First we take Dorćol‒Manhattan!

foto: KURS

foto: KURS

Ko je revolucionarni subjekt, kojim se sredstvima boriti i kakav jezik koristiti …? Ove i mnoge druge dileme leve politike iznova traže nove perspektive i drugačije imaginacije.

Tekst je prvobitno objavljen u magazinu Liceulice br. 026

 

Drugarice i drugovi, živimo u paradoksalnim vremenima, pa moramo početi paradoksom. Naime, stara sholastička pitalica o tome može li Bog da stvori kamen toliko težak da ni sâm ne može da ga podigne ‒ nameće se kao ono krajnje filozofsko pitanje našeg desakralizovanog doba.

Naravno, nakon što je Niče upucao Boga u reakcionarni potiljak, nama je ostao sekularni nadčovečuljak da stvara i diže monumentalno kamenje. I zaista, čini se da je bogočovek stvorio sistem toliko zajeban da niko nikako ne može da ga nokautira – Kapitalizam!

Jer, drugovi i drugarice, ovaj neoliberalni kamen oko našeg vrata čini se toliko težak da čak ni famozni Arhimed s „osloncem“ i „polugom“ ne bi mogao da ga pomeri. A – paradoksalno ‒ ujedno je toliko „lagan“ da ga neki od nas  više čak i ne osećaju. Toliko je dugo nad nama da ga više nismo ni svesni!

Kapitalistički poredak u koji smo umreženi deluje nam kao neminovnost, prirodna datost, samorazumljiva istina i „najbolji od svih svetova“. On je normalizovan, racionalizovan i profitno maksimizovan.

Na svaku koreografiju otpora, kapitalizam Delbojevog harizmatičnog lica šeretski odgovara: „Common! You know it makes sense!“. Pa, danas se samo ludaci i ćelavi ekscentrici u šarenim havajskim košuljama bune protiv tog „savršenog sveta“, kažu nam kapitalistička gospoda.

Prodaju nam priču o tome da je kapitalizam „jedina igra u gradu“, i da svi treba da igramo „kapitalističke igre“, jer kakve pa druge igre još postoje!

Braćo i sestre! Ti rentijeri naših tela i umova poturaju nam ideološki uokvirenu „sliku sveta“ za „svet“ sâm! Oprirodnjavaju nam nepravdu! Vulgarni socijal-darvinizam drže za objektivnu istinu! Vrednosti afričke savane predstavljaju kao vrednosti civilizovanog sveta! Govore nam da je „kraj istorije“ i da nema više šta da se dogodi! A ako nema više šta da se dogodi, znači da više nema šta ni da se promeni!

„Pa ne može se protiv progresa, gospodo“, tako nam govore!

No, dragi radnici i radnice, mi dobro znamo da svet u kome broj ljudi koji stane u jedan boing poseduje više novca od populacije Indije, Kine, Brazila i SAD zajedno – ne može biti svet progresa. Znamo da svet u kome se elite reprodukuju u incestuoznim deobama kapitala ne može biti svet jednakih šansi za sve.

Govorili su nam o prosvetiteljskom vozu progresa – tom simbolu modernizma ‒ ali mi znamo da su železnice privatizovane, pa je i progres privatizovan, dragi moji nadnici i nadnice!

Trabunjaju nam visokoparno o ljudskim pravima i čovečnosti, ali njihova čovečnost je uglavnom bogata, bela i muška. Pričaju nam o demokratiji, dok o nama odlučuju opskurne tehnokratske grupice bez legitimiteta.

Drže nas ko rogove u crnoj plastičnoj vreći – uče nas takmičenju i suparništvu umesto saradnji i solidarnosti. Fleksibilizacija radnog vremena i fluidnost radnih mesta halapljivo nam žderu nerve i vreme. Pritom ne vidimo jedni druge jurcajući kamatnim stopama u besomučnoj trci golog opstanka. Poslodavci viču: Još samo to, i to, i to!

Medijske industrije su službeni glasnici oglašivača. Urednici viču: uprosti, uprosti!, skrati, skrati! Još samo to, i to, i to…

Na internetu nam prodaju „kontrolisanu slobodu“ u zamenu za privatne informacije, koje nam opet prodaju kao „kontrolisanu slobodu“ u zamenu za privatne informacije, i tako u krug. Špricaju nas dopaminom, jer su „srećni radnici 12% produktivniji“, pokazuju eminentna istraživanja.

A vi, dragi moji kulturnjaci ‒ taj vaš njujorški svetionik slobode samo je velika vorholovska disko kugla u klubu lige izuzet(n)ih džentlemena. Hah, pa ne bi se „probili“ na scenu ni da pojedete govno Marine Abramović žonglirajući konzervama Pjera Manconija…

Drage Srpkinje i Hrvatice – skinite etničku koprenu sa zrikavih očiju! Stari totalitarizam u kome su svi „potencijalni špijuni“ transformisan je u totalitarizam u kome su nam svi potencijalna konkurencija i „otimači poslova“!

Pa mi živimo u svetu u kome „Cecil the lion“ – životinjska pop zvezda – izaziva u ljudima više empatije nego 200.000 izbeglica rata iz Afrike i s Bliskog Istoka.

Mi se iznajmljujemo u svetu koji ti naučno dokazuje da ti „jedna kap tvog rođenog sala… mora biti draža od sto hiljada tebi sličnih bića, i da se u tom zaključku, najzad, nalaze rešenja za sve takozvane vrline i obaveze“, jer šta se tu može drugo kad su „dva puta dva – četiri“.

Nauka je na pragu otkrića „gena siromaštva“! Feudalizam se vraća na velika vrata! Socio-biologija nas uči da je sve predestinirano, nema razloga da se bunite i žalite! Geni su vam loši! Više sreće u sledećem životu!

Drugarice i drugovi!

Neoliberalizam je streljački vod koji te upuca, a pre toga naplati metak kojim te ubije! Neoliberalizam je tamnica u kojoj moraš da plaćaš „hranu“, „piće“ i „postelju“ – kao u hotelu! Neoliberalizam je višemilionska donacija Bila Gejtsa! Neoliberalizam je berzanski mešetar sa skorenim kokainom u nozdrvi! Neoliberalizam je političar koji viče da nema alternative!

Moramo se trgnuti iz letargije, braćo i lezbejke! Moramo se probuditi na levu nogu, pederi i sestre! Šljakeri i sekretarice! Magacionerke i domari! Novinarke i spisatelji! Inženjeri i striptizete! Vegani i trandže! Bogati i siromašni! Blejači i blejačice!

Levica je Buridanov magarac rastrgnut između teorije i prakse, želja i mogućnosti! Teška marksistička teorijska metalurgija mora biti osvežena i re-imenovana. Za savremeni boj potrebna su nam nova oružja. Ne može se (samo) srpom i čekićem na Uber i Amazon!

Takođe, naše različite pozicije u mreži neoliberalne moći čine nas raštrkanim i previše heterogenim. Često sopstvene pozicije i ne reflektujemo! Sistem nas je ubedio da smo sami krivi, ili da su nam drugi krivi! Delujemo međusobno udaljeni i suprotstavljeni – otimamo se o interpretacije i saplićemo sujetom i sitnom računicom!

Levi teoretičari! Narcizam malih razlika vas velikih revolucionara i dileme o tome kojim putem treba poći i čime vojevati ‒ da l’ kalašnjikovom ili lenovom, da l’ kroz institucije sistema ili nasuprot – dileme su lažne i kontraproduktivne!

I kalašnjikovima i književnim likovima! I Molotovima i laptopovima! I parlamentarno i bulevarski! Zajedno i kumulativno! I prangije i ganglije! Praviti pukotine u infrastrukturi sistema, bušiti rupe iritantno, gušiti teror kapilarno! I gerilski i žižekovski!

Savremeni revolucionarni subjekt je identitetsko-interesna hobotnica! Naši pipci su autonomni decentralizovani odredi koje spaja (samo)svest o strukturnoj diskriminaciji neoliberalnog sistema!

Naše razlike su naše prednosti! Naša nepredvidljivost čini nas neuhvatljivijim za neprijatelja!

Moramo ostavljati trag u diskursu! Krtičnjaci naše kritike nići će kao ruže iz betona! Pucaćemo metaforama na ekonomske jednačine! Recitovaćemo Brehta na stadionima! U pozorištima puštati narodnu muziku! Na rejvovima pucati se džointima po venama! Šištati u šuškavcima kô šumeće tablete! Krvariti spermu i znojiti sekret po sterilnim jahtama neoliberalnog vakuuma! Biti bumerang i preusmeriti snopove moći u oči panoptikuma!

Zaboravimo njihove moralne norme (ti si levičar ‒ što nećeš da radiš za džabe), izbrišimo njihove ideološke tablice (vi levičari uvek ste nenasilni) i iz defetističke defanzive pređimo u kontranapad!

Proleteri svih identiteta ‒ ujedinite se!

First we take Dorćol‒Manhattan! Than we take Berlin! (Ale, Ale)

Preporučeni članci

Smatramo da je jako važno da kritičko novinarstvo ostane van komercijalnih interesa.

Podržavajući naš rad individualnim donacijama iz zemlje i inostranstva pomažete nam da ostanemo nezavisni.

Sva podrška je dobrodošla!

 

DONIRAJTE