U februaru 2025. godine, Dodik je pravosnažno osuđen na godinu dana zatvora i šest godina zabrane obavljanja javnih funkcija u Bosni i Hercegovini. Presuda se temelji na činjenici da je proglasio zakone koje je visoki predstavnik međunarodne zajednice u BiH, Kristijan Šmit, prethodno poništio.
Zakoni u pitanju bili su Zakon o neprimenjivanju odluka Ustavnog suda BiH i Zakon o izmenama Zakona o objavljivanju zakona i drugih propisa Republike Srpske. Tim zakonima Dodik je pokušao da ospori suverenitet Bosne i Hercegovine nad entitetom Republika Srpska i potkopa nadležnosti državnih institucija.
Drugostepena presuda izrečena je 1. avgusta, nakon ročišta održanog 12. juna, i njome je potvrđena krivica za krivično delo „nepoštovanje odluka visokog predstavnika”.
Na konferenciji za medije nakon presude, Dodik je izjavio da očekuje podršku Srbije i najavio da će se obratiti Rusiji i Sjedinjenim Američkim Državama. Već 5. avgusta posetio je premijera Mađarske Viktora Orbana u Budimpešti, gde je dobio dodatnu političku podršku.
Dan kasnije, Vlada Republike Srpske odbacila je drugostepenu presudu Suda BiH. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić ocenio je odluku kao „nedemokratsku, anticivilizacijsku i nemoralnu”, navodeći da je ona u suprotnosti s duhom Dejtonskog sporazuma. Dodao je i da je presuda „udar na Srbe” i upozorio da je stabilnost regiona pod rizikom. Vučić je takođe izjavio da Dodik neće biti uhapšen ako dođe u Srbiju, zbog čega se postavlja pitanje: da li će Dodik potražiti političko utočište u Srbiji?
Dodik je poznat po zagovaranju secesije Republike Srpske i retorici koja produbljuje etničke podele u Bosni i Hercegovini. Izjave poput „Muslimani hoće da ovladaju državom“ i „Bošnjaci bi da nameću svoju volju“ samo su neki od primera njegovih javnih nastupa, uz veličanje ratnih zločinaca poput Radovana Karadžića i Ratka Mladića.
Bez obzira na to kakvu politiku Dodik vodi, postavlja se pitanje – zašto je obračun sa njim otpočeo tek kada je to zahtevala volja visokog predstavnika Evropske unije? Imajući u vidu da je upravo Dejtonski sporazum, pod pokroviteljstvom SAD i EU, institucionalizovao podelu Bosne i Hercegovine, ostaje otvoreno pitanje da li je problem u jednom političaru ili u samom sistemu upravljanja u zemlji.
A.M.
