U subotu javna rasprava o Nacrtu zakona o unutrašnjim poslovima koji bi policiji omogućio da koristi biometrijski nadzor

Ako nacrt bude usvojen, MUP će imati zakonsku osnovu da vrši detekciju lica upoređivanjem njihovih vizuelnih karakteristika sa bazom podataka.

Organizacije civilnog društva protive se uvođenju softvera za prepoznavanje lica, upozoravajući na negativan uticaj visokotehnološkog nadzora na građanska prava i čitavo društvo. Oni smatraju da će se građani, čak i ako policija ne bude zloupotrebljavala njihove podatke, osećati nebezbednije i da će se manje slobodno kretati, sastajati, a naročito ispoljavati prava na javno okupljanje i protest. Više aktera uporedilo je sistem nadzora u nastajanju sa zatvorskim i totalitarnim.

Prethodne korake MUP-a u ovom smeru višestruko je kritikovao i poverenik za informacije od javnog značaja.

Iako se o uvođenju sistema nadzora spekulisalo i ranije, konkretni osnov za zabrinutost javnosti su dale dve „Procene uticaja obrade na zaštitu podataka o ličnosti upotrebom savremenih tehnologija video nadzora u okviru projekta „Sigurno društvo” koje je MUP objavio krajem 2019. i u martu 2020. godine.

Druga verzija dokumenta je, kako je iznela SHARE fondacija, prvi put zvanično otkrila da MUP planira da koristi preko 8000 kamera, te da je već izvršena nabavka 2500 kamera na stubovima, 3500 mobilnih kamera (eLTE terminala), 600 kamera za vozila i 1500 kamera koje su deo uniforme policajaca (bodycam). U istom dokumentu se zvanično saznaje da MUP planira da uvede automatsko detektovanje lica iz kontinualnog video materijala.

Podržite nas!

Smatramo da je jako važno da kritičko novinarstvo ostane van komercijalnih interesa.

Podržavajući naš rad individualnim donacijama iz zemlje i inostranstva pomažete nam da ostanemo nezavisni.

Sva podrška je dobrodošla!

Druga Procena je izrađena nakon što je poverenik za informacije od javnog značaja dao mišljenje da prva nije bila u skladu sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti (koji je donesen 2018. a stupio na snagu 2019. godine). Sličnu ocenu iznele su i SHARE fondacija, Partneri za demokratske promene Srbija i Centar za bezbednosnu politiku u zajedničkoj analizi. Postojeća verzija je, smatraju poverenik i pomenute organizacije, bliže tome da se uklopi u zakonski okvir, ali i dalje daleko od neproblematične.

U Proceni se, primera radi, navodi da će se identifikacija detektovanih lica vršiti samo u određenim situacijama i u skladu sa svrhama predviđenim dokumentom. Međutim, kako upozorava SHARE fondacija, te svrhe su definisane tako široko da Ministarstvu omogućavaju da ovaj sistem koristi arbitrarno. SHARE posebno skreće pažnju na to da je u svrhe uvršćeno i sprečavanje i otkrivanje krivičnih dela i prekršaja, iako otkrivanje prekršaja izlazi iz postojećeg zakonskog okvira.

Poverenik je prošle godine takođe konstatovao da Zakon o policiji i Zakon o evidencijama i obradi podataka u oblasti unutrašnjih poslova ne definišu koje biometrijske podatke MUP može da obrađuje, ukazavši na to da je za to potrebno doneti novi zakon – upravo onaj o kome će se raspravljati u subotu.

U međuvremenu iskrsavaju novi problemi. Dok bi po Proceni uticaja već postavljene kamere morale da budu obeležene u fizičkom prostoru i na odgovarajućoj internet stranici MUP-a, građanska inicijativa #hiljadekamera je prepoznala znatno više neobeleženih nego obeleženih kamera.

Spornu tehnologiju za nadzor MUP uvodi u okviru projekata „Sigurno društvo” i „Siguran grad”, sklopljenih sa kineskom firmom Huavej. Detaljnijih informacija o ovim projektima nema jer je, kako piše Nova ekonomija, Ministarstvo povereniku odbilo da dostavi dokumentaciju o projektima. Ono što je, ipak, poznato je da je Srbija 2017. godine u svrhe saradnje sa Huavejem potpisala Memorandum o strateškom partnerstvu o razvoju širokopojasnog interneta, a 2019. i Memorandum za razvoj projekta „Pametni gradovi”. Kako piše Slobodna Evropa, „Pametni gradovi” su projekat kineske vlade koji predviđa implementaciju savremenih informatičkih i telekomunikacionih tehnologija za detekciju, analizu i integrisanje informacija vezanih za funkcionisanje urbanih sredina.

Takav sistem omogućava praćenje, detekciju i otklanjanje problema u radu gradskih funkcija i komunalnih usluga, uključujući saobraćaj, grejanje, vodovod i kanalizaciju. Ono što izaziva podozrenje međunarodnih aktera je to što „Pametni gradovi” predviđaju i uvođenje tehnologije masovnog biometrijskog nadzora.

Brisel je već ispoljio zabrinutost, a oko 17.000 građana Srbije potpisalo peticiju „Ne snimaj mi lice“ i zahtevalo zabranu tehnologije za prepoznavanje lica.

Ministarstvo unutrašnjih poslova je povodom održavanja javne rasprave o Nacrtu zakona o unutrašnjim poslovima uputilo poziv predstavnicima državnih organa, privrednih subjekata, sindikata, udruženja poslodavaca, stručne i akademske javnosti, civilnog sektora i drugim zainteresovanima da učestvuju u javnoj raspravi koja će se održati u Beogradu, Novom Sadu i Nišu. Bivši poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, advokat Rodoljub Šabić, je danas, ipak, kritikovao način održavanja javne rasprave, konstatujući da je potrebno znatno ozbiljnije uključivanje javnosti u zakon koji, kako je rekao, može imati dalekosežne posledice po prava građana budući da će zameniti važeći Zakon o policiji.

I.K.