Radi globalno zarađuj lokalno

Foto: pexels.com

Foto: pexels.com

Rad preko interneta sve većem broju ljudi predstavlja primamljivu opciju za zaradu. Međutim, iako je mreža globalna uslovi rada i zarade su lokalni. Upravo iz tih razloga neke kompanije angažuju sve veći broj ljudi iz Srbije kao „visokoobrazovanu a jeftinu radnu snagu“.

Platforme za rad preko interneta i za onlajn edukaciju spadaju u rastuće biznise poslednje decenije. Negde na raskršću te dve oblasti nalaze se kompanije za podučavanje engleskog jezika preko interneta i njihovo atraktivno tržište, koje samo u Aziji dostiže godišnji rast od 20,5%.

Bibo Global Opportunity i TutorAbc dve su najveće kompanije u toj oblasti od onih koje regrutuju nastavni kadar iz zemalja bivše Jugoslavije. Tako nekoliko hiljada ljudi sa ovih prostora ostvaruje svoj glavni ili dopunski prihod držeći časove učenicima iz Japana i Kine – ciljnih zemalja pomenutih kompanija.

Preko neta plata 1.000 evra

Nastavnici Bibo podučavaju i zarađuju iz udobnosti svojih domova i imaju fleksibilno radno vreme, što im omogućava da uživaju u savršenom balansu između života i posla.

Tekst reklamnog spota za Bibo dobro sumira uobičajene predstave o prednostima rada preko interneta. Ipak, za radnike iz siromašnih zemalja, kakva je Srbija, najprimamljivija je mogućnost pristupa klijentima/poslodavcima iz bogatijih zemalja. Takve prednosti često se ilustruju pričama o poznaniku programeru koji opušteno zaradi 1.000 evra mesečno preko neta, i neretko su praćene ubeđenjem da se poslovima na internetu prevazilaze nepovoljnosti lokalnog konteksta.

Međutim, u praksi se pokazuje da sfera digitalnog rada nije nezavisna od geografskog položaja radnika. Drugim rečima, visine primanja, zapošljivost ili socijalna sigurnost u matičnoj državi radnika/ce utiču na njene onlajn mogućnosti. Najjednostavniji primer je upravo to koliko možete da naplatite svoj rad. Budući da je poslodavcima na raspolaganju globalna radna snaga, i budući da veći deo onih koji nude svoj rad preko interneta žive u siromašnijim državama, veoma je lako snižavati cenu rada.

Naime, kako autori Digitalnog rada i razvoja1 pokazuju, poslodavci su uglavnom koncetrisani u nekoliko država, pretežno one s jakim ekonomijama. Uz to, potražnja za radnom snagom znatno je manja od ponude na digitalnom tržištu rada.

Situacija je veoma slična kada su onlajn platforme za učenje engleskog u pitanju. Na to ukazuje i ponašanje kompanije Bibo, koja je u relativno kratkom vremenskom periodu nekoliko puta smanjivala cenu časa za nastavnike/ce iz Srbije. To nam je potvrdila i naša sagovornica, koja predaje engleski preko te kompanije:

Oni koji su se prvi zaposlili dobili su ugovor na dva dolara po času. Posle izvesnog vremena cena je smanjena na 1,8 i naposletku na 1,4 dolara. Iz prakse se do sada pokazalo da je dobijanje ugovora s većom cenom rada gotovo nemoguće, bez obzira na kvaliltet usluge koju pojedinac pruža.

Za razliku od cene radne snage, zakonski okviri rada preko interneta znatno lakše prevazilaze prostorna ograničenja, naime ona koje postavlja nacionalno zakonodavstvo. To može da bude donekle od koristi za radnike/ce, jer im pruža mogućnost da izbegnu plaćanje poreza i doprinosa, što je, na primer, za nastavnike/ce engleskog jezika firmi Bibo i TutorAbc veoma značajno, budući da njihove zarade nisu dovoljne da bi im se isplatilo da rade legalno.

Ali, veću korist od fluidnih zakonskih okvira izvlači opet poslodavac, koji ne trpi pravni pritisak kad su uslovi rada u pitanju.

Nisam zadovoljna odnosom kompanije prema zaposlenima. Radni dan ume da bude potpuno haotičan, čas mogu držati i detetu od dve godine za standardnu cenu. Postoji manji broj učenika koji zlostavljaju tutore na razne načine… Nemamo pravo da odbijemo da radimo s njima. Ukoliko nestane struje ili se prekine internet veza iz nekog drugog razloga, tutor plaća kaznu, objašnjava nam naša sagovornica.

Slično je iskustvo Dejana Sklizovića, koji je oko godinu dana aktivno radio za TutorAbc. Prema njegovim rečima „nezadovoljstvo [se] javljalo postepeno“, ali od početka je bilo jasno „da je to firma koja ne brine mnogo za zaposlene, niti za klijente, već je isključivo fokusirana na novac“.

U praksi, to znači da će za svaki od gomile tehničkih problema koje klijent ima konsultant snositi direktnu odgovornost i biti kažnjen na neki način. Klijentima se retko kada zamera na lošoj opremi, konekciji, na ponašanju za vreme časa, dokle god donose novac. Kurikulum ne postoji, a klijentima se podilazi i izlazi u susret na sve moguće načine.

Odsustvo regulacije rada preko interneta ujedno omogućava da ugovori budu svedeni na potrebe poslodavca. Opšta je karakteristika ove sfere rada da se ne zaključuju ugovori o radu, već se radnik/ca tretira kao nezavisni preduzimač. Time realna nejednakost između poslodavca i zaposlenog postaje pravno nevidljiva. Takav je slučaj i nastavnika koji rade za Bibo i TutorAbc, iako bi se njihov odnos dao tumačiti kao odnos poslodavca i zaposlenog.

Na naše pitanje koliko se osećao zaštićen svojim ugovorom, Dejan je odgovorio:

Ne postoji ugovor o radu, već samo ugovor o delu, s obzirom na to da radimo kao frilenseri. To praktično znači da smo potpuno izloženi odlukama kompanije, kakve god one bile po nas, jer ne postoji instanca koja bi konsultante uzela u zaštitu.

Mogu li se frilenseri ujediniti

Globalna rezervna armija radne snage koja je od poslodavca udaljena na svega nekoliko klikova mišem čini rad preko interneta izrazito prekarnim, tj. nesigurnim. Nedostatak pravne zaštite u kombinaciji s globalnom trkom do dna u cenama rada bezmalo ukida pregovarački položaj radnika/ce.2

To su iskusili i nastavnici/e Bibo-a i TutorAbc-a u Srbiji i regionu proteklih meseci, kad su pokušali da se izbore za svoje skromne zahteve prema poslodavcima. U oba slučaja zahtevi su bili povećanje cene rada, budući da su je obe kompanije snižavale.

Naša sagovornica je učestvovala u štrajku kod Bibo-a, iako je od samog početka sumnjala u mogućnost pozitivnog ishoda.

Učestvovala sam u štrajku koji je organizovala grupa tutora iz Bibo-a, međutim ništa se nije promenilo… Verujem da kompaniju ne zanima da li su radnici nezadovoljni, regrutuju nove ljude non-stop, a ljudi pristaju da rade, stoga – nemaju čega da se pribojavaju.

Kao i nastavnici Bibo-a tako su i oni kod ABC Tutor izneli svoje zahteve u vidu zajedničke peticije, i to udruženo s kolegama i koleginicama iz nekoliko zemalja.

Na fejsbuku postoje tri velike grupe ABC konsultanata, i svi su doživeli šok kad su shvatili da će raditi više za znatno manji novac. Munjevito smo reagovali… Bosna i Crna Gora su nam se pridružile… I rešili smo da nastupimo zajedno. Između ostalog, tražena je jednaka osnovica za sve, jer su oni slabije plaćeni od konsultanata iz Srbije. Bio je to način da nastupimo zajedno i pokažemo da nam ne mogu ništa dokle god se držimo, objašnjava Dejan.

Iako ni štrajk kod TutorAbc-a nije imao ishod kakvom su se nastavnici/e nadali, štrajkači su potvrdili da je moguće organizovati se u digitalnom okruženju, i to na međunarodnom nivou.

Prema Dejanovom mišljenju „jedina prava odbrana od malicioznih odluka kompanije jeste naše udruživanje i poštovanje odluka koje među sobom donesemo“. On dodaje da:

Svakako da se može napraviti krovna organizacija koja bi se specifičnim metodama bavila zaštitom prava frilensera. Svakako da se radi o nekoj vrsti sindikata, ali kakav bi bio format, ostaje da se odluči.

Organizovanje ljudi da se bore za bolje uslove rada nikada nije predstavljalo lak zadatak. Ako je u slučaju onlajn radnika situacija različita, onda je samo još teža. Postojanje višemilionske rezervne armije internet radne snage nije jedina otežavajuća okolnost. Tome treba dodati i geografsku rasprostranjenost internet radništva, individualizovanost radnih mesta (uglavnom sami rade od kuće), što otežava međusobnu komunikaciju i povezivanje, kao i sâmo radno okruženje na internet radnim platformama, koje je takvo da na svakom koraku podstiče konkurentnost (a ne kooperativnost) među radnicima/cama.

Shodno tome, sindikalno organizovanje internet radnika/ca predstavlja veliki izazov. Autori istraživanja „Digitalni rad i razvoj“ podsećaju na Freelancers Union, koji trenutno broji preko 350.000 članova, i smatraju da bi jedna od strategija borbe za bolje uslove mogla da bude izgradnja slične organizacije, ali sa „ambicioznijim ciljevima“, budući da pomenuta organizacija pruža podršku radnicima, ali ne pokušava da promeni nestabilne uslove rada preko interneta.

U vezi s mogućnostima pravne zaštite ljudi koji rade preko interneta u Srbiji, uputili smo pitanja Ministarstvu rada. Međutim, jedini odgovor u periodu od mesec dana koji je prethodio objavljivanju teksta stigao je od sektora PIO, odakle su nam saopštili da se radi o „kompleksnom pitanju, koje zahteva konsultacije s drugim organima“.3

Strategija koja je takođe pažnje vredna, a kojom se bavi i pomenuto istraživanje, političko-ekonomske je prirode. Ona zahteva da se promisli pitanje vlasništva u sferi rada preko interneta. Onlajn platforme – nudile one časove engleskog, ili povezivale klijente i frilensere iz raznih oblasti – u suštini naplaćuju posredovanje rada mnoštva ljudi. To posredovanje ne bi morao da radi privatni entitet koji uzima deo zarade drugih. Tu funkciju bi mogle da ispune i kooperativne platforme za rad preko interneta kojima bi upravljali sami radnici/e. Tako bi mogli da obezbede veću kontrolu nad sopstvenim radom, bilo da se radi o uslovima rada, pravilima poslovanja ili formiranju cena.

 

Tekst je nastao uz podršku Međunarodnog centra Olof Palme i predstavlja nastavak istraživanja tema otvorenih na konferenciji Rad u digitalno doba, koju je organizovao Društveni centar Oktobar uz podršku ove fondacije.

 

  1. Ovaj članak se umnogome oslanja na naučni rad Digitalni rad i razvoj (Digital labour and development), koji koristi rezultate višegodišnjeg istraživanja rada preko interneta.
  2. Naravno, to ne znači da ne postoje određena zanimanja (poput IT usluga) za kojima u nekom trenutku postoji velika potražnja, ali nemogućnost zasnivanja zaštićenih trajnih radnih odnosa znači da su i oni trenutno dobro plaćeni digitalni radnici izloženi svim hirovitostima globalnog tržišta.
  3. Čak i kad bi postojala dobra volja državnih organa Srbije, ključnu ulogu na ovom polju mogu da odigraju države klijenata koji kupuju rad preko interneta i vlasnika platformi preko kojih se transakcije odvijaju. Naime, na tim mestima bi moglo da se reguliše zakonom rad koji se obavlja iz druge države preko interneta i da se npr. odredi minimalna cena takvog rada.
Print

Preporučujemo