Doslovce isto – takvo je bilo saopštenje Fon der Lajen i Košte nakon radne večere sa Vučićem u zgradi EK u Briselu. Kako je predočeno javnosti, teme razgovora su se zasnivale na evropskom putu Srbije, odnosno poboljšanju vladavine prava i slobode medija, te energetske stabilnosti zemlje – drugim rečima, smanjenje zavisnosti od ruskog gasa.
„Razgovarali smo o važnosti ubrzanja reformi, posebno u oblastima vladavine prava i slobode medija. Istakli smo da je proširenje geostrateški imperativ i da je neophodno da se Srbija dodatno uskladi sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU. Takođe smo pozdravili korake Srbije ka diversifikaciji izvora i pravaca snabdevanja energijom i smanjenju zavisnosti od Rusije, čija je nepouzdanost više puta dokazana“, saopštili su evropski zvaničnici, te dodali kako je Evropa dosledno pokazivala solidarnost sa Srbijom kroz velika ulaganja u energetsku infrastrukturu i podršku ranjivim domaćinstvima.
„Ostajemo potpuno posvećeni tome da vidimo demokratsku Srbiju u EU. Možete računati na našu podršku“, poručili su Fon der Lajen i Košta.
Kako je izjavio sam Vučić, on je evropskim zvaničnicima predočio probleme s kojima se susreće Srbija, u vidi energetske stabilnosti, odnosno pitanje Naftne industrije Srbije (NIS), te napomenuo da je pitanje trenutka kada će stići upozorenje za sekundarne sankcije od Sjedinjenih Američkih Država (SAD).
„Iskreno, zadovoljan sam tokom, načinom, tonom razgovora, posebno oko energetske situacije u kojoj nama već danas nije lako, a samo će biti teže svakog narednog dana. Već je prošlo 61 ili 62 dana od kada nijednu kap nafte nismo dobili u našu rafineriju i pitanje je samo kad će stići upozorenje za sekundarne sankcije za centralnu banku i banke, a onda nastaju tek pravi problemi“, izjavio je Vučić na konferenciji za novinare.
Prevod s briselskog na srpski
Iako predsednik države ističe da je zadovoljan tokom razgovora, sama saopštenja Fon der Lajen i Košte pak ukazuju na malo drugačiju realnost. Drugim rečima, kao i tokom prethodnih nekoliko sastanaka sa evropskim zvaničnicima, šumovi iz Brisela kada je reč o zvaničnom Beogradu su se znatno pooštrili, barem otkako su počeli studentski protesti.
Podsećamo, kako je svojevremeno potpredsednica Foruma za međunarodne odnose Evropskog pokreta Branka Latinović u razgovoru za Mašinu istakla, a uoči zvanične posete Fon der Lajen Srbiji u oktobru, ton EU prema Srbiji se itekako promenio.
„Za očekivati je da Ursula fon der Lajen kao ozbiljna političarka ne može da bude imuna na sve navedeno, na sva reagovanja koja postoje u samim evropskim institucijama, odnosno pre svega u Evropskom parlamentu, te odjeka u javnosti. Jednostavno, očekujem da će ona i na zvaničan način predočiti javnosti u Srbiji nezadovoljstvo Evropske unije u vezi trenutnog stanja u srpskom društvu, te na neki način ukori zvaničnike zbog zastoja na evropskom putu. I tu nije samo pitanje tehničko zadovoljavanje uslova, već i posvećenost evropskim vrednostima, poput vladavini prava i poštovanje ljudskih prava. Srbija zaista mora mnogo napora da uloži na tom putu, da ima adekvatne kadrove, političku volju, odlučnost i posvećenost“, zaključuje Latinović.
Uzimajući u obzir prethodno navedeno, Srđan Majstorović, predsednik Upravnog odbora Centra za evropske politike, na društvenoj mreži Iks ponudio je „prevod“ sa briselskog jezika iliti diplomatskog rečnika, odnosno saopštenja evropskih zvaničnika. Njegovo tumačenje istih je, gle čuda, itekako nepovoljnije po Srbiju u odnosu na ono što je predočio sam Vučić.
„Drago mi je što smo se sreli…“, sam početak saopštenja Majstorović prevodi u kontekstu da nema ništa novo za prijaviti, odnosno da se ništa epohalno nije dogodilo tokom prethodnog perioda kada je Srbija u pitanju.
„…važnost ubrzanja reformi…“, po Majstoroviću znači da nije bilo dovoljnog napretka koji se od strane EU očekivao u oblastima vladavine prava i slobode medija u Srbiji.
„… potreba da se Srbija dalje uskladi sa evropskom spoljnom i bezbednosnom politikom…“, znači da režim u Srbiji i dalje ne prepoznaje koliko je bitno biti pouzdan partner EU u vreme geopolitičkog zemljotresa u Evropi, ocenjuje Majstorović na Iksu.
„… pozdravlja korake Srbije za diverzifikaciju svojih izvora energije…“, znači da je krajnje vreme da se prekinu energetske veze sa Rusijom, napisao je Majstorović.
U daljem tumačenju, odnosno dela u kojem su Fon der Lajen i Košta naveli da je „Evropa stalno pokazivala solidarnost sa Srijom…“, Majstorović čita kao poruku građanima Srbije da mogu da računaju na podršku EU u obezbeđivanju snabdevanja energijom.
„Ostajemo potpuno posvećeni tome da vidimo demokratsku Srbiju u EU…“ znači da je aktuelni režim izgubio legitimitet da sebe naziva demokratskim i da su pre nastavka procesa pristupanja neophodne demokratske promene, smatra Majstorović.
Bojana Selaković, koordinatorka Nacionalnog konventa za EU, takođe je reagovala na saopštenja Fon der Lajen i Košte, te je sličnog razmišlja kao i Majstorović.
„Svako može da razume ovu poruku kako želi. Ja, na primer: da Evropska unija ne odustaje od Srbije i podrške Srbiji, ali da samo demokratska Srbija može biti deo Evropske unije. Ne ova i ovakva Srbija. Dakle, Srbija je ta koja treba da izabere“, napisala je Selaković na Iksu.
Tražeći izlaz iz sopstvene zamke
Minić za Mašinu ističe da je Vučić krenuo u Brisel sa velikim idejama, važnim porukama i optimističkim najavama domaćoj javnosti.
„Tamo se založio da sve zapadnobalkanske zemlje uđu zajedno u EU, jer je to dobro rešenje koje bi imalo veliki geopolitički efekat, ne podrazumeva nadmetanje, surevnjivost itd. Tu ideju, koja je predstavljala svojevrsnu opstrukciju Crne Gore i Albanije, kao najuspešnijih kandidata za članstvo iz regiona, svi su prećutali, osim predsednika crnogorske Vlada, koji je ideju pozdravio, uz komentar da će čekati Srbiju u EU od 2028. godine, kada ona bude ispunila sve neophodne uslove za članstvo“, objašnjava Minić.
Kako dalje navodi sagovornica Mašine, da bi poseta dobila zagonetnu dimenziju i neki upečatljiv sadržaj koji je izostao, na konferenciji za medije je predsednik najavio da nosi poruku „iz Moskve“, koju nije uspeo da saopšti pošto ga je predsednica EK odlučno prekinula zbog neprimerenosti mesta za takva iznenađenja. Tako, dodaje Minić, još nismo saznali da li je i čemu srpski predsednik poslužio kao glasnik.
„Za domaću publiku, uprkos tvrdnjama predsednika kako baš lepo napredujemo, ispunjavamo reformsku agendu i očekujemo nagradu u vidu otvaranja pregovaračkog Klastera 3, odgovor je bio da se ne vidi napredak u medijskim slobodama, vladavini prava i usaglašavanju sa Zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom Evropske unije, što podrazumeva uvođenje sankcija Rusiji“, rekla je Minić.
Za kraj, ona navodi kako još nisu poznati svi detalji razgovora o dramatičnoj situaciji u energetskom sektoru, u kome uprkos upozorenjima i ponudama koje su dobijane i pre rata u Ukrajini da Srbija diversifikuje izvore i puteve snabdevanja naftom i gasom, ona je uporno birala punu energetsku zavisnost od Rusije u ovim energentima.
„Zemlje koje su bile u još težoj situaciji od Srbije, kao što je Moldavija, na primer, uspele su da izađu iz te klopke, dok je Srbija svojevoljno izabrala da u njoj ostane. Tokom svoje posete Beogradu, pre dva meseca, predsednica Evropske komisije je ponudila pomoć, ali do javnosti nisu došle nikakve vesti da je Srbija bilo šta konkretno preduzela da bi tu ponudu iskoristila. Sada više nema vremena. Izgradnja infrastrukture koja bi u prenosu ovih energenata Srbiju bolje povezala sa susedima i oslobodila ruske naftne i gasne ’omče’, zahteva vreme. Dugoročni gasni sporazum, koji bi do 2027. godine zaštitio Srbiju, ne postoji. Rusija se nije izjasnila oko rešavanja vlasništva NIS-a, a sekundarne sankcije bankarskog sektora vise nad glavom. Uobičajeno, Rusija nije htela da pomogne Srbiji. Imajući u vidu teško ratno stradanje naftne i gasne infrastrukture u Rusiji u poslednje vreme, uskoro možda i da hoće to više neće biti lako ostvarivo. Daleko su Kina i Amerika, a Evropa nudi jedini izlaz. O svemu tome je trebalo još odavno razmišljati. A da je evropska putanja bila stvarni izbor Srbije svih ovih godina, ova zamka bi bar velikim delom bila izbegnuta“, zaključuje Minić.
M.B.
