Krajem 2024. godine privatni investitor Avala Studios, Košutnjak film, Radio-televizija Srbije, Jugoslovenska kinoteka i Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja Univerziteta u Beogradu (DIF) raspisali su konkurs za „urbanu i pejzažnu revitalizaciju“ dela Košutnjaka.
Pobedničko rešenje je osmislio tim iz studija Proaspekt, na čijem je čelu bio dekan Arhitektonskog fakulteta u Beogradu Vladimir Lojanica, koji trenutno rukovodi izradom Prostornog plana područja posebne namene.
On je nedavno za Insajder izjavio da je u izradi plana fokus na očuvanju zelenih površina, a da je prioritet da „sva vitalna stabla budu sačuvana“. Procenu o tome koja su stabla „vitalna“, naveo je, sprovešće institucije angažovane za to.
Ovu izjavu profesora Đorđe Miketić ocenjuje kao „pokušaj da se masovna seča predstavi kao odgovorno upravljanje prirodom”. On postavlja pitanje ko, zapravo, određuje šta je „vitalno stablo“ i po kojim kriterijumima.
Dodaje da će aktivisti Beograd ostaje sa zborovima mapirati drveće na parceli Avala filma jer, kako kaže, sumnjaju da investor ima svoje istraživanje kojim će pokazati da su stabla „tik uz prostor gradnje lošeg kvaliteta i da ih nije šteta iseći”.
„Kada posečete veliki broj stabala, menjate temperaturu, kvalitet vazduha i čitavu mikroklimu prostora. Zato ne pristajemo na priču o „vitalnim stablima“ kao alibiju za seču. Naš stav je jasan – nijedno drvo ne sme biti posečeno“, poručio je Miketić.
Lojanica je izjavio i to da će zone za stanovanje zauzimati oko četiri odsto ukupne površine i to najvećim delom na teritoriji lokacije koja je već zauzeta postojećom izgradnjom.
Građani mogu da prate izradu plana za kompleks putem vebsajta
Na sajtu „Prekoputa Košutnjaka” dostupan je uvid u izradu Prostornog plana područja posebne namene između ulica Blagoja Parovića, Kneza Višeslava, Miloja Zakića i Vladimira Rolovića.
Taj deo grada, na sajtu je opisan kao „crna rupu Čukurice“ uz napomenu da je decenijama urbanistički i funkcionalno zapušten.
Nazivati šumu „crnom rupom“, smatra Miketić iz Beograd ostaje, „pokazuje pogrešno razumevanje grada”.
„Šuma nije problem koji treba rešiti, već resurs koji treba čuvati. U vremenu klimatskih promena i urbanih toplotnih ostrva, ovakvi prostori su najvredniji deo grada”, navodi on.
Miketić navodi da savremene metropole u Evropi finansiraju pošumljavanje i ozelenjavaju urbane džepove grada i da to mora biti i javna politika Beograda.
„Ako je prostor zapostavljen, rešenje nije betonizacija, već njegovo unapređenje kao javnog zelenog prostora, više staza, bolja dostupnost i zaštita prirode. Košutnjak treba da ostane šuma, a ne da postane još jedan nekontrolisani investitorski projekat“, smatra on.
Na sajtu „Prekoputa Košutnjaka” se navodi da je problematično to što se prethodnih 70 godina, kako se tvrdi, na ovoj teritoriji gradilo više stotina objekata bez planskih dokumenata i da će se izradom Prostornog plana područja posebne namene „uvesti red”, odnosno da će se znati na kom području će se graditi vrtići, škole, nove saobraćajnice.
Miketić smatra da je izgradnja na Košutnjaku još jedan primer politike u kojoj se javni interes podređuje interesima investitora. On upozorava da Košutnjak, kako kaže, nije prazna parcela za gradnju, već su to pluća Beograda i prostor koji građanima obezbeđuje čistiji vazduh, hlad, zaštitu od zagađenja i mesto za odmor.
„Beograd je već smrtno ugrožen nekontrolisanom betonizacijom. U poslednjih deset godina procenat zelenih površina smanjen je sa 15 posto na svega devet posto, što je alarmantno za grad koji se suočava sa sve većim vrućinama i zagađenjem” navodi Miketić i dodaje da je taj procenat je dovoljan za 400.000 građana.
„Građanima treba šuma, a ne još jedan kompleks betona“, zaključio je.
Plan za stambeno-komercijalni kompleks u ovom delu Beograda prvi put je obelodanjen, piše Insajder, za vreme pandemije koronavirusa, a njime je bila predviđena gradnja više od pola miliona kvadrata.
Više od 10000 primedbi uloženo je tada na ovaj predlog, a peticiju protiv gradnje potpisalo je više od 80.000 građana. Plan nikada nije usvojen, a gradske vlasti su poručile da seče šume neće biti, navodi ovaj medij.
A.T.
