Tragičan ishod porođaja u Opštoj bolnici u Novom Pazaru ponovo je pokrenuo pitanje odnosa zdravstvenih ustanova prema trudnicama i porodiljama, ali i odgovornosti institucija za zaštitu njihovih prava, njihovo dugogodišnje nezadovoljstvo tretmanom u zdravstvenim ustanovama tokom trudnoće, porođaja i postporođajnog oporavka.
Nakon smrti novorođenčeta, građani i građanke Novog Pazara organizovali su zbor i protest, zahtevajući smenu direktora i celokupnog rukovodstva Opšte bolnice, kao i da javnost bude upoznata sa svim okolnostima tragičnog događaja.
Urednica Mahala podkasta iz Novog Pazara Alma Kardović Radetinac podseća da je Mahala još pre dve godine sprovela anketu o iskustvima žena na ginekološko-akušerskom odeljenju Opšte bolnice u Novom Pazaru. Za manje od 24 sata stiglo je više od 500 odgovora, među kojima su, kako navodi, dominirala negativna iskustva žena i porodilja.
„Mahala je radila anketu još pre dve godine, gde nam je za manje od 24 sata stiglo više od 500, nažalost, negativnih iskustava žena i porodilja koje su se porađale na istom tom odeljenju u Novom Pazaru“, kaže Kadrović Radetinac.
Nakon objavljivanja priče i razgovora sa tadašnjim direktorom bolnice, došlo je i do jedne konkretne promene: omogućeno je prisustvo treće osobe na porođaju, odnosno partnera, što do tada nije bilo dozvoljeno.
Međutim, ta promena nije rešila suštinske probleme na koje su žene ukazivale. Prema iskustvima koja su stizala redakciji Mahale, porodilje su se žalile na nedovoljnu posvećenost medicinskog osoblja, drzak način komunikacije, nedostatak empatije i, kako navodi sagovornica, manjak stručnosti.
„Građani nisu zadovoljni radom ovog odeljenja. Ono na šta se žene još žale jeste da im se ne posvećuje dovoljna pažnja, da se prema njima ophode na dosta drzak način i tonom koji nije primeren. Tu su i manjak empatije, manjak stručnosti i sve ostalo“, navodi ona.
Novopazarska tragedija i pitanja koja čekaju odgovore
U slučaju koji je ponovo uznemirio javnost, prema informacijama koje su do sada iznete, porodilja je bila u petoj trudnoći, a lekari su kao jedan od faktora rizika naveli nizak nivo hemoglobina i njeno opšte zdravstveno stanje, priča Kardović Radetinac.
Prema izjavama koje su dospele u medije, trudnoća je bila visokorizična, dok je porođaj počeo spontano i prirodnim putem. Tokom porođaja došlo je do komplikacija, a beba je, nažalost, rođena bez znakova života. Kardović Radetinac ističe da je upravo nedostatak odgovora, u kombinaciji sa ranijim negativnim iskustvima žena, doveo do toga da poslednji slučaj postane okidač za šire nezadovoljstvo.
„Ovo je kap koja je prelila čašu“, kaže ona, govoreći o protestima i zahtevima građana za smenu rukovodstva bolnice.
Važno je, međutim, da se okolnosti konkretnog slučaja utvrde kroz odgovarajuće postupke i da se odgovornost ne prejudicira pre završetka nadležnih provera. Kako navodi Kardović Radetinac, očekuje se da tužilaštvo razmotri sve okolnosti i obavesti javnost.
„Lekari ne smeju da iznose podatke o pacijentkinji“
Pored pitanja kvaliteta zdravstvene zaštite i okolnosti porođaja, slučaj u Novom Pazaru otvorio je i pitanje zaštite privatnosti pacijentkinje. Nakon što su u javnosti iznošeni detalji o njenom zdravstvenom stanju, advokatica Marina Mijatović upozorila je da zdravstveni radnici nemaju pravo da takve informacije dele bez saglasnosti pacijentkinje.
Pozivajući se na Zakon o pravima pacijenata, Mijatović podseća da je pravo na poverljivost zdravstvenih podataka jedno od osnovnih prava pacijenata.
„Nijedan od lekara ne sme da iznese nijednu informaciju ako mi kao pacijenti to ne potpišemo, odnosno ne damo saglasnost. Zakon o pravima pacijenata je veoma jasan. Ja imam pravo da znam sve o svom zdravlju. Lekar meni lično mora sve da saopšti, ali ne sme da iznosi čak ni članovima porodice ukoliko ja za to ne potpišem ili ne dam saglasnost“, objašnjava Mijatović.
Pacijentkinja, kako navodi, ima pravo da odredi koje informacije o njenom zdravstvenom stanju mogu biti saopštene drugim osobama, uključujući članove porodice. Lekar može da zatraži saglasnost za deljenje tih informacija, ali ne može samostalno da odlučuje o njihovom javnom iznošenju.
Zbog toga Mijatović smatra da bi nadležni organi trebalo da reaguju i ispitaju postupanje zdravstvenih radnika u ovom slučaju.
„Ovo što se desilo u Novom Pazaru i način na koji su lekari iznosili javno do detalja kakvo je generalno zdravstveno stanje pacijentkinje jeste kršenje Zakona o pravima pacijenata. To nam pokazuje kakav je odnos prema pacijentima. Oni ni u ovoj situaciji nisu poštovali ljudska prava jedne pacijentkinje, nisu poštovali zakon“, ocenjuje ona.
Posebno ukazuje na ulogu savetnika za zaštitu prava pacijenata, zaštitnika građana, Lekarske komore i Ministarstva zdravlja, institucija koje bi, prema njenim rečima, trebalo da ispitaju ovakve situacije.
„Imamo puno mehanizama čija nadležnost jeste da se oglase čak i kada mi nešto ne prijavimo, ali ja sumnjam da će to da se desi u ovoj konkretnoj situaciji“, upozorava Mijatović.
Akušersko nasilje: četiri godine prijava bez sistemskog odgovora
Slučaj iz Novog Pazara nije izdvojen od šireg problema akušerskog nasilja u Srbiji. O iskustvima žena tokom porođaja govori se godinama, a javnost se periodično uznemiri nakon novih svedočenja ili tragičnih događaja. Međutim, kako ocenjuje Mijatović, uprkos dugogodišnjem prijavljivanju i javnom govoru o ovoj temi, suštinskog pomaka gotovo da nema.
„Već četiri pune godine žene prijavljuju šta one doživljavaju kao akušersko nasilje i kakvi su tretmani što se tiče njih u zdravstvenim ustanovama. Mislim da se bukvalno ništa nije pomerilo. Nije nam bolja situacija apsolutno“, kaže Mijatović.
Jedan od osnovnih problema, prema njenim rečima, jeste odsustvo komunikacije između zdravstvenih radnika i žena koje prolaze kroz porođaj. Pacijentkinje često nemaju mogućnost da aktivno učestvuju u donošenju odluka koje se tiču njihovog tela i zdravstvene zaštite, dok se njihova pitanja i zahtevi neretko dočekuju sa osudom.
Posebno je problematičan odnos prema ženama koje traže pomoć u ublažavanju porođajnih bolova.
„Kada traže, na primer, da im se omogući da im se smanji bol, one često budu osuđene kao loše majke ili loše žene, uz poruku da je bolje za njih da trpe, jer će tako pokazati koliko su hrabre i koliko dobro podnose bolove“, objašnjava Mijatović.
Ovakav odnos ukazuje na dublji problem: porođaj se ne posmatra uvek kao medicinski proces u kojem žena ima pravo na informisanje, izbor i dostojanstven tretman, već se od nje očekuje da se prilagodi unapred zadatim pravilima i očekivanjima zdravstvenog osoblja.
U takvom okruženju, pitanje saradnje tokom porođaja postaje naročito problematično. Mijatović navodi da se odgovornost za komplikacije, pa i smrtni ishod, neretko prebacuje na žene uz obrazloženje da nisu sarađivale sa lekarima.
„Često čujemo izjave lekara da žene neće da sarađuju tokom porođaja i da njih krive praktično za smrt bebe. A pod tom nesaradnjom oni podrazumevaju to da žene neće da dišu, i da neće da guraju. Uvek ih treba pitati šta to treba da znači da žene neće da sarađuju“, kaže ona.
Posebno zabrinjavajuće je kada se ženino ponašanje tokom porođaja tumači kao neposlušnost, bez pokušaja da se razume šta se sa njom u tom trenutku događa.
„Kada mi kažu da žena neće da diše, moje sledeće pitanje je da li su zvali nekog psihijatra da pomogne, jer je verovatno neka blokada. Međutim, odgovor je često da oni nemaju vremena da ćaskaju sa ženom“, navodi Mijatović.
Institucionalna odgovornost ne sme da stane na pojedinačnom slučaju
Problem akušerskog nasilja ne iscrpljuje se u neprimerenoj komunikaciji, vređanju ili nedostatku empatije.
On obuhvata i pitanje informisanog pristanka, prava na privatnost, dostupnosti odgovarajuće medicinske nege, mogućnosti da žena učestvuje u odlukama o svom telu, kao i postojanja mehanizama koji bi omogućili da se eventualne povrede prava istraže i sankcionišu.
Dodatni problem predstavlja činjenica da su sudski postupci zbog neadekvatnog postupanja tokom porođaja, kako ističe Mijatović, komplikovani, dugotrajni i emotivno i finansijski iscrpljujući za žene.
„Sudske postupke je jako teško voditi, oni su komplikovani i emotivno i finansijski. To je za žene još jedan dodatni teret u celoj toj borbi“, kaže ona i ističe važnost ohrabrivanja žena da prijavljuju iskustva akušerskog nasilja i insistiraju na odgovornosti institucija.
Kako piše A1TV.net iz Novog Pazara, otac deteta se obratio tužilaštvu i zdravstvenoj inspekciji. Prema njihovim saznanjima, Opšta bolnica Novom Pazaru zvanično je potvrdila smrt novorođenčeta i saopštila da je obdukcija obavljena, dok će konačan uzrok smrti biti poznat nakon dodatnih analiza.
Rukovodstvo bolnice najavilo je i formiranje posebne komisije koja će ispitati sve okolnosti porođaja i uzeti izjave od medicinskog osoblja koje je učestvovalo u zbrinjavanju porodilje. Iz bolnice su poručili, kako piše A1TV.net, da će, ukoliko se utvrde propusti ili nestručno postupanje, odgovorni biti sankcionisani u skladu sa zakonom.
Aleksandar Đokić
