Kako iz Asocijacije nezavisnih elektronskih medija (ANEM) saopštavaju, sumirajući godinu za nama može se zaključiti da, kada je reč o sufinansiranju medijskih projekata, pomak u dobrom smeru nije napravljen. Upravo je suprotno.
„Iako je iznos novca za medijske projekte u ovoj godini neznatno uvećan u odnosu na prethodnu, ne može se reći, imajući u vidu raspodelu sredstava, da će on biti zaista iskorišćen u svrhu ostvarivanja javnog interesa“, poručuju iz ANEM-a i dodaju da i pored svih napora da se proces unapredi i zloupotrebe onemoguće, i dalje najveća rak rana čitavog procesa ostaju sastavi komisija, a samim tim i raspodela budžetskog novca.
„Pre svega, problematičnim načinom bodovanja kandidata za članove komisija u 2025. godini, napravljen je početni pogrešan korak, što je poslužilo kao osnov za kasnije manipulacije u formiranju komisija i raspodeli novca“, piše u saopštenju.
Najviše novca medijima bliskim vlasti
„Miljenici konkursnih komisija, provladini mediji, tabloidi koji kontinuirano krše novinarski Kodeks i dalje su među medijima koji su dobili najviše novca građana“, navodi se u analizi ANEM-a.
Kako ANEM tvrdi, najviše poena u ovogodišnjem procesu bodovanja kandidata dobili su medijski stručnjaci i kandidati novinarskih i medijskih udruženja bliskih vlasti, dok su predstavnici relevantnih medijskih i novinarskih udruženja ostajali po strani u najvećem broju slučajeva. I kada su bili izabrani u komisije, najčešće su bili u manjini, pa njihovo bodovanje projekata nije imalo velikog uticaja na konačnu raspodelu.
„Ovu projektnu godinu svakako su obeležili pojedini medijski stručnjaci, koji su, s obzirom na visok broj poena, imenovani u skoro svaku komisiju za koju su se prijavili, pa su tako neki od njih bili u više desetina komisija. Ako se tome doda imenovanje u komisiju još po najmanje jednog predstavnika udruženja i asocijacija čija je jedina aktivnost imenovanje članova u komisije, a ne zaštita novinara i unapređenje profesije, dolazimo do, u najmanju ruku, problematičnih rezultata konkursa, prikazanih u ovoj analizi“, navodi se u saopštenju.
Iako je Zakonom iz 2023. godine promenjen sistem prijave u komisije, pa i bodovanja, vlast je ipak pronašla način da i u ovakvom sistemu prednost pruži ovim predstavnicima udruženja, osiguravajući tako raspodelu sredstava medijima bliskim njoj, tvrdi ANEM.
Državna pomoć bez kontrole i ograničenja
Uredbu o državnoj pomoći male vrednosti (Uredba de minimis), na osnovu koje su se ranije raspisivali medijski konkursi, zamenjuje nova, bez ograničenja gornje granice državne pomoći, definisanu kao „pomoć male vrednosti“, piše Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS).
Prema pisanju NUNS-a, nakon što su pojedini mediji i organizacije upozoravali da se Uredba de minimis krši, Vlada Srbije je reagovala – ali ne tako što je obezbedila poštovanje propisa, već tako što je propise promenila.
Uredba de minimis je sada je ukinuta za sve vrste medija i na taj način, otklonjena je zakonska prepreka za višegodišnje višemilionsko (su)finansiranje medija poput Dnevnika ili RTV Novi Pazar, bez obzira na to što takva praksa narušava princip ravnopravnosti i pravičnosti u dodeli sredstava iz javnih fondova, navodi NUNS.
Projektno sufinansiranje u oblasti javnog interesa vraćeno je nekoliko koraka unazad
Relevantna novinarska i medijska udruženja i ove godine su pomno pratila proces projektnog sufinansiranja, ali, nažalost, kao i ranijih godina, stavovi, apeli i reagovanja ovih asocijacija na nepravilnosti uglavnom nisu imale efekta, navodi se u saopštenju.
„Projektnu godinu za nama svakako je obeležio i početak rada Jedinstvenog informacionog sistema, ali takođe u pravcu koji nije doveo do toga da se projektni ciklus poboljša i olakša, već suprotno. Lošim tehničkim rešenjima omogućeno je, slučajno ili namerno, da transparentnost ovog procesa bude na niskom nivou, zakomplikovana dugim procedurama, dodatnom dokumentacijom, skrivenim menjanjem podataka, datuma i dokumentacije, slabom komunikacijom sa tehničkom podrškom i sveopštim, može se slobodno reći, maltretiranjem svih učesnika u procesu“, piše ANEM.
Kako iz ANEM-a tvrde, projektno sufinansiranje proizvodnje medijskih sadržaja u oblasti javnog interesa u ovoj godini vraćeno je nekoliko koraka unazad.
„Kako bi se ovaj proces unapredio i kako bi on ispunio svoju suštinu, neophodna je pre svega,politička volja, a onda i ozbiljno analiziranje i izmena postojeće regulative – Zakona i Pravilnika, kako bi se izbegle zloupotrebe koje su se javljale i ove godine“, zaključuje se.
Cela analiza dostupna je na ovom linku.
A.G.A.
