Danas od 10 časova počinje glavni pretres u slučaju „Generalštab“. Studenti i ostali građani se od 9.30 okupljaju ispred Specijalnog suda kako bi ispratili suđenje.
Javni tužilac za organizovani kriminal podneo je optužni predlog protiv ministra kulture Nikole Selakovića i još troje visokih funkcionera zbog sumnje da su zloupotrebom službenog položaja i falsifikovanjem službenih isprava naneli štetu kulturnom nasleđu Republike Srbije. Predložene kazne iznose godinu i po do tri godine zatvora.
Docent na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu (FPU), Nemanja Smičiklas, ističe važnost današnjeg suđenja.
„Moje lično mišljenje je da je ovo suđenje lakmus papir za Tužilaštvo i ovu vlast zajedno. Više puta sam ponovio da je u osnovi Generalštab isto što je i nadstrešnica u Novom Sadu, ali na sreću bez žrtava. Osnova je ista, prekršen Ustav i zakon, korupcija u svom najogoljenijem obliku, ista retorika vlasti, piramidalni sistem odgovornosti koji vodi do vrha države“, navodi Smičiklas.
Razlika je u tome što je sve te radnje u slučaju Generalštaba lakše dokazati, smatra sagovornik Mašine i dodaje da je razlog tome što je manje učesnika i „čistije je“.
„Nema nebrojeno mnogo aktera, sa još ko zna koliko ,pod-aktera’ i nema žrtava, što u mnogome olakšava rad TOK-a. Uspeh ili neuspeh ovog suđenja će pokazati smer u kome idemo i možda podcrtati našu dalju sudbinu kao naroda i države. Vlast će učiniti sve da do optužnice ne dođe ili ako ipak dođe da preduzme sve mere za saniranje posledica. To već radi kroz javne istupe predsednika i ministra u kojima negiraju sve dokaze vezane za slučaj Generalštaba, spinuju priču i predstavljaju optužene kao heroje koji rade dobro za državu i sve nas, dok one koji se protive rušenju kulturnog nasleđa proglašavaju za strane plaćenike i domaće izdajnike koji samo žele da država propadne. Država to radi i kroz usvajanje takozvanih Mrdićevih zakona. Ona to radi kroz opstrukciju pravosuđa, policije i na sve druge načine kojih se seti. Radi to grubo i bez pardona, ne skrivajući više svoju nameru da ovo suđenje opstruiše i obesmisli“, smatra Smičiklas.
Dokazi u ovom slučaju su veoma jasni i nedvosmisleni, smatra profesor.
„Imamo i direktno priznanje da je krivično delo počinjeno. Da se nalazimo u pravnoj državi suđenje sa ovakvim dokazima bilo bi završeno pre nego što bi počelo a akteri bi se već nalazili na odsluženju kazne. S obzirom u kakvoj državi živimo za sada možemo biti samo pesimisti da će doći do nekog velikog iznenađenja. Slučaj Generalštab podriva vlast na toliko nivoa da će ona uraditi sve da se sačuva na svojim, trenutno, veoma krhkim nogama“, za Mašinu navodi Smičiklas.
Služba zaštite – „banda koju treba rasturiti“
Zaposleni u Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture se nalaze pod konstantnom presijom, kaže Smičiklas.
„Uglavnom ona dolazi sa vrha, iz Ministarstva kulture. Uskraćuje im se pravo na rad kroz uvezani sistem dva ministarstva, kulture i finansija. To je već razrađena igra u kojoj Ministarstvo kulture opredeli sredstava za izvođenje konzervatorsko restauratorskih radova, a onda ih Ministarstvo finansija ne odobri pa se ta sredstva na kraju godine vraćaju u budžet a zaposleni u zavodu se predstavljaju kao neradnici i kočničari zaštite kulturnog nasleđa“, objašnjava naš sagovornik.
Pored ovakvih postoje i drugi pritisci na njih.
Smičiklas podseća na konstantna insistiranja ministra da se neki poslovi rade iako ne postoji konkretna potreba za njima.
„Primeri su izgradnje u okviru spomenika kulture umesto da se izvode radovi na zaštiti. Jedna od, naizgled benignih, situacija koja izuzetno loše utiče na zaposlene i stvara osećaj nemoći i neverice je i prisustvo optuženog v.d. direktora Gorana Vasića koji je bez obzira na optužnicu i priznanje zločina, a potpuno u suprotnosti sa zakonom vraćen na posao“, ističe Smičiklas.
Pritisak je pojačan onog trenutka kada je podignuta optužnica u slučaju Generalštab, kaže profesor.
„To je i prouzrokovalo možda najveći pritisak na zaposlene u poslednje vreme koji dolazi iz Doma Narodne skupštine kroz ekspoze ministra Selakovića u kome on više puta ponavlja da ,tu bandu treba rasturiti’ misleći na službu zaštite“, navodi Smičiklas.
Izjave tog tipa i izgovorene na taj način, tim „prizemnim jezikom“ upućuju na „neverovatnu količinu besa“ koji Selaković gaji ka službi zaštite, smatra profesor i dodaje da radnicima i radnicama Zavoda nije lako da ostanu imuni na to.
„Zamislite samo kako izgleda raditi u okruženju gde vam dve direktno nadređene osobe, resorni ministar i v.d direktor, upućuju takve pretnje. Kako je raditi jedan veoma odgovoran posao kada morate da konstantno razmišljate o svojoj goloj egzistenciji? Mislim da je pritisak ogroman i da će sve što se dešava trenutno ostaviti dubok trag na kolegama koji rade u službi zaštite i brane kulturno nasleđe zarad svih nas“, zaključuje Smičiklas.
Više o mogućim posledicama ukidanja službi zaštite pročitajte u našem razgovoru sa konzervatorom i savetnikom u Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture, Desimirom Tanovićem.
A.G.A.
