U pismu koje je kao zajednički predstavnik uputio Polekol navodi se da bi planirana izgradnja mini-hidroelektrane (MHE) Studenica S4, Gradina i potencijalne dve dodatne MHE nizvodno, uz već postojeće i nove projekte koji niču u zaštićenim zonama i neposredno uz njih, mogli da dovedu do nepovratnog razaranja. Ako se ovi planovi sprovedu, uništava se ono što su vekovima čovek i priroda gradili – jedinstven pejzaž u kojem se prepliće dinamika reke i mir manastira Studenice, saopštili su iz Polekola.
Kažu da je posebno zabrinjavajća činjenica to da je sliv Studenice planski definisan kao kulturni predeo najvišeg značaja i kao deo UNESCO Rezervata biosfere Golija i da uprkos tome projekti nastavljaju da potkopavaju njegove vrednosti.
„Ne može se braniti svetska baština dok se istovremeno dozvoljava njeno uništavanje. Ne može se govoriti o zaštiti kulturnog nasleđa, a dopuštati projekti koji presecaju žilu kukavicu jednog svetog predela“, navode u obraćanju UNESCO-u i dodaju da „Studenica nije mesto za industriju i betonskog gorostasa od 30 metara, već prostor u kojem su priroda, ljudska delatnost i duhovnost u neraskidivoj vezi.“
Kako navode, ono što predstavlja pretnju kojom se sistemski narušava integritet ovog prostora jesu „nelegalno potvrđen urbanistički projekat MHE Gradina, izmenjena Uredba o zaštiti Parka prirode Golija koja otvara vrata opasnim intervencijama, kao i planovi za gradnju akumulacija na samom izvorištu reke zbog širenja ski-centra“.
U saopštenju podsećaju da se Srbija potpisivanjem Konvencije o zaštiti svetske kuturne i prirodne baštine obavezala na Član 4, kojim država potpisnica treba da štiti, konzervira, popolarizuje i budućim generacijama prenese i kuturnu i prirodnu baštinu koja se nalazi na njenoj teritoriji. Takođe, u istom članu se navodi da zemlja, radi ostvarenja svog cilja, treba da deluje sopstvenim naporima, maksimalno koristeći sve raspoložive mogućnosti i da se izgradnjom mini-hidroelektranom njene obaveze poništavaju.
„Lokalna zajednica je svoju poruku već poslala, meštani Ušća i okolnih mesta jasno su rekli da ne žele mini-hidroelektrane na Studenici. Njihov glas je jasan i nedvosmislen, a podržala ga je i stručna javnost i ekološka udruženja iz cele Srbije. Studenica je prirodno i kulturno dobro izuzetnog nacionalnog i međunarodnog značaja i vrednosti, te kao takva ne sme postati plen i žrtva pohlepe investitora na uštrb javnog interesa“, navode u saopštenju.
Udruženja su pozvale UNESCO da se uključi i pozove Republiku Srbiju da zaustavi planiranu izgradnju MHE Studenica S4, Gradina i svih dodatnih postrojenja na slivu reke, izmeni Uredbu o zaštiti Parka prirode Golija tako da se uklone odredbe koje otvaraju prostor za uništavanje prirode i kulturnog predela, odustane od planova za ski-centar i veštačke akumulacije na izvorišnom delu reke i obezbedi potpunu zaštitu kulturnog predela „Sliv reke Studenice“ kao prostorne celine od izuzetnog značaja za svetsku i domaću baštinu.
Inicijativa poslata UNESCO-u obuhvata i Žalbu i Aneks žalbe Bernskoj konvenciji, kao i plansku dokumentaciju, kako navode, relevantnu za predmetni prostor. Udruženje Polekol i inicijativa „Spasimo Studenicu“ ranije su podneli Žalbu Bernskoj konvenciji zbog kontinuiranog ugrožavanja rečnih ekosistema i zaštićenog područja, što dodatno potvrđuje ozbiljnost situacije.
Podsetimo, u martu ove godine je više od 200 naučnika podržalo pismo u kome je navedeno da je naučna zajednica zabrinuta, ali i da je oštro protiv planirane izgradnje mini-hidroelektrane‚ Studenica S4 – Gradina na reci Studenici. Takođe, u avgustu je grupa naučnika posetila ovo područje i u reci Studenica otkrila postojanje zaštićenih vrsta ribe balkanski vijun (Sabanejewia balcanica) i brkica (Barbatula barbatula), ali i da pored novootkrivenih, postoji još šest od ranije poznatih vrsta različitog stepena zaštite.
A.T.
