Prvih šest meseci 2026. godine obeležila su dva trenda koja, prema ocenama stručne javnosti, menjaju medijsku sliku Srbije. S jedne strane, u Registru medija Agencije za privredne registre upisano je najmanje 88 novih javnih glasila, gotovo isključivo internet portala. S druge, na dosad završenih 140 konkursa za projektno sufinansiranje medijskih sadržaja raspodeljeno je oko 1,7 milijardi dinara iz republičkog, pokrajinskog i lokalnih budžeta.
ANEM-ove analize pokazuju da najveći deo novca odlazi ograničenom broju medijskih grupacija koje iz godine u godinu povećavaju svoje prisustvo na konkursima, dok se istovremeno osnivaju novi portali, često povezani sa već postojećim izdavačima.
Najviše sredstava na do sada završenim konkursima dobili su Zona plus iz Niša, VTV iz Subotice, RTV Pančevo, Kopernikus Cable Network, RTV Vranje, INI media i Novosadska TV. Posmatrano po vlasničkoj strukturi, najveći pojedinačni iznos pripao je grupaciji izdavača tabloida Alo i Informer i njihovim povezanim firmama, koje su ukupno dobile više od 154 miliona dinara.
Istovremeno, firme povezane sa Radoicom Milosavljevićem dobile su više od 120 miliona dinara, dok su značajna sredstva pripala i grupacijama Vladana Stefanovića, Gorana Lalića, Tatjane Cuk i Slavka Stijakovića.
Za Verana Matića ovakvi podaci nisu samo statistika.
„Ono što danas možemo da uočimo jeste da projektno sufinansiranje više nije mehanizam za ostvarivanje javnog interesa niti za finansiranje sadržaja važnih za lokalne zajednice. Reč je o organizovanom sistemu kojim se novac namenjen javnom interesu preusmerava ka medijskim sadržajima koji šire laži, targetiraju političke protivnike vlasti i profesionalne medije, dok istovremeno promovišu vladajuću strukturu“, kaže Matić.
Prema njegovim rečima, zloupotrebe nisu novost, ali smatra da je 2026. godina prekretnica.
„To je proces koji traje godinama, ali sada doživljava vrhunac. Očigledno je doneta odluka da profesionalni mediji budu potpuno potisnuti i da nestanu čak i oni lokalni mediji koji su do sada uspevali da opstanu zahvaljujući skromnim sredstvima sa konkursa.“
Od pluralizma do koncentracije
Projektno sufinansiranje uvedeno je sa idejom da podstakne proizvodnju medijskih sadržaja od javnog interesa i omogući održivost lokalnog i profesionalnog novinarstva. Matić podseća da je prvobitni model bio usklađen sa evropskim standardima i da su prve komisije činili stručnjaci različitih profila.
„Bio sam član nekih od prvih komisija. U njima su sedeli predstavnici različitih oblasti društva, ljudi koji su poznavali medije, ljudska i manjinska prava i potrebe lokalnih zajednica. Takav sastav omogućavao je da se zaista razgovara o javnom interesu“, kaže on.
Danas, međutim, smatra da problem više nije u samom zakonskom okviru.
„Zakoni sami po sebi nisu ključni problem. Problem je politička odluka da se postojeći sistem potpuno zloupotrebi. Godinama su stvarani uslovi za ovakav način bodovanja i za komisije koje će donositi unapred očekivane odluke“, kaže Matić.
Prema njegovim rečima, posledica je da se iz godine u godinu smanjuje broj profesionalnih lokalnih medija koji uspevaju da dobiju sredstva, dok najveći deo budžeta odlazi medijima koji već imaju snažnu finansijsku i političku podršku.
„Čak ni onaj mali procenat sredstava koji su ranije uspevali da dobiju nezavisni lokalni mediji više praktično ne postoji. Za mnoge od njih i relativno mali iznosi predstavljali su razliku između opstanka i gašenja.“
88 novih medija za šest meseci
Paralelno sa raspodelom budžetskog novca raste i broj registrovanih medija. Od početka godine registrovano je najmanje 88 novih javnih glasila, od čega čak 82 internet portala. Registrovano je pet štampanih medija i samo jedna radio stanica, dok nijedna nova televizija nije upisana u Registar.
Među novim izdavačima posebno se izdvaja Zapple Media Group, koja je za svega nekoliko meseci osnovala 12 lokalnih portala, ali je već uspela da na konkursima dobije više od 16 miliona dinara, uključujući gotovo pet miliona od Ministarstva informisanja i telekomunikacija.
Istovremeno, Best Media Team, firma povezana sa izdavačima tabloida Alo i Informer, nastavila je kupovinu lokalnih medija i registraciju novih portala preko povezanih preduzeća.
Nove portale registrovali su i izdavači koji već poseduju veliki broj medija, među njima Slavko Stijaković, Radoica Milosavljević, Vladan Stefanović i Vesti sa severa.
Na prvi pogled, ovakav rast mogao bi da ukaže na razvoj medijskog pluralizma. Matić smatra da je stvarnost drugačija.
„Osnivanje novih medija u najvećoj meri služi učvršćivanju vlasti. Srbija danas ima više od 2.300 registrovanih medija i ne postoji ozbiljna poslovna logika koja bi opravdala toliki broj medija u zemlji ove veličine“, ističe on.
Po njegovoj proceni, velika većina registrovanih medija funkcioniše kao provladina mreža, dok profesionalnih medija koji rade u javnom interesu ima tek oko stotinak.
„Nije dovoljno imati ogromnu većinu u medijskom prostoru. Cilj je da postoji čitava mreža lojalističkih portala koji će u istom trenutku objaviti identičan tekst, istu poruku ili isto targetiranje. Upravo tome služi veliki deo novoosnovanih medija.“
Targetiranje je postalo deo medijske strategije
Govoreći o ulozi novoosnovanih portala, Matić navodi da se oni često ne koriste za proizvodnju originalnog lokalnog sadržaja, već za koordinisano prenošenje identičnih tekstova i kampanja protiv pojedinaca.
Kaže da je i sam bio meta takve kampanje.
„Nažalost, iskusio sam prvi talas osnivanja medija koji su bliski Centru za društvenu stabilnost. Propagandni film u kojem sam targetiran pojavio se praktično u istom trenutku na više od dvadeset novoosnovanih ili kupljenih portala. Ti sadržaji i danas stoje na tim sajtovima i očigledno nemaju drugu svrhu osim targetiranja.“
Dodaje da se, prema njegovoj oceni, takav model ne primenjuje samo na njega.
„Na tom spisku bili su brojni novinari, aktivisti i drugi neistomišljenici. Danas svakodnevno gledamo da su mnogi ljudi izloženi veoma ozbiljnim kampanjama zbog kojih pojedini čak napuštaju zemlju kako bi zaštitili sebe i svoje porodice.“
Matić smatra da će se trend osnivanja novih medija nastaviti, posebno uoči politički važnih događaja.
„Siguran sam da će broj novoosnovanih medija nastaviti da raste. To nema veze sa poslovnom logikom, već sa potrebom da u određenom trenutku postoji što više kanala preko kojih će se plasirati identične poruke“, priča Matić.
Zašto je ANEM napravio bazu konkursa
Jedan od povoda za razgovor bila je i nova ANEM-ova baza rezultata konkursa za projektno sufinansiranje medija. Reč je o jedinstvenoj bazi koja objedinjuje podatke o raspodeli sredstava širom Srbije, nastaloj zato što zvanični podaci nisu lako dostupni niti sistematizovani.
Prema Matićevim rečima, upravo odsustvo transparentnosti predstavlja jedan od najvećih problema.
„Ova vlast je najnetransparentnija od 2000. godine kada je reč o oblasti informisanja. Čak je i devedesetih bilo više transparentnosti u radu tadašnjeg Ministarstva informisanja, iako je ono bilo izrazito represivno. Danas se prikrivaju podaci koji pokazuju kako se troši javni novac.“
ANEM je, kaže, gotovo godinu i po dana sistematski pratio konkurse, odluke komisija i raspodelu sredstava kako bi napravio pregled koji do sada nije postojao.
„Mnogi su nam govorili da je to uzaludan posao jer se unapred zna kako će se konkursi završiti. Međutim, nama je bilo važno da sve dokumentujemo i da napravimo presek jedne godine koji će pokazati kako funkcioniše sistem.“
Takva baza, dodaje, omogućava da se prvi put na jednom mestu vidi kome odlazi novac iz budžeta namenjen javnom informisanju i kakvi se obrasci ponavljaju iz godine u godinu.
Lokalne samouprave kao deo istog obrasca, profesionalni mediji ostaju bez prostora za opstanak
Komentarišući raspodelu sredstava na lokalnom nivou, Matić smatra da odluke koje donose komisije nisu izolovani slučajevi, već deo šireg obrasca.
„Mislim da se sve svodi na političku odluku. Lokalni funkcioneri dobijaju zadatak da određeni deo sredstava završi kod određenih medija i oni to sprovode. Kada pogledate rezultate konkursa širom Srbije, vidi se da se isti obrasci ponavljaju gotovo svuda.“
Prema njegovim rečima, upravo zato je bilo važno objediniti podatke sa svih konkursa.
„Tek kada se svi rezultati stave na jedno mesto, postaje jasno da nije reč o pojedinačnim odlukama, već o sistemu“, ističe on.
Matić upozorava da najveću cenu takvog sistema plaćaju lokalni profesionalni mediji.
Kako kaže, mnogi od njih funkcionišu sa malim redakcijama i skromnim budžetima, pa su sredstva sa konkursa često predstavljala jedini način da nastave rad.
„Za mnoge lokalne medije i relativno mali iznosi bili su garancija da će moći da opstanu. Sada je očigledno doneta odluka da i oni nestanu“, kaže Matić.
Istovremeno, dodaje, novac namenjen javnom interesu završava kod medijskih kuća koje već raspolažu značajnim resursima ili šire mrežu novih portala.
Umesto javnog interesa dobili smo jednoumlje
Na kraju razgovora Matić ocenjuje da je prvobitna ideja projektnog sufinansiranja bila da podstakne raznovrsnost medijskih sadržaja, razvoj lokalnog novinarstva, medijsku pismenost i proizvodnju programa od značaja za različite društvene grupe.
Umesto toga, smatra, sistem je izgubio svoju osnovnu svrhu.
„Projektno sufinansiranje moglo je da bude mehanizam za razvoj medijskog pluralizma, tolerancije, poštovanja ljudskih i manjinskih prava i kvalitetnog lokalnog informisanja. Umesto toga, dobili smo jednoumlje i centralizovani propagandni sistem.“
Podaci koje je ANEM prikupio tokom poslednjih godinu i po dana, zaključuje on, predstavljaju detaljan pregled načina na koji danas funkcioniše raspodela javnog novca namenjenog medijima.
„Naš cilj bio je da dokumentujemo stanje i učinimo ga vidljivim. Tek kada se svi podaci stave na jedno mesto može da se vidi kako je sistem, koji je trebalo da služi javnom interesu, tokom godina promenio svoju funkciju“, završava Matić.
A.Đ.
