Nova pravila u EU, kako ističe NUNS, ne znače da svaki novinarski tekst u čijoj je pripremi korišćena veštačka inteligencija (VI) mora automatski da bude označen. Presudno je da li je sadržaj prošao suštinsku ljudsku proveru ili uredničku kontrolu i da li je fizičko ili pravno lice preuzelo uredničku odgovornost za objavljivanje. Dipfejk sadržaji, međutim, moraju biti jasno obeleženi i kada su prošli uredničku kontrolu.
Iako kompanije i organizacije ne moraju da pristupe Kodeksu, NUNS navodi da one moraju da dokažu da pravila transparentnosti ispunjavaju na drugi, podjednako odgovarajući način. Kodeks je dobrovoljan, ali obaveze iz člana 50. Akta nisu.
Informacija o upotrebi VI mora biti jasna, lako uočljiva i dostupna publici najkasnije prilikom prvog susreta sa sadržajem. Ovaj Kodeks prakse nije zakon, ali pokazuje kako se zakon primenjuje.
„Da bi pružaocima i korisnicima generativnih sistema olakšala primenu novih obaveza, Evropska komisija objavila je Kodeks prakse o transparentnosti sadržaja generisanog veštačkom inteligencijom. U procesu izrade Kodeksa prakse o transparentnosti učestvovali su pružaoci generativnih sistema, stručnjaci za tehnike označavanja i detekcije, organizacije civilnog društva, akademska zajednica i druga zainteresovana lica, uz podršku Kancelarije EU za veštačku inteligenciju,“ objašnjava NUNS.
Da li se u Srbiji označava VI sadržaj?
Dok EU pokušava da pronađe rešenje za regulisanje sadržaja koji je generisala veštačka inteligencija u Srbiji još nije usvojen poseban zakon koji sveobuhvatno uređuje razvoj i upotrebu veštačke inteligencije, uključujući njenu primenu u medijima. NUNS ipak ističe da Kodeks novinara i novinarki Srbije, međutim, zahteva da mediji VI koriste transparentno, odgovorno i srazmerno, da ostanu u celini odgovorni za objavljeni sadržaj i da javnost obaveste kada je sadržaj kreiran korišćenjem alata zasnovanih na VI.
NUNS ohrabruje redakcije da internom politikom unapred odredi za koje poslove je upotreba VI dozvoljena, koji podaci ne smeju da se unose u spoljne alate, kako se proveravaju rezultati, kada se sadržaj označava i ko donosi konačnu odluku o objavljivanju. Redakcije mogu uvesti i viši standard transparentnosti od zakonskog minimuma. Na sajtu NUNS-a moguće je preuzeti primer Politike korišćenja veštačke inteligencije, a svaka redakcija može da ga prilagodi svojoj veličini, načinu rada, tehničkim kapacitetima i vrstama sadržaja koje proizvodi.
M.P.
