Dana 30. novembra, odnosno u nedelju, raspisani su redovni izbori u Mionici i Negotinu, momenat koji je opoziciona javnost u Srbiji isčekivala još od juna i Zaječara i Kosjerića. Kako i ne bi, isti bi predstavljali još jedan odnos snaga u političkom ringu, a u okolnostima koji nisu povoljni po aktuelni režim.
U prevodu, još jedni izbori koji se održavaju nakon rađanja studentskog pokreta, masovnih protesta širom Srbije, sveopšteg građanskog nezadovoljstva te osetnog pada rejtinga Srpske napredne stranke (SNS) i predsednika Srbije Aleksandra Vučića.
Međutim, ono što niko nije očekivao je otvaranje još jednog fronta u Vojvodini, u Banatu, na svega tridesetak kilometara od Zrenjanina – u Sečnju. Naime, redovni izbori u Sečnju bili su predviđeni za proleće 2026. godine, ali su vanredni postali jedina opcija onog trenutka kada je predsednik opštine, Nebojša Meljanac, iznenada podneo ostavku.
Zašto, pitanje na koje nije ponuđen zvaničan odgovor – ali se može pretpostaviti.
Izbori za celu Srbiju
Ukupno pet lista će se boriti za 23 odbornička mesta, u opštini koja broji svega desetak hiljada birača.
Pored liste aktuelnog režima, „Aleksandar Vučić – najbolje za Sečanj“, tu su još i liste koalicionih partnera – ona predložena od strane Socijalističke partije Srbije (SPS), „Ivica Dačič – SPS – za opštinu svih nas“, kao i lista Srpske radikalne stranke (SRS) Vojislava Šešelja. S druge strane, odnosno sa opozicionog spektra, postoje, naizgled, dve opcije. Lista „Vukašin Baćina – za bolju opštinu Sečanj“, kao i „Glas mladih koja menja Sečanj“.
Prva četiri aktera su učestvovala na prethodnim izborima održanim 2022. godine, dok poslednja opcija – lista koju su, inače, podržali studenti – prvi put učestvuje u izbornoj trci.
Ukoliko pogledamo rezultate ostvarene pre tri godine, SNS je osvojio 59,9 odsto glasova, dok je SPS imao čak 25,5 odsto. I to je, naizgled, zanimljiv podatak. Ne samo da je Sečanj jedno od malobrojnih mesta u Srbiji u kojem socijalisti i dalje uživaju kakvu-takvu podršku, već im je, kontraintuitivno, „dozvoljeno“ da ponovo nastupaju samostalno.
I tu bi se potencijalno mogao pronaći razlog raspisivanja vanrednih izbora u Sečnju. Drugi bi, pak, bio onaj mnogo logičniji, a to je da su, zajedno s radikalima, koalicioni partneri imali preko 90 odsto podrške u ovoj banatskoj opštini.
U prevodu – ubedljiva pobeda bi poslužila vlastima kao dobar marketinški materijal za sopstveno biračko telo. Naposletku, i sam Vučić je tokom predizborne kampanje rekao kako izbori u nedelje nisu samo za Sečanj, već će isti odjeknuti u celoj Srbiji.
Zamršeni planovi
Prva na listi „Glas mladih koji menja Sečanj“, doktorka u penziji Milja Vukoje, u razgovoru za Mašinu ističe da je trenutna atmosfera na lokalu itekako polarizovana. Ipak, kako dodaje, kada su u pitanju aktivnosti aktuelnog režima, radi se isto kao i pred svake izbore – obećanja od strane lokalne vlasti se dele šakom i kapom.
„Međutim, ni projekti koji su najavljivani još pre pet godina nisu završeni, poput kanalizacije, sve se završilo na obećanjima. Sada tokom predizbornog perioda, odnosno tokom prethodnih mesec dana, simpatizerima se dele drva za grejnu sezonu u zamenu za glas na izborima. Lokalni funkcioneri vrše evidenciju o tome ko će glasati za njih tako što, bukvalno, posećuju svaku kuću u Sečnju. Jednostavno, mnogi u Sečnju glasaju za vlast jer im je nešto obećano, jer ovde ima mnogo ljudi koji su zavisni od socijalne pomoći, a to su isti oni ljudi koje autobusima odvoze na mitinge Srpske napredne stranke“, rekla je Vukoje.
Listu koju ona predvodi su podržali studenti, te se na istoj takođe nalaze lokalni mladi koji će uskoro postati akademski građani Srbije.
Međutim, nosilac druge opozicione opcije na izborima u Sečnju, Vukašin Baćina, je za Bi-Bi-Si na srpskom izjavio kako je lista koju predvodi Vukoje – „lažna lista“.
Sagovornica Mašine pak navodi da lista „Za bolji Sečanj“, koju predvodi Baćina, niti je opoziciona, niti je njen predvodnik opozicionar.
„To je lista koja je formirana od strane SNS-a za potrebe prethodnih izbora u Sečnju, a sa ciljem da glumi opozicionu partiju“, objašnjava Vukoje.
Uzimajući sve u obzir, sagovornica Mašine za kraj završava razgovor optimističnim tonom, navodeći da su se tokom prethodnih godinu dana – prvenstveno zbog studenata i masovnih protesta širom Srbije – ljudi u Sečnju oslobodili straha, te sada javno iskazuju svoje nezadovoljstvo.
„Mislim da smo na dobrom putu da nešto promenimo na ovim izborima. Jednostavno, situacija u Sečnju mora da se promeni, jer je ovakvo stanje neodrživo. Naposletku, malo smo im pomrsili račune sa pojavljivanjem naše liste na izborima, jer su iste raspisali očekivajući apsolutnu dominaciju, odnosno da pokažu javnosti da je SNS i dalje jaka. Međutim, neće to baš tako lako moći“, zaključuje Vukoje.
Bitan je pad
Povodom raspisivanja izbora u Sečnju, sličnog viđenja kao i Vukoje je i politikolog i naučni saradnik u Institutu za filozofiju i društvenu teoriju Dejan Bursać, koji u razgovoru za Mašinu ističe da su isti raspisani isključivo zbog marketinčke logike SNS-a.
„Sečanj je mala, siromašna opština sa desetak hiljada birača u kojoj jako veliki broj ljudi zavisi od partije. Tu imamo veliki procenat ljudi koji su zaposleni u javnom sektoru, veliki broj penzionera i naposletku veliki broj ljudi koji na neki način zavise od, pod znacima navoda, države, kroz socijalnu pomoć. S tim u vezi, vlast računa da je Sečanj sigurno polje političke borbe gde mogu da ostvare dominantan rezultat, a koji bi onda kasnije reklamirali“, objašnjava Bursać.
Međutim, kako za kraj dodaje sagovornik Mašine, SNS ovog puta neće odneti ubedljivu pobedu kao 2022. godine, ni u Sečnju, ni u Mionici i Negotinu.
„I zato treba, u stvari, gledati koliki je njihov pad u glasovima, a ne da li su ostvarili pobedu. Jer, ukoliko se ispostavi da je došlo do značajnog pada u procentima, i to u malim mestima u strogo kontrolisanim izbornim uslovima, onda mi se čini da je jasan odgovor na pitanje zašto SNS ne raspisuje vanredne parlamentarne izbora na nivou čitave Srbije. Jednostavno, na drugim bojištima gde nemaju takvu kontrolu nad glasačima, a to su pre svega veliki gradovi, oni gube izbore“, zaključuje Bursać.
M.B.
