Novi talas zagađenja vazduha pokazao je da se kvalitet vazduha neće poboljšati merama koje su gotovo isključivo fokusirane na saobraćaj, jer su najveće koncentracije zagađujućih čestica izmerene u trenutku kada saobraćaja uopšte nije ni bilo.
Koncentracija suspendovanih čestica PM10 i PM2.5 u vazduhu u Beogradu krenula je da raste 26. marta u popodnevnim časovima da bi maksimum dostigla 27. marta u jutarnjim časovima kada je na pojedinim mernim stanicama koncentracija PM10 prelazila 500μg/m³, a PM2.5 200 μg/m³. Podsetimo da je dnevna dozvoljena vrednost za PM10 50 μg/m³, dok za još opasnije PM2.5 čestice ne postoje dnevna ograničenja već je godišnja tolerantna vrednost 25 μg/m³.
Prema podacima aplikacije za prikazivanje kvaliteta vazduha AirVisual Beograd je ponovo bio najzagađeniji grad na svetu. Sajt Gradskog zavoda za javno zdravlje potvrđuje da je vazduh u Beogradu jako zagađen, uz preporuku da se skrati boravak na otvorenom i da se izbegavaju fizičke aktivnosti, dok su stari, deca, osobe sa oboljenjima srca i pluća posebno ugrožene. Ovakav kvalitet vazduha mogao bi dodatno da pogorša simptome osoba zaraženih koronavirusom.
Automatske merne stanice iz mreže Agencije za zaštitu životne sredine pokazale su da je vazduh jako zagađen na sva četiri aktivna merna mesta u Beogradu. Maksimum od 554 μg/m³ izmeren je na mernoj stanici Beograd Stari grad. Osim Beograda jako zagađeni vazduh disao se i u Valjevu, Užicu, Smederevu, Pančevu, Obrenovacu, Novom Sadu, Nišu, Kosjeriću, Boru, Beočinu, dok je vazduh u Subotici i Novom Pazaru dobio predznak „samo“ zagađen.
Današnje zagađenje vazduha nije izolovani slučaj budući da su se stanovnici većine gradova u Srbiji suočili ove zime već par puta sa zagađenjem vazduha. Zagađenje vazduha kao i pritisak građana primoralo je u januaru premijerku Anu Brnabić da zakaže hitan sastanak u Vladi Srbije, nakon koga je formirana i radna grupa u cilju poboljšanja kvaliteta vazduha. Kao rezultat rada radne grupe predložene su i usvojene uglavnom dugoročne mere poput pošumljavanja, gasifikacije i prelaska na biomasu kao energent, dok su kratkoročne mere uglavnom fokusirane na sobraćaj i odnose se na rigorozniji tehnički pregled vozila i subvencije za nabavku vozila na električni pogon.
Uvođenjem vanrednog stanja i redukovanjem saobraćaja ispostavilo se da nije došlo do značajnog poboljšanja kvaliteta vazduha. Zapravo, od uvođenja vanrednog stanja i policijskog časa u Beogradu je prema dostupnim podacima Agencije za zaštitu životne sredine već šesti dan se beleži prekoračenje dnevnih dozvoljenih vrednosti za PM10 čestice. Dok čekamo zvanične izveštaje koji bi trebalo da rasvetle izvor zagađenja već je i lajicima jasno da su Vladine mere za unapređenje kvaliteta vazduha promašile cilj.
P.M.
