PKB: otuđivanje budućnosti

Foto: Snimak ekrana / Google maps

Foto: Snimak ekrana / Google maps

Raspordajom kapitala i prekarizacijom zaposlenih država polako priprema teren za privatizaciju jedne od najvećih poljoprivredno-prehrambenih kompanija u zemlji. Posledice otuđenja PKB-a, osim samih radnika te firme, bi mogli osetiti i svi građani ‒ od urbanističkih promena u Beogradu, do ugrožavanja prehrambenog suvereniteta zemlje.

Dok ministarstvo privrede, rukovodstvo Poljoprivredne korporacije Beograd (PKB) i privatizacioni savetnici traže najoptimalniji način za prodaju jedinog preostalog velikog kombinata u javnom vlasništvu, dešava se i paralelno spuštanje cene ovog preduzeća. Polako se rasprodaju zemljište, stočni fond i objekti, čime procenjena vrednost pada sve niže i niže.

U pismu koje je sindikat Nezavisnost uputio direktoru PKB-a sumirana su četiri pitanja vezana za aktuelne probleme ovog preduzeća: pitanje rasprodaje zemljišta i krava muzara, skorašnjeg požara u stovarištu stočne hrane, kao i kupovine novih automobila umesto mehanizacije. Odgovore na ova pitanja do danas nisu dobili ni sindikat ni zainteresovana javnost.

Rasprodaja kapitala i prekarizacija zaposlenih

PKB prodaje građevinsko zemljište u Kovilovu ukupne površine 3,6 hektara po početnoj minimalnoj ceni od 1,5 miliona evra. Na prodaju su ponuđene i dve parcele gradskog građevinskog zemljišta u Borči, od 1,8 hektara i 1,2 hektara, po početnoj minimalnoj ceni od 939.113 evra, odnosno 284.000 evra, navodi se u oglasu u listu Politika. Sem zemljišta, prodaju se i proizvodne hale i Upravna zgrada u Kovilovu. Ovo nije prva prodaja zemljišta i imovine PKB-a. U maju je prodato gradsko građevinsko zemljište od oko 3,8 hektara u Borči, uz Zrenjaninski put, 2015. je PKB prodao kompanijama MPC i Lidl pet hektara građevinskog zemljišta za između 700.000 i 1.000.000 evra po hektaru. Prodaja ovog vrednog zemljišta i kuda će novac od prodaje otići jedno je od glavnih pitanja pisma upućenom direktoru. Poverenik sindikata Nezavisnost u PKB-u, Milan Kojić, potvrdio je zabrinutost kao i neslaganje s dosadašnjim potezima rukovodstva: „Čini se da se PKB polako čerupa da bi se snizila krajnja cena, kako bi PKB bio prodat budzašto“.

Pre nekoliko nedelja u skladištu na jednom od gazdinstava u sklopu PKB-a izbio je požar, i izgoreo je magacin sa senom. Sumnje da to možda nije bio samo nesrećan slučaj podgreva činjenica da je na tom gazdinstvu zabeležen i nestanak određenog broja junadi. Svakako je neophodno da nadležne institucije i organi ispitaju slučaj i odrede odgovornost.

Uporedo s prodajom zemlje i objekata, iz PKB-a odlaze i krave.

Od početka godine kravlji fond je smanjen sa 9.000 na 7.500 muznih grla, plašim se da će se do kraja godine to smanjivanje nastaviti, kaže za Mašinu Milan Kojić.

Kada je otvorena, kao investicija vredna 8,3 miliona evra, nova farma na gazdinstvu „Partizanski prelaz“ predstavljena je kao čudo tehnologije koje će povećati prinos mleka, i najbolje krave muzare s drugih gazdinstava prevožene su na ovu farmu. Sada se ponovo prevoze, ali u pravcu izlaznih kapija PKB-a. Dešavalo se da se tokom jednog dana proda i 94 krave muzare. Smanjenje stočnog fonda implicitno vodi i smanjenju broja zaposlenih jer na 100‒120 krava ide u proseku četiri zaposlena.

Uprava PKB-a odlučila je da obnovi vozni park korporacije, ali ne novim traktorima, kombajnima i drugom mehanizacijom, već novim vozilima fijat 500L. Ponekad se danima čeka na rezervne delove za popravku mehanizacije, pa odluka da se kupe novi automobili deluje krajnje nelogično. Da li je to direktiva da se pomogne „bratskom“ Fijatu, koji je „propatio“ zbog štrajka svojih radnika, pa bi sad bilo dobro da državna preduzeća upumpaju još malo novca i povećaju profit vlasnicima Fijata, ili je posredi nešto sasvim drugo, ostaje nedorečeno sve dok direktor ne odgovori na dostavljeno pismo.

Dok je vest o prodaji zemljišta bila barem malo medijski propraćena, potpuno je nečujno prošao novi socijalni program – peti po redu u PKB-u. Socijalnim programom polako se smanjuje broj od trenutnih 1.782 radnika, posebno onih zaposlenih za stalno, dok je sve više radnika zaposlenih preko ugovora na određeno i preko agencija. Ovako zaposleni radnici nisu sindikalno organizovani i u stalnoj su strepnji za svoje radno mesto, pa nemaju mnogo mogućnosti da formiraju zajednički stav povodom budućnosti PKB-a, kao ni da se odupru daljem srozavanju radnih prava i izbore za bolje uslove rada.

Pedeset nijansi privatizacije

Dok nadležno ministarstvo, rukovotstvo PKB-a i skupo plaćeni privatizacioni savetnici iz Deloitte većaju za koji model privatizacije ovoga puta da se odluče, pisma o zainteresovanosti već su pristigla. Potencijalnih kupaca za sada ima, ali ostaje pitanje da li će ovoga puta početna cena biti ,,dovoljno‘‘ niska da vredi kupovati, ili je „pametnije“ sačekati još koju godinu, dok se uz „svestranu državnu pomoć“ preduzeće ne uruši, i onda ga otkupiti budzašto.

Ministarstvo privrede Srbije objavilo je 19. januara javni poziv za prikupljanje pisama1 investitora zainteresovanih za učešće u postupku privatizaciju PKB-a i četiri zavisna preduzeća. Potvrđeno je da su pisma dostavile srpske kompanije Industrija mesa Matijević i MK Komerc, kao i Al Dahra iz UAE, dok pisma kompanija iz Velike Britanije, Singapura i Kine nose oznaku tajnosti i njihova imena ne mogu da budu objavljena.

Na prethodni tender za prodaju PKB-a 2015. nije stigla nijedna ponuda, za 51 posto procenjene vrednosti stalne imovine početna cena bila je oko 154 miliona evra. Jedan od razloga zašto su na prethodnom tenderu izostale ponude jeste i to što je zemljište čija se namena može menjati iz poljoprivrednog u građevinsko bilo isključeno iz privatizacionog paketa. Sada se spekuliše cenom od oko 90 miliona evra, ali i uključivanjem građevinskog zemljišta u ponudu.

Kada se zna vrednost zemljišta koju poseduje PKB, prostom matematikom dolazi se do računice. Ukoliko bi budući vlasnik prodao 128 hektara zemljišta po ceni od 700.000 evra, za koliko je nekoliko par godina prodato zemljište Lidlu i MPC-u, dolazimo do sume od 90 miliona evra. Zemljište od 128 hektara čini samo mali procenat od ukupno 1.400 hektara građevinskog zemljišta kojim PKB trenutno raspolaže. Upravo zemljište i mogućnost njegove buduće prenamene iz poljoprivrednog u građevinsko predstavlja najprimamljiviji deo za kupce, zato je neophodno sprečiti buduću prenamenu zemljišta. Uz napomenu da s razvojem grada i sve većom upotrebom novog mosta Zemun‒Borča, tržišna vrednost ovog zemljišta u budućnosti može samo da raste.

Mogućnost kupovine PKB-a i ogromne zarade uskomešala je i domaće tajkune. Petar Matijević, vlasnik industrije mesa Matijević, i sâm je rekao kako je PKB jedna od retkih firmi koja je u Srbiji preostala a koja vredi, ali da mu je cena do sada bila previsoka. U medijima se pojavila i špekulacija kako bi i Bogoljub Karić hteo da privatizuje PKB mimo tendera i za količinu novca koju je on odredio kao dovoljnu, jer se njemu ipak, kao srpskom Trampu, ,,duguje‘‘. Čim je vest procurela, Bogoljub ju je brže-bolje demantovao, nahvalivši pritom trenutnu vlast kako mnogo bolje privatizuje nego prethodna.

S druge strane, sindikat Nezavisnost, u koji je uključen veliki deo radnika i radnica ove firme, protivi se privatizaciji.

Protivimo se privatizaciji PKB-a jer je reč o preduzeću od ključnog značaja za Beograd i celu Srbiju. Jedini model koji bi uz jasno definisane uslove i strategiju mogao da bude prihvatljiv jeste model strateškog partnerstva, pod uslovom da dođe do promene menadžmenta i da država ostane većinski vlasnik PKB-a. Stvari više ne funkcionišu ovako i treba nešto da se promeni, nije nam potrebna privatizacija već sposoban i stručan menadžment. Potrebno je prekinuti prodaju krava, zadržati stočni fond, jer u slučaju PKB-a biljna proizvodnja mora biti u funkciji stočarstva, kaže Milan Kojić

Kako je PKB kroz istoriju menjao ime od kombinata do korporacije, menjao se način funkcionisanja, od proizvodnje zarad zadovoljenja potreba za hranom do profitno orijentisanog poslovanja. Menjali su se i vlasnički odnosi, pa je PKB prešao iz društvenog u državno, iz državnog u gradsko pa opet u državno vlasništvo, i sad se najavljuje konačni prelazak u privatno vlasništvo.

Nekada se pričalo da možemo da hranimo celu Evropu, danas nam prodaju priču kako ni sebe ne možemo da prehranimo, kaže Milan Kojić.

Prodajom PKB-a država bi se odrekla skoro bilo kakve mogućnosti kontrolisanja cene hrane i suvereniteta nad prehranom. Umesto stavljanja proizvođača i potrošača hrane u centar buduće debate oko kvaliteta i dostupnosti hrane, privatizacijom bi se fokus premestio na zahteve tržišta i privatnog profita. Bez kontrole nad proizvodnjom hrane doći će do porasta cena, a posledice bi osetili najpre pripadnici najugroženijih grupa. Kapitalno intenzivne poljoprivredne investicije ne donose nova radna mesta, dok redovno iza sebe ostavljaju ekološku pustoš. Poljoprivredno zemljište ne sme se posmatrati kao kapital već kao prirodni resurs koji se ne možete nadoknaditi.

Prodaja PKB-a uslovila bi i budući urbani razvoj Beograda, gotovo cela leva obala Dunava našla bi se u privatnom posedu, i time bi se onemogućila planska regulacija tog prostora koji i dalje stoji kao rezerva za dalje širenje grada. PKB se prostire na oko 23.000 hektara zemljišta, a kolika je ta površina i koliki je njen značaj postaje jasno tek kada se ona uporedi sa urbanom površinom glavnog grada, koja iznosi oko 36.000 hektara.

  1. Pisma nisu obavezujućeg karaktera i ostavljaju mogućnost investitorima da odustanu bez ikakvih posledica kada bude predložen privatizacioni model. U pismu o zainteresovanosti trebalo je da potencijalni investitori predlože cenu, model privatizacije, investicioni program, kao i okvirni plan poslovanja i broj radnika koje bi uposlili.
Print

Preporučujemo