Kongresu SAD-a, Senat je odbio da ga sasluša jer su tadašnji političari shvatili da bi po tom zakonu Amerika bila u opasnosti da bude sama optužena za genocid. Danas vlada ista logika i politika.

A.M.

Prethodni članak

Deda Avram je pre trideset godina spasio dinar

Argentinski „masakr motornom testerom“ radnih prava izazvao generalni štrajk i proteste

Sledeći članak