Teško je zamisliti gore verzije od onih prethodnih, ali ni ovaj Nacrt nije zadovoljavajući, navodi Ilić.
Prethodni nacrti su predlagani dok su ministri policije bili Aleksandar Vulin, odnosno Bratislav Gašić i nailazili su na oštre kritike stručne javnosti.
Ni ovaj Nacrt ne rešava nijedan problem, već stvara nove, a dosta predloga iz njega je lošije u odnosu na prethodna zakonska rešenja, kada je reč o policijskim ovlašćenjima i ljudskim pravima, smatra Ilić.
Jedna od spornih tačaka je potencijalno ograničavanje prava na javna okupljanja.
Policija će, ukoliko ovaj Nacrt bude usvojen, zbog narušenog javnog reda i mira u većem obimu, moći da privremeno zabrani kretanje i okupljanje na određenim mestima do 15 dana sa mogućnošću produžavanja.
Ilić navodi da će policija procenjivati kada je javni red narušen u većem obimu, a problem je i to što za tu meru policije nije predviđena nikakva sudska kontrola.
„U tom slučaju građani ostaju bez zaštite svojih prava. U nekom redovnom stanju, vi kad hoćete da se okupite i kad vam policija to zabrani imate pravo i žalbe MUP-u i pravo sudske zaštite. Ovde toga ne da nema, nego će građani biti apsolutno pravno onemogućeni da štite svoju slobodu kretanja i okupljanja”, navodi Ilić i dodaje da ta mera liči na neke mere koje su postojale za vreme pandemije virusa korona.
Kaže da je u pitanju prerađena verzija postojećeg člana zakona za koji je policija tvrdila da bi ga primenila samo u slučaju nečeg poput kovid infekcije i širenja zaraznih bolesti, ali da se ovim Nacrtom ta mera proširuje i na narušavanje javnog reda i mira u većem obimu.
To, smatra Ilić, može da dovede do zloupotrebe policije zarad kršenja prava građana.
„A mi smo do sad mnogo puta videli kako je policija zloupotrebljena i instrumentalizovana od strane funkcionera izvršne vlasti. To se pre svega videlo puno puta u aktima, odlukama i ponašanju direktora policije”, kaže Ilić.
Biber-sprej će moći da se koristi i za pasivan otpor, ukoliko se usvoje ove izmene
Još jedna od spornih odredbi novog Nacrta Zakona o unutrašnjim poslovima jeste proširenje uslova za upotrebu takozvanog biber-spreja ili suzavca.
Do sada je zakonom bilo definisano da se on može koristiti samo pred izbijanje aktivnog otpora, odnosno ukoliko se neko fizički opire policiji, dok će, ukoliko se ove izmene usvoje, policija u buduće moći da ga koristi i za aktivan otpor – stajanje, sedenje i sl.
Upitan da li smo i do sada, iako nije bilo zakonskog osnova viđali takve slučajeva, Ilić navodi da jesmo, pogotovo od protesta 5. novembra 2024. godine.
Dodaje da je taj predlog podneta primedba i da su predstavnici Ministarstva unutrašnjih poslova na javnoj sednici rekli da će razmotriti izmene te odredbe.
Kada je reč o sredstvima prinude, Ilić navodi da je dodatan problem tu i atestiranje tih sredstava. Navodi da se zakonom ne definiše redovna kontrola tih sredstava kako bi postojalo uverenje da ona neće naneti nepredvidive štetne posledice po zdravlje građana na kojima se primenjuju.
To je problem i sa takozvanim zvučnim topom i CN gasom, za koji akademska zajednica u Novom Sadu tvrdi da je ispuštan na protestu 5. septembra u ovom gradu.
Nije definisano, navodi Ilić, do koje jačine mogu da budu tehničke sprave za prenos zvuka ili od kojih vrsta gasa mogu da budu hemijska sredstva koja se upotrebljavaju.
„Nacrt pominje da policija treba da se pridržava uputstva proizvođača. Ali ko nama garantuje da su ti proizvođači od kojih MUP nabavlja svoje tehničke specifikacije uskladili sa nekim evropskim ili nekim savremenim standardima zaštite”, navodi on.
Sužavanje prava građana i u slučaju poziva u policiju i razgovora u stanici
Predloženim izmenama policiji se daje mogućnost da građane poziva na razgovore u policiju bez pisanog obaveštenja, koje je do sada bilo neophodno, osim u izuzetnim slučajevima kada to nije moguće ili zbog hitnosti.
„Sada se briše ta izuzetnost i praktično se policiji ostavlja mogućnost da građane uvek pozivaju usmeno, što je opasno jer se građani mnogo sigurnije osećaju kad su im svi elementi poziva napisani u pisanom dokumentu, nego kada vam policajac to kaže preko telefona”, navodi Ilić.
Dodaje da je njemu potpuno nejasno zašto je izbrisano iz Zakona to da, kada se neko poziva da da izjavu u policiji u svojstvu osumnjičenog, mora da se obavesti da ima pravo na prisustvo advokata.
Novim Nacrtom nije uvedena ni obaveza snimanja policijskih intervjua, što je, kaže Ilić, preporuka međunarodnih organa – Evropskog komiteta za sprečavanje torture, Specijalnog izvestioca za torturu Ujedinjenih nacija i Komiteta protiv torture.
„To je ostavljeno kao neka fakultativna mogućnost, ali to oni godinama nama najavljuju da će jednog dana to biti uvedeno, ali taj dan nikako da dođe”, zaključuje.
„Policija vrši razne vrste ulaganja u opremu, nabavljala je i te čuvene LRAD-ove, stalno nekakva ulaganja u bezbednost ima, ali nikako da odvoji nešto malo novca koliko je potrebno da se u prostorijama gde se uzimaju iskazi od građana, stave kamere. Ne treba tu, bogzna kakva, oprema, ali očigledno nedostaje ta volja i to se vidi i u ovom nacrtu”, zaključuje on.
Kada je reč o policijskom zadržavanju, još jedan od problema koji nije obuhvaćen ovim Nacrtom je pitanje lekarskih pregleda, odnosno zabrana policijskim službenicima da prisustvuju pregledima.
To je opravdano, smatra Ilić, jedino u slučaju kada se lekar oseća ugroženo i tada treba omogućiti prisustvo policije.
„Ali ako to nije slučaj, ne postoji nijedan razlog zbog kojeg policijski službenici prisustvuju pregledu jer to obeshrabruje lica da prijave loše postupanje, a s druge strane se pokazalo u praksi da utiče na lekare, da oni ili ne evidentiraju iskaze lica o tome da su preživeli torturu ili menjaju kontekst. Vi kažete tukla me policija – on upiše da je pacijent naveo da je učestvovao u tuči.”
Prva Javna rasprava za aktuelni Nacrt ovog zakona organizovana je u Leskovcu početkom aprila, samo dan nakon što je poziv za nju uopšte objavljen. Od 20 dana, koliko treba da traje javna rasprava, osam je u aprilu bilo neradno.
D.S.
