Poruka skupa je jasna: ovo nisu nesreće, već posledice sistema koji ne postoji.
Skup će 17. septembra obeležiti: svedočenja porodica, govor predsednika pokreta MERI, i iznošenje jasnih zahteva prema državi, performans, čitanje pisma deteta koje je izgubilo majku, puštanje belih golubova i hor. „Ovo nisu romani niti dramatizacije. Ovo su svedočanstva o sistemu koji je ostavljao ljude da umiru — bez šanse, bez pomoći, bez odgovora. I bez odgovornosti“, poručuju iz pokreta MERI.
Pokret MERI zahteva: reviziju svih izveštaja tzv. vanrednih kontrola smrti zbog neizlaska ili kašnjenja hitne pomoći; hitno donošenje podzakonskih akata i protokola o radu hitne pomoći; zabranu komercijalnih angažmana ekipa hitne pomoći dok građani čekaju i smenu rukovodstva Zavoda za hitnu pomoć Beograd zbog zloupotreba i nesavesnog rada.
„U zemlji u kojoj pravo na život nema napisana pravila, svaki poziv na 194 postaje lutrija. Pravo na život nije privilegija – ono je temelj svake države. Na ovom skupu govoriće porodice koje svedoče da je država to pravo uskratila“, poručuju iz pokreta Pravo na život – MERI.
Brojke koje govore: Beograd 2020–2024
U Beogradu je između 2020. i 2024. zabeleženo:
- 2.248.553 ostvarenih poziva na broj 194
- 449.716 terenskih intervencija
- 1.798.837 poziva na koje ekipa nije izašla
- 17.704 smrtna slučaja
Kako iz pokreta MERI pišu, u svim izveštajima „vanrednih kontrola“ stoji ista rečenica: „Nije bilo propusta.“
„Kako može da ,nema propusta’ u gradu gde osam od deset poziva ne dobije ekipu, a hiljade ljudi umiru? To nije istraga. To je farsa“, navodi se.
Pravni vakuumi – izgubljeni životi
Zakonom je bilo propisano da ministar zdravlja do oktobra 2020. godine donese podzakonske akte o organizaciji i načinu rada hitne pomoći. Ti akti nisu doneti. Kako iz pokreta MERI navode, zbog tog pravnog vakuuma:
Ne postoje obavezujući protokoli kada i kome se mora poslati ekipa, pa se odluke donose proizvoljno, po subjektivnim procenama dispečera; trećina teritorije Srbije uopšte nema službu hitne pomoći; ostavljen je prostor da se javni resursi, bez jasne granice između javnog interesa i profita, koriste za komercijalne usluge; odgovornost se ne može utvrditi jer ne postoji jasno pravilo koje bi reklo šta je ispravno, a šta ne.
A.G.A.
