Nacrt zakona o unutrašnjim poslovima u fazi je javne rasprave od 3. do 24. aprila. Ovaj zakon uređuje unutrašnje poslove, nadležnost i organizaciju Ministarstva unutrašnjih poslova i Policije, policijska ovlašćenja, mere i radnje, prava i dužnosti policijskih službenika i druga pitanja od značaja za obavljanje unutrašnjih poslova.
Kako se navodi na državnom sajtu eKonsultacije, u okviru javne rasprave o Nacrtu zakona o unutrašnjim poslovima planirana su tri okrugla stola.
Prvi je već održan u Leskovcu 3. aprila, drugi u Beogradu 7. apila a treći će se održati u Subotici, 17. aprila od 9 do 13 časova, u Velikoj većnici Gradske kuće u Subotici, ul. Trg Slobode br. 1.
Kako smo ranije pisali na Mašini, prethodni Nacrt zakona o unutrašnjim poslovima povučen je nakon oštrog protivljenja javnosti. Glavne zamerke organizacija civilnog društva, stručnjaka i građana tada su se ticale mogućnosti uvođenja masovnog biometrijskog nadzora, kao i uvođenja sankcija za objavljivanje podataka o službenom licu koje primenjuje policijska ovlašćenja, prikrivanje indetiteta policijskih službenika kojima na uniformama više neće stajati prezimena, već šifre. Nacrt zakona je tada predlagao zabranu snimanja policajaca koji bi i dalje mogli da snimaju građane, dok su bile predviđene i sankcije za one koji neovlašćeno upotrebe reč „policija“, o čemu više možete pročitati na Mašini.
Četiri godine kasnije, Nacrt se ponovo pojavljuje, a mi pitamo advokata Rodoljuba Šabića na koji način je ovaj Nacrt drugačiji i na šta javnost treba najviše da obrati pažnju.
Javna rasprava forme radi
Šabić ističe da je pre svega sporan proces javne rasprave.
„I pre upuštanja u analizu konkretnih odredbi Nacrta zakona, pažnju javnosti i kritike bez ikakve sumnje zaslužuje način na koji se sprovodi javna rasprava o njemu. Činjenica da je za javnu raspravu određen najkraći mogući rok i to u vreme praznika, sa dosta neradnih dana, da je potencijalnim učesnicima u raspravi uvid u inače vrlo obiman tekst nacrta omogućen praktično u zadnji čas, te da se javne rasprave sem u Beogradu ne organizuju u najvećim gradovima, Novom Sadu i Nišu, neizbežno upućuje na zaključak da se javna rasprava sprovodi samo samo zato što mora jer je zakonska obaveza, a da se zapravo uopšte ne želi da javnost ostvari uticaj na sadržinu zakona“, smatra Šabić.
Sagovornik Mašine navodi i da je neodgovorno svoditi javnu raspravu o zakonu koji može imati dalekosežne posledice po prava građana na objavljivanje teksta nacrta zakona na sajtu MUP-a i na tri forme radi organizovana skupa, sa malim brojem učesnika o čijem održavanju je teško pronaći nešto čak i na internetu.
Nepreciznost omogućava zloupotrebu ovlašćenja
Rodoljub Šabić kaže i da se novi nacrt prilično razlikuje od prethodnog.
„Svakako je dobro je što ovaj put nema nekih rešenja koja su kao kapitalna figurirala u dva prethodna nacrta a od kojih su neka, poput široke mogućnosti ulaska policije u stan bez naloga suda ili upotrebe, praktično bez ograničenja biometrijskog video nadzora na otvorenom prostoru predstavljala direktnu i veoma ozbiljnu pretnju po ustavom garantovana prava građana. Oštre reakcije stručne i opšte javnosti su, sa tim u vezi, na sreću, dale efekte“, navodi Šabić.
Glavna zamerka rešenjima iz aktuelnog nacrta je fluidnost, nepreciznost koja omogućava široka tumačenja a time i zloupotrebu ovlašćenja i povredu prava, smatra Šabić.
„Primera radi pomenuću primenu elektro-magnetnih sredstava. Ona, da bi policajac zaštitio sebe ili drugog od napada, nije novina ali zabunu i uznemirenje izaziva formulacija po kojoj se ta sredstva koriste protiv ,grupa napadača‘. Standardni elektrošokeri deluju na pojedince pa se spekuliše sa tim da je reč o uvođenju nekog potpuno novog sredstva npr. štitova koji će emitovati električne impulse koji će uzrokovati grčenje mišića, a mogu delovati na više osoba istovremeno. A možda i nekog još snažnijeg sredstva posledice čuje primene za sad nisu poznate“, ističe Šabić.
Šta Nacrt ne sadrži je mnogo veći problem
Sagovornik Mašine dodaje da je mnogo veći problem šta Nacrt ne sadrži od onoga što sadrži, „A on ne sadrži nikakva rešenja neophodna da bi se unapredio rad policije u vezi sa dva zaista neuralgična pitanja – funkcionisanje Sektora unutrašnje kontrole i funkcionisane tužilčke istrage“, naglašava Šabić.
„Način funkcionisanja SUK je već duže vreme neprihvatljiv. I izuzetno grubo kršenje zakona od strane policije ostaje bez sankcija čak se i prikriva i zataškava. Brojni su primeri, a pomenuću samo ilustracije radi drastičan primer batinanja do smrti pritvorenika u stanici policije Boru. Ni pune dve godine nakon tog jezivog zločina akteri tragedije nisu identifikovani, SUK se ne oglašava, tužilaštvo ćuti“, podseća Šabić.
Advokat navodi da je već godinama prisutan i sve veći problem saradnje policije i tužilaštva u okviru istrage koja je „samo po imenu tužilačka a zapravo je pod političkom kontrolom“.
„Bez zakonskih rešenja o organizaciji kriminalističke policije na način koji bi tužilaštvu omogućio da njom stvarno upravlja nije realno očekivati nužne efekte koji su državi koja je po organizovanom kriminalu i korupciji u najužem krugu najgorih u Evropi neophodni. Mislim da ignorisanje problema dramatičnih dimenzija u ove dve oblasti donošenje kompletnog novog zakona praktično lišava smisla“, zaključuje Šabić.
A.G.A.
