Studiju „Sledeća generacija – Šta znamo: Mis/dezinformacije na Zapadnom Balkanu“, sprovela je Balkanska istraživačka mrežea (BIRN), a naručio je Britanski saveta (British Council).
Ona istražuje kako mladi ljudi, od 18 do 30 godina, u Albaniji, Bosni i Hercegovini, Kosovu, Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji i Srbiji pristupaju informacijama, procenjuju kredibilitet i reaguju na misinformacije, odnosno pogrešne informacije, ili dezinformacije u svakodnevnom okruženju oblikovanom platformama.
Nalazi pokazuju da poverenje među mladima retko kada postoji bezuslovno; ono se najčešće oblikuje kroz međuljudske odnose i „posredne signale“, uključujući različite pokazatelje kredibiliteta.
Srbija: Mladi više proveravaju informacije
U Srbiji, kompleksni i polarizovani medijski ekosistem je u interakciji sa široko rasprostranjenom upotrebom platformi i kontinuiranom zabrinutošću zbog manipulacija, kršenja privatnosti i onlajn nanošenja štete, piše u studiji.
U Srbiji su norme verifikacije relativno više naglašene nego u nekim drugim skupovima podataka, što se često ilustruje pretraživanjem i unakrsnom proverom. U međuvremenu, svakodnevna interpretacija je i dalje pod uticajem diskusija među vršnjacima, dinamike komentara i zabrinutosti vezano za početne izvore u pogledu podsticaja i amplifikacije.
Društvene mreže su izvor vesti za značajan broj korisnika interneta.
Nepoverenje medijima je sveprisutno u Srbiji
Generalna sekretarka Krovne organizacije mladih (KOMS), Milica Borjanić, za Mašinu kaže da informacije iz ovog izveštaja definitivno idu u prilog Alternativnom izveštaju o položaju i potrebama mladih u Srbiji koji KOMS godinama sprovodi.
„Ono što mi već godinama pratimo kroz naše istraživanje i što nam je evidentno iz prakse jeste da mladi prosto nemaju poverenja u medije i da je jako velika polarizacija medija, te kada dobiju neku informaciju oni to moraju da proveravaju da bi zaista dobili potvrdu da li je informacija tačna ili nije“, kaže Borjanić.
U Srbiji, navodi Borjanić, pored značajne količine medijskog sadržaja i informacija, postoji velika količina dezinformacija, tako da je stalno utvrđivanje istine neophodno – što mladi primećuju i praktikuju proveravanje u svakodnevnom životu.
Prema rečima generalne sekretarke KOMS-a, situacija sa Radio-televizijom Srbije i televizijama sa nacionalnom frekvencijom dodatno otežava stvari.
„Oni, takođe, nemaju proverenje mladih ljudi i građana da izveštavaju adekvatno o nekim svakodnevnim dešavanjima i samim tim to rađa tu potrebu kod mladih da posežu za nekim alternativnim metodama informisanja kao što su različiti portali koji imaju to poverenje mladih i građana“, navodi ona.
Pored nepoverenja prema medijima, Borjanić ističe i diverzifikaciju medijskih sadržaja koja doprinosi dezinformisanju.
„Sada imamo sve više dezinformacija koje preplavljuju internet i mladi u svemu tome, da bi se snašli, moraju da proveravaju te informacije jer danas svako može biti na neki način kreator medijskog sadržaja. Ali, pravovremenost i proverljivost informacije jeste ono što je ključno“, navodi sagovornica Mašine.
Ključni nalazi istraživanja
Širom šest zemalja Zapadnog Balkana, informaciono okruženje mladih oblikuju tri preklapajuće dinamike: navike informisanja preko platformi, slabi i osporavani medijski sistemi i neravnomerno pružanje usluga medijske i informacione pismenosti.
Krajnji efekat je okruženje u kojem mladi često prepoznaju rizike misinformacija, ali se moraju snalaziti kroz njih putem prečica poput podrške vršnjaka, prethodnu obaveštenost, percipiranu „zvaničnost“ i ad hoc verifikaciju, umesto da se oslanjaju na stabilne institucionalne stubove.
Mladi često dolaze u kontakt sa informacijama putem preporuka, kreatora sadržaja, komentara, lanaca deljenja i grupnih četova, a ne kroz namerno praćenje vesti.
Provera informacija zahteva vreme, veštine i motivaciju, te se često primenjuje selektivno. Kada su preopterećeni, mladi prepuštaju proveru pouzdanim osobama, povlače se ili sadržaj posmatraju kao zabavu, a ne kao tvrdnje o istini, piše u istraživanju.
Poverenje u institucije varira, ali je skepticizam prema politici i medijskim podsticajima široko rasprostranjen. U okruženjima sa nižim nivoom poverenja, veći značaj imaju međuljudski odnosi i zajednica.
Izbori, krize i polarizujuća društvena pitanja povećavaju izloženost i emocionalni stres. U tim trenucima, dotok informacija može delovati „nemoguće izbeći“, a reakcije postaju anksiozne, konfliktne, izbegavajuće ili preterano oprezne.
Kompletan izveštaj nalazi se na ovom linku.
A.G.A.
