Zakon o roditeljima negovateljima danas u Skupštini: Roditelji smatraju da je diskriminatoran

Kako smo ranije pisali, Nacrt zakona o roditelju-negovatelju predviđa mesečnu naknadu, kao i uplatu poreza i doprinosa za nezaposlene roditelje koji neposredno brinu o svojoj deci – korisnicima uvećanog dodatka za tuđu negu i pomoć.

Ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Milica Đurđević Stamenkovski, navela je da zakon predviđa da roditelj-negovatelj prima mesečnu naknadu od 65.000 dinara uz 40.000 dinara uvećane tuđe nege i pomoći, koja se odobrava kao podrška deci sa invaliditetom ukoliko lekarska komisija proceni da postoji 100 odsto invaliditet ili 70 odsto po dva osnova.

Elena Premate, aktivistkinja za prava osoba sa invaliditetom za Mašinu kaže da Zakon o roditelju-negovatelju u ovoj formi nije ono što su roditelji hteli.

„Ova verzija zakona je diskriminatorna zato što se odnosi samo na nezaposlene roditelje i one čija deca imaju uvećan iznos tuđe nege i pomoći“, ističe naša sagovornica i kaže da su roditelji slali predloge za izmene Nacrta ovog zakona, da su održavani i sastanci sa ministarkom i Ministarstvom i da su se oni – na sve primedbe oglušili.

Majke sa kojima smo u aprilu razgovarali takođe su ukazale na problem diskriminacije zapslenih roditelja i penzionera.

Podržite nas!

Smatramo da je jako važno da kritičko novinarstvo ostane van komercijalnih interesa.

Podržavajući naš rad individualnim donacijama iz zemlje i inostranstva pomažete nam da ostanemo nezavisni.

Sva podrška je dobrodošla!

„Ogromnom broju porodica je apsolutno nemoguće da budu nezaposleni da bi ostvarili pravo – jer već sada jedva drže glavu iznad vode“, rekle su nam tada sagovornice.

Elena Premate za Mašinu objašnjava da je osnovni problem ovog zakona to što on rešava problem samo nekih roditelja i to samo delimično i ne rešava problem niti jedne osobe sa invaliditetom.

„Delimično rešava zato što su lekovi i pomagala skupi i zato što su tretmani logopeda i defektologa takođe skupi. Taj iznos od 65.000 nema šanse da to sve pokrije. Ne rešava nijedan problem osoba sa invaliditetom zato što ih vezuje za roditelje i kuću – umesto da idu napolje, upoznaju svet i šire svoja iskustva. Da je ovo socijalna država, bila bi urađena suprotna stvar – osobe sa invaliditetom bi imale lične asistente i stanovanje uz podršku, kao neke od usluga socijalne zaštite i onda bi roditelji mogli da idu na posao i da normalno žive, kao i njihova deca“, navodi aktivistkinja i ocenjuje da je u ovoj formi, Zakon o roditelju negovatelju puko krpljenje, a ne promišljeno sistemsko rešenje.

Naša sagovornica podseća da je Srbija potpisala Konvenciju UN o pravima osoba sa invaliditetom i da taj dokument daje jasne smernice za sve usluge socijalne zaštite – koje treba da budu usmerene na osobe sa invaliditetom, a ne na roditelje – zato što se upravo tako izbegava vezivanje osoba sa invaliditetom za roditelje, rođake ili koga god da brine o njima.

„Ovo je važno zato što kada u Srbiji naša deca završe sa formalnim obrazovanjem, oni gube apsolutno sva prava. Oni se vraćaju nazad u četiri zida sa navršenih 18 godina. Zakon roditelj-negovatelj je inače loša ideja, a u ovakvom obliku je katastrofalna ideja. Sve snage treba da se ulože u pojačavanje snaga socijalne zaštite za osobe sa invaliditetom“, navodi Premate i dodaje da što više takvih usluga socijalne zaštite ima – manja je potreba za statusom roditelja-negovatelja.

O potrebama dece i roditelja-negovatelja, njihovoj svakodnevnici i problemima – pročitajte više na našem sajtu.

A.G.A.