Izložba se sastoji od preko 170 dela: slika, grafika, crteža, tapiserija, murala, plakata, ilustracija knjiga, skulptura, dizajna tepiha koji u zbiru čine prvu ikad priređenu muzejsku retrospektivu Lazara Vujaklije.
Prisutnima su se obratili dr Ivana Bašičević Antić, direktorka Muzeja naivne i marginalne umetnosti u Jagodini, i kustosi izložbe Danica Đorđević Janković i Vladimir Korokuš.
„Iako živimo u vremenu kada se svetska umetnička scena izmenila i ta duboka granica između akademskih i neakademskih umetnika se u velikoj meri počela gubiti, u našoj kulturnoj sredini još uvek je primetan strah ispunjen pitanjem kako da se ta podela premosti. Samim time što nije bilo savremenijih analiza Vujaklijinog opusa, njegova interpretacija, predstavlja složen poduhvat. Nov pogled na tu umetnost, neopterećen prošlošću, doneli su mladi kustosi našeg muzeja Danica Đorđević Janković i Vladimir Kokoruš”, istakla je direktorka Muzeja naivne i marginalne umetnosti.
Umesto linearnog, hronološkog prikaza, postavka je organizovana u šest tematskih celina: Dišanovski gest – u kojoj se ispituje čin samocitiranja kao strategija autorstva; Aproprijacija, koja promišlja prisvajanje kao metod preosmišljavanja vizuelnih uzora; Anticipacija, kao iskaz protesta prema kanonu modernizma i svojevrsni dekolonijalni impuls; Ambivalentnost, kroz shvatanje umetnosti kao prostor preispitivanja; Anahroničnost – u kojoj je prošlost aktivirana u savremenosti; i Demokratizacija umetnosti, u kojoj se umetnost ispoljava kao zajednički prostor iskustva. Na taj način, kustoski koncept izložbe reartikuliše njegov misaoni i stvaralački prostor, predstavljajući slikarstvo kao proces otpora i samopropitivanja.
Izložba je realizovana u saradnji sa dvadeset muzeja i institucija kulture, a prati je bogato ilustrovana monografija sa kritičkim tekstovima dr Ivane Bašičević Antić, Danice Đorđević Janković i dr Branislava Dimitrijevića, koja će biti objavljena tokom trajanja postavke.
Uz monografiju, izložba donosi i ekskluzivno rekonstruisanje Vujaklijinog prvog murala, koji je posebno za ovu priliku realizovala Darinka Pop-Mitić. Postavka takođe obuhvata bogat audio-vizuelni materijal, kako arhivski tako i namenski produciran, čime se dokumentuju i predstavljaju i umetnikovi manje poznati ili teže dostupni radovi u javnim prostorima i enterijerima – od reprezentativnih ambijenata Palate Srbija do jedine sačuvane skulpture Lazara Vujaklije u krugu fabrike „Prvi maj” Pirot.
Izložba je otvorena do 24. maja 2026. godine.
A.G.A.
