Studenti iz Srbije u Parizu dočekali Aleksandra Vučića transparentima „Ti si kovid Srbije“

Studenti i studentkinje iz Srbije ispred rezidencije ambasadora Srbije u Parizu; Izvor: Biljana Stepanović / Facebook

Oko dvadeset studentkinja i studenata i doktoranada na školovanju u Francuskoj okupilo se sinoć oko 20 časova ispred ambasade Republike Srbije u Francuskoj. Na ovaj način oni su izrazili neslaganje s politikom političkog vrha Srbije i njegovom reakcijom na proteste koji u Beogradu traju od utorka.

Srpski studenti su ogorčeni i besni na represiju režima, brutalnost policije i 8 godina uništavanja demokratije, slobode mišljenja, i slobode medija. Više ne možemo i ne smemo da ćutimo, izjavio je za Danas Lazar Karapandža, jedan od učesnika ovog protesta.

Savetnica za medije iz kabineta predsednika je putem Tvitera okupljenim studentima odgovorila u podrugljivom tonu: „Dočekali ga možda, ali malo sutra! Čekaćete vi deco još malo. Trenutno sa Makronom sluša kompoziciju Claude Debussy’s Reflets dans l’eau („Reflections in the Water“)“ . U kasnijem obraćanju medijima Vučić je iskazao zadovoljstvo prijemom kod francuskog predsednika, koji je protumačio kao specijalno topao i ličan.

Foto: Marko Rupena / Kamerades

Studenti nisu jedini koji su van zemlje

Dok su predsednik i savetnica za medije iskazivali samouverenost i zadovoljstvo, iz Srbije se samo tog dana iselilo oko 130 ljudi. Domaća statistika, bazirana na popisu iz 2011. godine, pokazuje da je od početka veka do tada iz Srbije odlazilo 16.000 ljudi godišnje. Nakon izbijanja krize 2008. taj broj se više nego duplirao. Prema statistici OECD-a, samo u države članice OECD iz Srbije se godišnje prosečno doseli 35.000 ljudi. Neke godine su posebno „plodne“ – 2015 je ovaj broj bio čak 60.000. Sabrano, to je oko pola miliona ljudi za deset godina.

Stručnjaci komentarišu da nijedna institucija ne daje precizne podatke o emigraciji. Statistici OECD-a, recimo, izmiču nelegalna iseljavanja i iseljavanja u zemlje ne-članice saveza, poput Ruske federacije.

Najlakše se iseljavaju visoko obrazovani, poput studenata koji su juče Vučića podsetili na svoje postojanje. Ankete o kojima je izveštavao Danas pokazuju da oko dve trećine mladih pred završetkom studija žele da se isele, a da trećina u vezi sa tim već ima konkretne planove.

Toliki obim migracija opterećuje kako ekonomije „zemalja porekla“ tako i one u koje mladi i obrazovani odlaze. On je predmet istraživanja međunarodnih ekonomskih institucija poput MMF-a, Svetske banke, koja je 2019. godine objavila istraživanje „Migracije i odliv mozgova u Evropi i srednjoj Aziji“. Prema većini procena iz zemalja u regionu će se u ovoj deceniji iseliti oko desetina sadašnjeg stanovništva.

Studenti i studentkinje iz Srbije ispred rezidencije ambasadora Srbije u Parizu; Izvor: Biljana Stepanović / Facebook

Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja je početkom 2019. formiralo Koordinaciono telo za praćenje tokova iz obasti ekonomskih migracija u Republici Srbiji, sa zadatkom da prouči razloge iseljavanja i formuliše predloge mera za njegovo sprečavanje.

Na jednoj od sednica ovog tela ministar rada je izjavio da „Srbija ima kapacitet da izgradi modernu ekonomski stabilnu državu u kojoj će mladi ostati i graditi svoju budućnost“, pokazavši time da Ministarstvo rada deklarativno prepoznaje osnovne razloge za iseljavanje mladih koje pokazuju i ankete – siromaštvo, ekonomsku nestabilnost i razorenost institucija moderne države.

Deklarativno zalaganje za iskorenjivanje siromaštva, ekonomsku stabilnost i rekonstrukciju institucija moderne države (u koje spada i osnaživanje radnih prava te javnog sektora u oblastima obrazovanja, zdravstva, socijalne zaštite i penzionog osiguranja) nisu, međutim, pratila ni adekvatna ulaganja ni prilagođavanje zakonodavstva, o čemu Mašina redovno izveštava.

Mladima se, ukratko, i u tom pogledu poručuje: „Čekaćete vi deco još malo“, kako je to rekla savetnica predsednika.

Predsednik Srbije će iz Francuske nakon jučerašnjeg susreta sa Makronom danas učestvovati u video dijalogu sa kosovskim premijerom Avdulahom Hotijem, šefom evropske diplomatje Žozepom Borelom i specijalni predstavnikom EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslavom Lajčakom. Zvanični domaćini ove video konferencije su Emanuel Makron i Angela Merkel.

I.K.

Preporučeni članci

Smatramo da je jako važno da kritičko novinarstvo ostane van komercijalnih interesa.

Podržavajući naš rad individualnim donacijama iz zemlje i inostranstva pomažete nam da ostanemo nezavisni.

Sva podrška je dobrodošla!

 

DONIRAJTE