Podaci ovih organizacija predstavljeni u Izveštaju koji obuhvata analizu 2020-2024 godine, pokazuju da ljudi koji žive u zemljama sa niskim prihodima, nestabilnim kontekstima, ruralnim zajednicama, ali i deca i manjinske etničke grupe se suočavaju sa najvećim razlikama.
Izveštaj pokazuje da je potrošnja flaširane vode u porastu u Srbiji, što ukazuje na potencijalno smanjenje dostupnosti pijaće vode iz česme. Prema podacima inicijative Pravo na vodu desetine gradova i sela, koja su više pogođena, bez čiste pijaće vode kao osnovnog uslova za život.
Podaci ove inicijative pokazuju da su razlozi velika suša, sve manji vodostaji i zanemarena vodna infrastruktura koja je u sve lošijem stanju pa je samo tokom juna, jula i avgusta prijavljeno je 108 lokacija iz svih krajeva zemlje – od severa Vojvodine do juga Srbije.
Kako je navedeno u analizi ove inicijative, „Srbija se nalazi u delu Evrope koji je najteže pogođen klimatskim promenama, a situaciju dodatno otežava to što se mere prilagođavanja ne sprovode blagovremeno ili uopšte. Dugotrajna suša je činjenica, ali za ovakvo stanje u vodosnabdevanju odgovornost leži pre svega u lošem planiranju, neulaganju, nesprovođenju propisa i promašenim političkim odlukama.“
„Objašnjenja zvaničnika najčešće govore o suši i ‘nenamenskoj potrošnji’ – navodnjavanju bašti ili punjenju bazena. Međutim, istina je da ovde problem nije samo nebo bez kiše, već i to što projekti rekonstrukcije stoje zarobljeni u fiokama. Krave i konji sa Rakoša se oslanjaju na donacije na društvenim mrežama, građani jure cisterne koje kruže selima, dok vlasti obećavaju ‘sveobuhvatna rešenja’ već dvadeset godina“, navodi se u analizi.
I.P.
