Štrajk 22. septembra zaustavio je Italiju. Na dan „generalnog štrajka“, u Italiji je na ulice možda izašlo stotine hiljada a možda i milioni, u zavisnosti od procena — ali činjenica je da ovakvi protesti nisu viđeni decenijama. Počevši od lučkih radnika i studenata koji su glasno rekli da će blokirati celu državu ukoliko se bilo šta desi Sumud flotili koja putuje sa humanitarnom pomoći ka Gazi, u Italiji je došlo do mobilizacije kakva je uzdrmala vlast i ohrabrila narod.
To nije kraj. Studenti i radnici najavljuju dalju mobilizaciju, nove štrajkove i pripremaju se za „totalnu blokadu“. Razgovarali smo sa troje studenata iz Torina o tome kako su studenti organizovani, ko je sve uključen u pokret i kakva je njegova perspektiva.
Štrajk kao prekretnica
Italijanski mediji su štrajk 22. septembra opisivali kao presedan u društvenoj mobilizaciji, kakav nije viđen čak četrdeset godina. Vrlo brzo, italijanske vlasti su poslale mornaricu kako bi pomogla aktivistima koji se nalaze na flotili Sumud, o čemu smo pisali na Mašini.
Kako saznajemo, ovo neće biti poslednji „generalni štrajk“. Italijanski studenti objavili su na društvenim mrežama da se mobilizacija nastavlja i da su u toku pripreme da se „blokira sve“. Studenti i radnici se svakodnevno sastaju i dogovaraju o daljim koracima.
Lučki radnici iz cele Evrope okupiće se u Đenovi, u Italiji, u petak i subotu kako bi uskladili napore da blokiraju isporuke oružja koje bi moglo biti upotrebljeno u Gazi — ali ova inicijativa mogla bi da preraste u mnogo širi trgovinski bojkot Izraela, piše Politico.
Italijanski sindikat USB ugostiće sindikalce iz luka u Španiji, Francuskoj, Grčkoj, Kipru, Maroku i Nemačkoj kako bi dogovorili o zajedničkoj strategiji.
„To bi moglo značiti usklađene industrijske akcije u evropskim lukama, ne samo protiv oružja, već i protiv sve robe namenjene Izraelu“, rekao je Frančesko Staćioli iz sindikata USB.
Jovana Marjanović, studentkinja Univerziteta u Torinu, za Mašinu potvrđuje da je 22. septembra u Italiji sve stalo. Prema njenim rečima, nije radio gradski prevoz (ili je radio sa ometanjima), nisu radili fakulteti, kao ni mnogi drugi sektori društva koji su odlučili da pristupe protestu i pokažu podršku. Podsetimo i da su najveće luke bile blokirane što je značajno usporilo protok robe.
„Verujem da će biti još ovakvih protesta. Možda ne odmah iste razmere ali svakako će se ponoviti u sličnom obliku rekla bih. Italijanska javnost, a naročito studenti, protestuju i iskazuju nesaglasnost sa potezima Izraela i sopstvene vlade, već dve godine na različite načine gotovo svake nedelje. Što se tiče očekivanja rekla bih da ona jesu ispunjena u smislu količine podrške, ali da nažalost svi znamo da protesti u skorije vreme neće izazvati željene efekte na globalnom nivou“, smatra Marjanović.
Italijanski političari su posle ponedeljka 22. septembra počeli veoma da se brinu za moguće buduće proteste, tvrdi studentkinja iz Torina i aktivistkinja političke mreže Sport popolare (Narodni sport) koja je iz bezbednosnih razloga tražila da ostane anonimna.
Snaga pokreta leži u ujedinjenosti
Studentkinja iz Torina koja je odabrala da ostane anonimna, za Mašinu ističe važnost štrajka 22. septembra i doprinos koji je on imao u ujedninjenju društvenih grupa u Italiji.
„Po mom mišljenju, snaga ovog pokreta je upravo ujedninjenost između generacija, studenata, radnika, sindikata“, za Mašinu navodi studentkinja iz Torina. Pod generacijama naša sagovornica misli na starije generacije Italijana i one čiji su roditelji iz drugih zemalja došli u Italiju. Pokretu su su se pridružile i ekološke organizacije, religijska udruženja, organizacije mladih Palestinaca, arapska udruženja…
Prema njenim rečima, poslednjih godina je vidljiva sve veća rešresija prema političkim pokretima. Zatvorske kazne se služe i zbog upotrebe megafona na protestima, a kako naša sagovornica ističe, kriminalizuje se svaka vrsta političkog organizovanja.
Najskorija akcija građanki i građana Torina je blokada železničke stanice Porta Suza zbog napada na Globalnu Sumud flotilu. Tada je u Torinu bilo oko 30.000 ljudi prema njenoj proceni, a do večeri je blokiran i autoput.
„To što sam vidjela je nova sreća, nova pozitivna energija vezana za političke proteste koja je veoma nedostajala u Italiji. Osnažene su veze u društvu. Tu snagu smo dobili od ujedinjenosti između studenta i radnika – protiv sile i vlasti koja je definitivno kriva za naoružavanje Izraela, kao što je i srpska vlast“, zaključuje studentkinja.
Za i protiv nasilja
Jasna je određena podela među građanima u vezi sa metodom protesta – dok su jedni isključivo za mirne proteste, drugi smatraju da je svaka vrsta protesta u ovom trenutku opravdana i legitimna.
Marjanović za Mašinu kaže da je šteta što su u pojedinim gradovima protesti postali nasilni budući da se održavaju prvenstveno u znak mira, solidarnosti i podrške.
„Mislim da ova kontradiktornost samo ide u prilog onima protiv čijih odluka se borimo i koje opominjemo, te da će režim sa radošću iskoristiti nasilje da potvrdi sopstvene narativne i stavove i dodatno demonstrira moć“, ističe Marjanović.
U Milanu je došlo do incidenata 22. septembra kada su demonstranti razbili nekoliko izloga unutar železničke stanice, na šta su fokus stavili italijanski političari poput premijerke Đorđe Meloni, o čemu smo ranije pisali na Mašini. Meloni je tada građanke i građane koji su protestovali nazvala „lažnim demonstrantima i huliganima“.
Kako su organizovani studenti u Italiji
„Studenti igraju veliku ulogu u protestima, kako u održavanju tako i u podržavanju“, za Mašinu kaže Marjanović.
Student iz Torina koji je aktivan u protestima, a koji je odabrao da ostane anoniman, za Mašinu objašnjava na koji način su studenti i srednjoškolci u Italiji organizovani.
„Pre svega treba napraviti razliku između srednjoškolaca i univerzitetskih studenata. Što se tiče Torina – ali mislim da je slično i u drugim velikim gradovima – postoje đačke skupštine na gradskom nivou. One se sastoje od raznih kolektiva srednjoškolaca, različitih organizacija ali i nezavisnih grupa koje se koordinišu između gimnazija kako bi učestvovali i organizovali mobilizacije. Postoje i širi gradski odbori koji vode tu organizaciju; slično je, rekao bih, kao u u Srbiji“, kaže student iz Torina.
Univerzitetski studenti, osim univerzitetskih skupština, u Torinu učestvuju i u „Koordinamentu Torino za Gazu“, koji okuplja sve aktivne i angažovane grupe u Torinu – između ostalih Non Una di Meno, Sport popolare, društvene centre, džamije, porodice, a posebno mlade Palestince. Studenti su širom Italije na sličan način organizovani u saradnji sa različitim aktivističkim grupama.
Cambiarre rotta je organizacija koja se u italijanskim medijima često pominje kao organizator propalestinskih protesta. Marjanović ističe da je ona jedan od dva velika kolektiva komunističke orijentacije – kao i Opposizione Studentesca d’Alternativa,, i da je ona među pokretačima i organizatorima velikog dela protesta.
Student iz Torina sa kojim smo razgovarali smatra da se oni ipak ne mogu nazvati glavnim organizatorima.
„To je samo jedna od raznih grupa koje se angažuju za palestinsko pitanje. U nekim gradovima imaju veći uticaj, u drugim manji, ali ne može se reći da su protesti za Palestinu njihovi“, ističe student iz Torina.
Kako studentkinja sa kojom smo razgovarali dodaje, nešto što je normalno za Italiju a veoma je različito od Srbije je što u današnjem pokretu u Italiji ima organizacija, asocijacija i kolektiva koji su vezani i koji se identifikuju sa skvotovima. Dakle, društveni i kulturni centri su uglavnom okupirani nelegalno i blokirani nelegalno. To su zgrade ili stanovi koji su pod okupacijom od deset do trideset godina. Ljudi tu žive, rade, organizuju se.
Blokade fakultete – sličnosti sa Srbijom
Da li studenti u Italiji mogu blokirati univerzitete? Naš sagovornik kaže – da, jer su to već radili.
„Prošle godine je u Torinu i na Politehničkom fakultetu i na Univerzitetu, skoro celu godinu trajala studentska okupacija. Blokirana je i Sapijenca u Rimu, dakle mogu i rade to. Trenutno u Torinu postoji, makar delimično zbog Palestine, blokada nastave na odeljenju za Kulturu, politiku i društvo (CPS) i neki delovi univerziteta zauzimaju stav povodom palestinskog pitanja. Nedavno je tokom opšteg štrajka blokiran i kampus Einauidi“, za Mašinu navodi student iz Italije.
Fakulteti često bivaju blokirani na različite načine, nekad parcijalno nekad potpuno, dodaje Marjanović.
„Prošle godine su ljudi kampovali odnosno noćili na fakultetima kao i Srbiji. Principi blokade su isti, mislim da se i ovde vrlo često odluke donose plenumski ali nije bilo blokade u srazmeri u kojoj kod nas, barem ne od kad sam ja ovde“, za Mašinu navodi Marjanović.
Kada je u pitanju odgovor univerziteta na trenutne proteste, student iz Torina kaže da ima „mnogo lepih izjava“, a malo konkretnih akcija, osim na nekim manjim odeljenjima.
Perspektiva protesta
Student iz Torina za Mašinu kaže da protesti idu u pozitivnom smeru.
„Već nekoliko godina „Coordinamento Torino per Gaza“ vrlo dobro radi na kolektivnoj senzibilizaciji i na izvlačenju ljudi na ulice, pokazujući šta znači mobilisati se za intersekcionalne borbe. Trenutno ima mnogo prostora za pitanja koja su pokrenuli radnici iz Đenove, livornski lučki radnici, za štrajkove – činjenica da su se radnici tako snažno povezali sa studentima je vrlo pozitivna“, ističe naš sagovornik.
Jedinstven pravac možda ne postoji, kako su protesti i blokade vrlo heterogeni. Jedina poveznica je zajednički cilj – privlačenje pažnje i reakcija vlasti povodom genocida u Gazi i bezbednosti Sumud flotile.
