Vandalizam u Staroj Kapetaniji usledio je nakon višednevne polemike o smislu i sadržaju izložbe koju su neočekivano izazvali četvrt veka stari radovi. Iz Nezavisne kulturne scene Srbije su skrenuli pažnju na to da je do huliganstva u Staroj Kapetaniji došlo i samo nekoliko dana nakon pokretanja medijskog linča protiv režisera predstave Srebrenica, Zlatka Pakovića, te nasilnog ometanja izložbe „Kapija – i kad boli, istina je lijek” u CZKD. U saopštenju za javnost NKSS je konstatovala da smo u kratkom vremenskom periodu postali svedoci „drastičnih fizičkih napada, pretnji, nipodaštavanja, uništavanja i klevetanja kritičkog umetničkog rada i stvaralaštva u Beogradu”.
Kontinuitet napada na kulturne događaje komentariše i istoričarka umetnosti Irina Subotić, koja je za Mašinu izjavila da međunarodni festival nesvrstanog stripa Novo doba ima veliki ugled u svetu, mnogo saradnika, laureata i poklonika. Subotić se zapitala koja je pozadina, mogući organizatori i finansijeri incidenta.
Tokom proteklih dana izgred u Staroj Kapetaniji su osudile i brojne organizacije.
Partija radikalne levice je saopštila da umetnost nije dužna da se svima dopada, dodavši da je umetnost ponekad „brutalno“ iskrena i opominjuća:
Umetnost nas poziva na diskusiju o našoj realnosti, o problemima sa kojima se suočavamo a svi znamo da ta realnost nije baš ružičasta i samo nas promišljanje i diskutovanje o takvoj realnosti mogu voditi napred. Rešenje nisu bande koje pod maskama uništavaju umetničke radove i sprečavaju diskusiju, takve bande su upravo problem o kojem su neposredno i govorili radovi predstavljeni na ovoj izložbi.
Ne davimo Beograd je osudila i ponašanje policije, koje je ocenila kao neozbiljno i nezainteresovano. NDMBG su izneli bojazan da će nekažnjavanje ovakvih i sličnih incidenata dovesti do njihovog normalizovanja, stanja u kom će „sloboda govora zavisiti od procene ekstremnih grupa”.
NKSS je u pomenutom saopštenju skrenula pažnju i na to da je huliganima „crtež zločina zasmetao na način na koji nije nijedan stvarni zločin”.
Incident su kritikovali i NUNS, Nova stranka, Pokret slobodnih građana, i drugi akteri.
Oglasilo se i Ministarstvo kulture i informisanja, kritikujući napad koji je izazvao reakciju organa unutrašnjih poslova, ali i sam sadržaj izložbe. Ministarstvo je osudilo nasilje nad umetničkim slobodama i ugrožavanje autora i posetilaca izložbe, ali sadržaj konkretne izložbe ocenilo kao skaredan, nemoralan i zaogrnut „plaštom navodne stvaralačke kreativnosti”.
Negativne reakcije na izložbu Ministarstvo je ocenilo kao opravdane, bez adresiranja pretnje smrću autorima.
Sadržaj izložbe nastavlja da izaziva žučne diskusije na društvenim mrežama. Deo javnosti reprodukuje moralnu paniku i zgražavanje, zastupajući tezu da prizori nasilja podstiču nasilje, a razilazeći se u tome da li i u kolikoj meri opravdavaju nasilnu reakciju na ono što je percipirano kao provokacija i normalizacija agresivnosti.
Drugi deo javnosti osporava ovo gledište, a time, implicitno, i ocenu Ministarstva, skrećući pažnju na to da izloženi radovi predstavljaju kritiku nasilnog društva iz perioda u kom su nastali (devedesete godine) izraženu u duhu crnog humora i u skladu sa pravilima žanra (andergraund stripa i karikatura).
Dok Ministarstvo kulture smatra negativne reakcije pokazateljem da „ovo društvo i dalje ume da razlikuje dobro i zlo u njihovim osnovnim sadržajima”, mnogi su izrazili bojazan da vandalizam u Staroj Kapetaniji i blaga reakcija institucija znače ohrabrenje za nasilno obračunavanje sa neistomišljenicima i kritičarima društva.
I.K.
