Istraživanje ukazuje i na to da mediji često izveštavaju o pojedinačnim slučajevima bez šireg društvenog konteksta. Umesto da nasilje prema ženama predstave kao sistemski i društveni problem, mnogi tekstovi, kako se navodi u analizi, ostaju na nivou izolovanih incidenata, bez objašnjenja uzroka i posledica rodno zasnovanog nasilja. Takav pristup može dovesti do pogrešne percepcije javnosti i umanjiti razumevanje ozbiljnosti ovog problema.
Sociološkinja, istraživačica i članica grupe Novinarke protiv nasilja prema ženama Hristina Cvetinčanin Knežević kaže da samo 5% medijskih objava uzima u obzir širi kontekst nasilja prema ženama i bavi se fenomenološkim pristupom kada je u pitanju ova tema.
„Važno je naglasiti da je senzacionalizam i dalje izuzetno prisutan, čak i u samim naslovima, tako da je više od polovine naslova imalo neku odliku senzacionalizma i tabloidizacije. Kada je reč o edukativnim funkcijama medija, mediji je nisu ispunili zato što su vesti o nasilju prema ženama pisane kao vesti panike, a ne kao jednim duboko, društvenom i fenomenološkom problemu koji društvo može da reši“, dodaje ona.
Međutim, kako ističe, nije sve tako crno. U odnosu na medijske sadržaje iz 2019. godine uočen je jedan napredak u medijskom izveštavanju. Na prvom mestu, samo 5% medijskih naslova u 2024. godini je okrivljivao žrtve, dok je 2019. taj broj bio dvostruko veći, odnosno iznosio je 10%.
„Ono što je karakteristično jeste da mediji više ne opravdavaju nasilnika. 2019. godine svaka peta objava je iznalazila opravdanje za nasilje, dok u 2024. manje od 7% nalazi opravdanje. I možda najvažniji rezultat je da medijske objave i izveštaji o nasilju prema ženama više ne ismevaju nasilje. Ranije je to bilo dosta često, zapravo preko 15% medijskih izveštaja o nasilju je ili ismevalo nasilje ili ponižavalo ženu koja je nasilje iskusila na neki drugi način. Danas je taj procenat daleko manji, odnosno tri puta manji, i iznosi 5%“, navodi Cvetinčanin Knežević.
Ipak, kako je i sama Cvetinčanin Knežević istakla, autorke analize navode da je u pojedinim medijima primećen odgovorniji pristup temi, uz konsultovanje stručnjaka i organizacija koje se bave zaštitom žrtava.
Uprkos pomacima, autorke naglašavaju da je potrebno dodatno unaprediti način izveštavanja o nasilju prema ženama. One pozivaju novinare i urednike da doslednije primenjuju profesionalne standarde, etičke kodekse i smernice za izveštavanje o rodno zasnovanom nasilju, kako bi mediji doprineli informisanju javnosti, zaštiti žrtava i prevenciji nasilja, umesto njegovoj senzacionalizaciji.
A.Đ.
